Легура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Легура је смеша два или више елемената од којих је барем један метал. Легирајући елементи могу да са основним металом формирају једну фазу, тзв. чврсти раствор (једнофазне легуре) или више различитих фаза (вишефазни системи). Особине једнофазних легура зависе углавном од хемијског састава тј. удела легирајућег елемента, док код вишефазних легура облик, величина и расподела различитих фаза микроструктура играју одлучујућу улогу.

Легура има особине метала али оне могу бити знатно различите од особина чистих компонената из којих се легура састоји. Особине легура се могу променити односно побољшати механичком или термичком обрадом, као нпр. ваљањем, ковањем, жарењем, каљењем или отпуштањем.

Неке од легура које се користе у свекодневном животу:

Елементи се додају основном металу да индукују тврдоћу, издрживост или друга жељена својства. Већина метала и легура може бити очвршћена стварањем неправилности у њиховој кристалној структури. Ови дефекти настају током пластичне деформације чекањем, савијањем, итд. и трајне су ако се метал не рекристализује. У супротном, неке легуре могу такође да промене својства загревањем. Готово сви метали се могу омекшати жарењем који рекристалише легуру и поправља недостатке, али не толико колико се може очвршћавати контролисаним загревањем и хлађењем. Многе легуре алуминијума, бакра, магнезијума, титана и никла могу се у одређеној мери ојачати неким методом термичке обраде, али мали број њих одговара на то у истом проценат као челик.

Спољашње везе[уреди]