Хром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Не мешати са Гугловим веб-читачем.
Хром
Cr,24.jpg
Општа својства
Име, симбол хром, Cr
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон


Cr

Mo
ванадијумхромманган
Атомски број (Z) 24
Група, периода група 6, периода 5
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 51,9961(6)[1]
Ел. конфигурација [Ar]3d54s1
по љускама
2, 8, 13, 1
Физичка својства
Боја сребрноплава
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 2.130 K (1.857 °‍C)
Тачка кључања 2.945 K (2.672 °C)
Густина 7140 kg/m3
Моларна запремина 7,23×10−3 m3/mol
Топлота фузије 16,9 kJ/mol
Топлота испаравања 344,3 kJ/mol
Притисак паре 990 Pa (2.130 K)
Сп. топл. капацитет 450 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 6, 4, 3, 2
Особине оксида јако кисели
Електронегативност 1,66 (Полинг)
1,56 (Олред)
Енергије јонизације 1: 652,9 kJ/mol
2: 1590,6 kJ/mol
3: 2.987 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 140 (166) pm
Ковалентни радијус 127 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураунутрашњецентр. кубична (BCC)
Унутрашњецентрирана тесерална кристална структура за хром
Брзина звука 5.940 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 93,7 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 7,74×106 S/m
Мосова тврдоћа 8,5
CAS број 7440-47-3
референцеВикиподаци

Хром (Cr, лат. chromium) хемијски је елемент, метал.[2] Електронска конфигурација његовог атома одређује његову припадност VIB групи. Поседује 13 изотопа чије се атомске масе налазе између 45—57. Изотопи 50, 52, 53 и 54 су постојани.[3]

Луј Никола Воклен (Louis Nicolas Vauquelin) открио је хром 1797. године.

Заступљеност[уреди]

Хром је заступљен у земљиној кори у количини од око 102 ppm (енг. parts per million), углавном у облику минерала хромита.

Намирнице најбогатије хромом су пекарски квасац, кукуруз, кувана јунетина, јабука, црни хлеб, овсене пахуље.

Особине[уреди]

Метални хром је сјајнобео метал веома отпоран на корозију. Користи се као спољашњи слој који покрива челичне елементе, поправљајучи њихов изглед и штитећи их од корозије. Хром је састојак нерђајућих челика.

Хром је најмање растворан од свих метала. Иако има негативни стандардни редокс-потенцијал на површини хрома ствара се пасивно стање, те се не раствара у азотној киселини, ни у царској води, док се у разблаженој хладној хлороводоничној и сумпорној киселини раствара, а растварање у врућим киселинама престаје

Једињења[уреди]

Најважнија руда хрома је хромит FeCr2O4 познато као хромит. Ово једињење се користи као активан слој на магнетним тракама. Редукцијом хромита коксом настаје ферхром (Fe + 2Cr)l који се у металургији користи за добијање других легура које садрже хром.

Раствори соли Cr(III) и Cr(VI) поседују веома интензивне боје (зелену и наранџасту) што се користи у фотохемији.

Мешавина Na2Cr2O7 са сумпорном киселином се користи за прање лабораторијских стакала.

Оксид хрома(III) се користи као за бојење.

Соли хрома(VI) су отровне и изазивају рак.

Биолошки значај[уреди]

Хром је састојак многих ензима и спада у микроелементе неопходне за живот. Олакшава прелазак глукозе из крви у ћелије. Смањује потребе за инсулином. Смањује ризик од инфаркта пошто спушта ниво холестерола у крви.

Његова дневна употреба би требало да износи минимум 1 милиграм дневно. Недостатак хрома може да изазове развој шећера код одраслих особа и болести транспортног система.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Хром на Викимедијиној остави