Белаковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Белаковић је старо српско презиме, али веома ретко. Потиче од имена Белак које је потврђено 1485. године.

Белаковићи су били у племену Пјешивци у Црној Гори са хронолошком потврдом из 1455. године, у селу Врбици (Јасеница, Србија), пореклом из Сјенице. Белаковићи су се након Велике сеобе Срба која се одиграла почетком 1690. године, током Великог бечког рата, настанили у брдима надомак манастира Студеница, да би се након извесног времена један део Белаковића настанио близу Братунца у данашњој Република Српска.

Крсна слава Белаковића је Свети Никола.

Белаковићи данас у највећем броју живе у градовима и селима Рашког округа, претежно Краљево и Студеница.