Бела врба

С Википедије, слободне енциклопедије

Бела врба
Листови беле врбе су бели на наличју
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
S. alba
Биномно име
Salix alba
Распрострањеност врсте

Бела врба[1] (Salix alba) је дводомо листопадно дрво из фамилије врба (Salicaceae).

Опис[уреди | уреди извор]

Листопадно дрво, високо до 30 м са широком крошњом. Кора је смеђесива, избраздана. Врхови грана савијени су према доле. Листови су ланцетасти са зашиљеним врхом и уско клинасто сужени у кратку дршку. Лице лиске је тамнозелено и глатко, наличје је бело од ситних полеглих длака. Дводома биљка. Мушки и женски цветови су у цвастима, ресама. Мушки цветови су са по два прашника; при основи са две нектарије. У женском цвету су тучак, а касније плод скоро седећи. Плод је чаура са много ситног семена. Цвета од марта до јуна месеца.

Станиште[уреди | уреди извор]

Врба расте у долинама река, на плавним подручјима, ритовима и сл.

Употреба[уреди | уреди извор]

Кора врбе садржи деривате салицилне киселине. Кора младих грана врбе гули се у рано пролеће и суши брзо, на сунцу. Напитак припремљен краткотрајним кувањем коре врбе даје се више пута на дан код прехладе, грипа, реуматичних тегоба, главобоље. Снижава повишену телесну температуру, доводи до презнојавања и умањује осећај бола. Често се комбинује са цветом липе и зове. Споља се кора врбе употребљава код упала и инфекција коже. Гране се употребљавају за грубе плетарске радове.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Врболике лишћаре”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 09. 2018. г. Приступљено 17. 09. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008. 396 стр., илустр. ISBN 978-86-17-15000-4.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]