Бели глог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Бели глог
Hawthorn fruit.JPG
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Серија:
Врста:
C. monogyna
Биномијално име
Crataegus monogyna

Бели глог (Crataegus monogyna Jacq.) је лековита дрвенаста врста из фамилије ружа (Rosaceae). Цвета од маја до јуна.

Опис биљке[уреди]

Бели глог је листопадни жбун или ниско дрво, до 10 м високо. Кора је сивкаста , глатка док на почетку листања садржи длачице. Гранчице су голе са оштрим трновима. Трнови су дужине до 1 cm. Коренов систем је одлично развијен. Пупољци су дужине 3-5 мм и садрже већи број љуски. [1] Листови су са дршкама (1-2 цм), наизменични, широко јајасти, лиске дубоко прстасто урезане на 3–7 назубљених режњева. Цветови су бели, ситни, хермафродитни, актиноморфни, сакупљени у многоцветне гроње. Чашичних листића има 5, кратки троугласти. Круничних листића има 5, округласти, бели или светлоружичасти. Цветови садрже само један тучак. Прашници су црвене боје.[1] Плод је широко-јајаста црвена коштуница (5–10 мм). Цвета у мају и јуну, пре листања. Бели глог садржи по једно сиво семе у плоду које је овалног облика, дужине 4-7 мм и ширине око 5 мм.[1]

Расејавање и размножавање[уреди]

расејавање се врши помоћу инсеката док се размножава преко семена. Једнодома је биљка.[1]

Распрострањење и станиште[уреди]

Бели глог је природно распрострањен широм Европе, у северозападној Африци и западној Азији. Расте у топлим светлим шумама, често гради шибљаке на крчевинама, ивицама шума. Најчешће се среће у листопадним шумама, мешовитог типа, врло ретко су то четинарске шуме. Може се наћи планинама на великим надморским висинама.[1]

Употреба[уреди]

Листови, цветови и плодови белог глога садрже процијаниде и флавоноиде који делују благотворно, окрепљујуће на срчани мишић, крвне судове и поспешују излучивање мокраће. Беру се цвасти код којих још нису отворени сви цветови заједно са листовима или плодови у јесен када су зрели. Напитак направљен од листова, цветова и плодова глога користи се као допунска терапија са другим лековима за поремећаје рада срца код повећаног крвног притиска и промена на крвним судовима (атеросклероза). На бази стандардизованог екстракта глога израђује се велики број препарата (капи, таблете, дражеје, сируп).

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Šilić, Čedomil. (1990). Atlas drveća i grmlja (4. izd изд.). Sarajevo[etc.]: Svjetlost[etc.] ISBN 8601025544. OCLC 456653015. 

Литература[уреди]

  • Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008.

Спољашње везе[уреди]