Биатлон на Зимским олимпијским играма 1968 — штафета за мушкарце
Биатлон на Зимским олимпијским играма 1968 — птафета 4 х 7,5 км за мушкарце | |
|---|---|
| Борилиште | Отран, Француска |
| Датум | 15. фебруар 1968. |
| Бр. учесника | 56 из 14 земље |
| Победничко време | 2:13:02.4 |
| Освајачи медаља | |
Биатлонска трка штафета 4 х 7,5 км у мушкој конкуренцијиu одржана је први пут на Зимским олимпијским играма 1968. 15. фебруара у Отрану, (Француска).[1][2]
Правила такмичења[уреди | уреди извор]
Екипа се стастоји од 4 биатлонца, од којих сваки трчи 7,5 км, са два гађања; једно у лежећем ставу на 2,5 км и једно у стојећем ставу на 5. километру. За свако гађање (5 мета) такмичар има 8 метака, од којих 5 иду у шаржер, а преостала три (уколико буду потребни) морају се ручно напунити. Уколико и после испуцаних 8 метака, има непогођених мета, трчи се казнени круг од по 150 м за сваки промашај. Први тркачи свих екипа крећу у исто време, а сваки следећи, зависно од тога којим редом његов претходник из тима стигне на место предаје штафета. Предаја се врши додиривањем, на било ком месту на телу, у „зони“ предаје дугој 50 метара. Предају надгледају посебне судије. Прво гађање, првог такмичара је на мети која одговара стартном броју штафете, а друго по редоследу стизања на гађање.
Земље учеснице[уреди | уреди извор]
У такмичању штафета учествовало је 56. биатлонца из 14. земаља.
Аустрија (4)
[3] Запдна Немачка- Источна Немачка (4)
Јапан (4)
Канада (4)
Норвешка (4)
Пољска (4)
Румунија (4)
САД (4)
Совјетски Савез (4)
Уједињено Краљевство (4)
Финска (4)
Француска (4)
Шведска (4)
.svg){kind=small}
Резултати[уреди | уреди извор]
Александар Тихонов био је најбржи на првој измени, и поред казненог круга, Совјетском Савезу је донео велику предност од 45 секунди испред Шведске. Норвешка је након прве измене била трећа са заостатком од 1 минута и 43 секунде заостатка, сувише далеко да се бори за златну медаљу. У другој измени Никола Пузанов повећао на 1 минут 41 секунду пред Шведском, али је Олав Јордет из Норвешке и поред два казнена круга скоро сустигао Швеђанина Торе Ериксона на 2 секунде иза њега. У трећој измени Магнар Солбрт који је освојио злато у појединачној конкуренцији, направио је најбољи резултат међу свим биатлонцима и смањио разлику на 1 минут и 16 секунди од совјетског представника Виктора Маматова, завршивши своју измену. У последњој измени, Владимир Гундарцев је показао добро скијањи и није дозволио да га угрози Јон Истад који је зарадио два казнена круга.
Као резултат тога, штафета СССР је заршила са великом предношћу од 1 минута и 48 секунди испред Норвешке.громним предност од 1 минут 48 секунди преко Норвешке. Национална штафета Шведске, једина која је завршила трку без казнених кругова, освојила је бронзану медаљу.Национални тим Шведске, једини тим побегао казнене кругова, освојио је бронзану медаљу.
Биланс медаља[уреди | уреди извор]
| Земља |  |
 |
 |
| |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. |  Совјетски Савез |
1 | 0 | 0 | 1 |
| 2. |  Норвешка |
0 | 1 | 0 | 1 |
| 3. |  Шведска |
0 | 0 | 1 | 1 |
| Укупно (3) | 1 | 1 | 1 | 3 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Biatlon na ZOI 1968. na sports-reference.com Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2008) (језик: енглески)
- ^ „Rapport Officiel Xes Jeux Olympiques D'Hiver 1968 Grenoble” (PDF). Comité d'organisation des Xemes jeux olympiques d'hiver. LA84 Foundation. 1968. Приступљено 19. 7. 2014.
- ^ Биатлонци Источне и Западне немачке учествовали су ове годинеодвојено, али под истом заставом као и на олимпијским играма 1960 и 1964. године.
