Библиотека „Вук Караџић“ Пријепоље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Библиотека „Вук Караџић“ Пријепоље
Библиотека "Вук Караџић" Пријепоље.jpg
Оснивање 1948.
Локација Пријепоље
 Србија
Адреса Санџачких бригада 2, 31300 Пријепоље
Веб-сајт www.biblioteka-prijepolje.com

Библиотека „Вук Караџић“ је јавна библиотека и најстарија установа из области културе у Пријепољу намењена најширој јавности. Налази се у центру града, у згради Дома културе. У њеном саставу је огранак Месна библиотека „Стеван Томовић“ у Бродареву и Мобилни информациони и комуникациони центар Инфобус (МИКЦ Инфобус).

Фонд библиотеке броји око 120.000 јединица грађе. Годишње пружа услуге за око 4.500 корисника.

Успешан рад библиотеке потврђен је бројним признањима – 1984. године проглашена је за најбољу библиотеку на подручју Међурепубличке заједнице; 1990. године припала јој је награда „Ослобођење Пријепоља“; 2001. године Заједница библиотека Србије доделила јој је највеће признање у области библиотекарства, награду „Милорад Панић Суреп“. Носилац је плакете за веб презентације Библиотеке и Инфобуса (2008) и награде за најбољу веб библиотеку у 2017. години.

Од 2008. године пуноправни је члан система COBISS.RS.

Историја[уреди]

Према до сада познатим изворима Библиотека је, као институција коју установљава државни орган, основана 1948. године. Док се у званичним документима прве деценије њеног постојања наводе различити називи - Народна књижница и читаоница (1948),  Градска читаоница Пријепоље (1949), Градска народна књижница и читаоница „Вук Караџић“ (1953), грађани су је углавном називали једноставно - Читаоница.

По оснивању Библиотека углавном почива на волонтерском раду књижничара из редова гимназијалаца, просветних и културних радника који примењују знања стечена на библиотекарским курсевима. Првог стално запосленог радника књижница је добила 1954. године. У релативно лошим условима и са малим бројем књига Библиотека је радила у неподесним и привременим смештајима – приватним кућама и угоститељским објектима. Трајнији смештај налази у кафани Јевта Ракетића на Сарач потоку (данас Шах клуб „Прико“), где ради од 1953. до 1973. године кад је пресељена у приземље стамбене зграде иза старог Биоскопа (данас Општинска управа - Одсек за друштвену бригу о деци).

Године 1961. Општинско веће одредило је Градску народну књижницу и читаоницу „Вук Караџић“ за матичну библиотеку за подручје општине Пријепоље. Исте године Библиотека је добила првог стручног радника. Шездесетих и седамдесетих година са променљивим успехом ради се на успостављању матичности. Настоји се да се у месним и школским библиотекама обучи кадар за вођење стручних библиотечких послова. Званични назив Матична библиотека „Вук Караџић“ задржао се све до 2013. године када је он промењен у Библиотека „Вук Караџић“.

Са пресељењем у новоизграђени Дом револуције (сада Дом културе) 1981. године и кадровским оснаживањем у наредне две деценије стекли су се бољи услови за афирмацију библиотеке као образовног и културног средишта. У делатности библиотеке издвајају се разноврсни културни, образовни и информативни програми – предавања, изложбе, књижевне вечери, конкурси, такмичења, научни и стручни програми. Покренута је и издавачка делатност. Прате се у примењују савремена достигнућа на пољу библиотечке делатности. Средином деведесетих Библиотека међу првима у Србији уводи аутоматизовано пословање и електронски католог БИБЛИО у своју праксу.

Од 2000. године до данас библиотека се снажније модернизује – простор је функционално дограђен, улажу се значајнија средства за куповину књига, опрему, уводе се нове информационе технологије. Истовремено, проширује своје подручје деловања на приградска и сеоска насеља захваљујући савременом Мобилном информационом и комуникационом центару Инфобус (МИКЦ Инфобус) који почиње са радом 2003. године.[1]

Одељења и огранци Библиотеке[уреди]

  • Позајмно одељење (Позајмно одељење за одрасле кориснике са читаоницом за новине и часописе - Опште одељење);
  • Одељење стручне књиге са читаоницом
  • Дечије одељење (Позајмно одељење за децу до 15 година са читаоницом)
  • Завичајно одељење (Одељење завичајних, посебних фондова и периодике са читаоницом)
  • Месна библиотека „Стеван Томовић“ у Бродареву
  • Мобилни информациони и комуникациони центар Инфобус
  • Неуропсихијатријско одељење болнице Чаир[2]

Дигитална библиотека завичаја[уреди]

Дигитална библиотека завичаја настала је са циљем да се омогући што шира доступност писаном и на други начин ствараном културном наслеђу Пријепоља и околине. Формирана је 2017. и 2018. године, а чине је колекције књига, новина и часописа, рукописа, фото-грађе. Броји преко 1400 дигиталних објеката.

Нарочита пажња поклоњена је штампи која је значајан и аутентичан извор информација о овом крају – дигитализовани су бројеви листа Санџак (1932-1935), Рашка (1935-1936), Нови Санџак (1937-1938), листа Полимље / Глас Полимља (1952-).

Колекција књига садржи монографске публикације из свих области и периода везаних за пријепољски крај и шири простор, као и публикације аутора ширег завичајног простора.

Као куриозитет међу рукописном грађом издваја се оставштина Владислава Веселиновића Тмуше, те Велики народни Типар 1895, сатирично-хумористички лист који је излазио у Пљевљима.

Референце[уреди]

  1. ^ Бојовић, Вујица (2005). Век библиотеке у Пријепољу: 1904-2004. Пријепоље: Матична библиотека „Вук Караџић“. ISBN 978-86-903933-2-9. 
  2. ^ Водич кроз Библиотеку. Матична библиотека „Вук Караџић“. 2008. ISBN 978-86-903933-9-8. 

Спољашње везе[уреди]