Бродарево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бродарево
Brodarevo.jpg
Бродарево
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Пријепоље
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 1845
Географске карактеристике
Координате 43°13′08″ СГШ; 19°43′04″ ИГД / 43.219° СГШ; 19.717833° ИГД / 43.219; 19.717833Координате: 43°13′08″ СГШ; 19°43′04″ ИГД / 43.219° СГШ; 19.717833° ИГД / 43.219; 19.717833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 747 м
Бродарево на мапи Србије
Бродарево
Бродарево
Остали подаци
Поштански број 31305
Позивни број 033
Регистарска ознака PP

Бродарево је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 1845 становника.

Географија[уреди]

Улица братства и јединства

Бродарево се налази у југозападном делу Србије, на граници са Црном Гором, у централном делу Рашке, на реци Лим, на магистралном путу М-2л, и железничкој прузи Београд – Бар. Бродарево припада општини Пријепоље, удаљено је 24km од града Пријепоља. Овде се налази Железничка станица Бродарево.

Порекло имена[уреди]

Пошто се Бродарево налазило на караванском путу, сасвим је извесно да је тај пут код Бродарева прелазио реку Лим, тј. ту се река на најплићем месту „бродила“, односно газила и ту улогу „осигурања“ брода (прелаза) имао је неки храбар човек који се звао „бродар“. Због повољних услова ту се развило насеље за које су говорили: То је Бродарево (по Бродару) тако да се озваничио назив Бродарево.

Насељена места[уреди]

Баре, Балиће, Бориковац, Бојра, Бјелахова, Брвине, Буковик, Вртовска, Водице, Гојаковиће, Горњи Страњани, Гостун, Гробнице, Доњи Страњани, Ђурово Брдо, Завинограђе, Заступ, Ивезићи, Комаран, Комадине, Копривна, Крушево, Милаковићи, Мрчковина, Орашац, Оштра Стијена, Поток, Поткула, Поткрш, Првљене, Пријеворе, Пријесначе, Равче Поље, Рогујевац, Слатина, Тичје Поље, Точилово, Шћепаница.

Демографија[уреди]

Џамија у Бродареву

У насељу Бродарево живи 1197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 31,8 година (30,9 код мушкараца и 32,7 код жена). У насељу има 435 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,09.

Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 732
1953. 820
1961. 974
1971. 1.221
1981. 1.441
1991. 2.182 2.130
2002. 1.780 2.390
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бошњаци
  
1.460 82,02 %
Срби
  
192 10,78 %
Муслимани
  
100 5,61 %
Роми
  
4 0,22 %
Горанци
  
2 0,11 %
Црногорци
  
1 0,05 %
Југословени
  
1 0,05 %
непознато
  
2 0,11 %


Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]