Бродарево

Бродарево
Бродарево;
	Бродарево
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Пријепоље
Становништво
— 2022.	1.710
Географске карактеристике
Координате	43° 13′ 44″ С; 19° 43′ 06″ И / 43.229022° С; 19.718233° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	747 m
	Бродарево Бродарево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31305
Позивни број	033
Регистарска ознака	PP

Бродарево је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 1710 становника.

Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.

Овде се налази ОШ „Светозар Марковић” Бродарево са више издвојених одељења, као и ФК Јасен.

Географија

Бродарево се налази у југозападном делу Србије, на граници са Црном Гором, у централном делу Рашке, на реци Лим, на магистралном путу М-2л, и железничкој прузи Београд – Бар. Бродарево припада општини Пријепоље, удаљено је 24km од града Пријепоља. Овде се налази Железничка станица Бродарево.

Порекло имена

Пошто се Бродарево налазило на караванском путу, сасвим је извесно да је тај пут код Бродарева прелазио реку Лим, тј. ту се река на најплићем месту „бродила“, односно газила и ту улогу „осигурања“ брода (прелаза) имао је неки храбар човек који се звао „бродар“. Због повољних услова ту се развило насеље за које су говорили: То је Бродарево (по Бродару) тако да се озваничио назив Бродарево.

Идентично су и други називи места добили име: Славонски Брод и Брод (Република Српска) на Сави, Дањски Брод на Дриму, некада, Брод Зрињски^[1] на Уни, Брод Моравице, Стари Брод на Дрини.

Демографија

У насељу Бродарево живи 1197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 31,8 година (30,9 код мушкараца и 32,7 код жена). У насељу има 435 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,09.

Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	732
1953.	820
1961.	974
1971.	1.221
1981.	1.441
1991.	2.182	2.130
2002.	1.780	2.390
2011.	1.845

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Бошњаци	1.460	82,02%
Срби	192	10,78%
Муслимани	100	5,61%
Роми	4	0,22%
Горанци	2	0,11%
Црногорци	1	0,05%
Југословени	1	0,05%
непознато	2	0,11%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	1
80+	7	11
75—79	4	9
70—74	21	22
65—69	28	32
60—64	30	44
55—59	33	23
50—54	51	35
45—49	56	68
40—44	69	79
35—39	56	72
30—34	50	71
25—29	62	50
20—24	60	86
15—19	94	85
10—14	115	96
5—9	80	69
0—4	58	52
Просек :	30,9	32,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	157	175	233	276	329	509	435

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	44	61	70	79	93	46	18	11	6	7	4,09

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	622	211	389	14	3	5
Женски	688	181	411	76	16	4
УКУПНО	1.310	392	800	90	19	9

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	210	19	0	0	50
Женски	172	12	0	0	122
Укупно	382	31	0	0	172

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	33	19	11	24
Женски	0	0	10	2	2
Укупно	5	33	29	13	26

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	21	13	5
Женски	1	0	0	7	14
Укупно	1	2	21	20	19

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	7
Женски	1	0	0	1
Укупно	2	0	0	8