Школска библиотека

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Школске библиотеке су јединице образовне установе које нуде потребне књиге и изворе учесницима образовног процеса. Организоване су са циљем да помажу образовно-васпитни процес. Улога школске библиотеке дефинисана је наставним планом и програмом. Услове рада, неопходну опрему и простор дефинишу прописи из области образовања и прописи из области библиотекарства.[1]

Историја[уреди]

Раније су формулисане као одељења у саставу школе у којима се складишти књижна грађа као подршка наставном процесу. Сада се акценат ставља на пружање информације кориснику и обучавању вештинама информационе писмености. Школске библиотеке су укључене у наставни процес, оне треба да помогну ђацима у учењу, стварању способности за коришћење различитих извора информација и да им омогући приступ свим информацијама. Ученици би требало да активно учествују у трагању за знањем, а школска библиотека је ту да их усмери и да им помогне. Такође би требало да научи децу љубави према књизи и читању. Библиотеке основних и средњих школа могу користити само ученици, наставници и запослени у школи.[2]

Фонд[уреди]

Фонд школске библиотеке треба да задовољи потребе корисника у погледу образовања, иформација, личног развитка. Формира се у складу са наставним програмом школе у којој се налази. У фонду се налази лектира, стручна литература, уџбеници, класична књижевност, стручна и научна литература из свих области, референсна збирка, периодика, дечја књижевност, белетристика. У део издвојен за наставнике улазе и закони и подзаконска акта, приручници. У основним школама треба да буде 60% грађе везане за матерњи језик и 40% за остале предмете, а у средњим школама тај однос је 50%-50%.

Свака школска библиотека мора да има најмање 2000 библиотечких јединица тј. 10-12 књига по ученику (и електронске публикације). Величина простора библиотеке одређује се према броју ученика.[3]

Фонд у основној школи је подељен на наставнички и ученички, а у средњим школама је фонд обједињен.

Дешава се да се приступ информацијама остварује у делимичном облику, што је узроковано недовољном, неосмишљеном набавком, финансијском и другом подређеношћу, невештином библиотекара, језичким баријерама.[4]

Библиотекар[уреди]

У школским библиотекама библиотекар је припадник стручног особља који је одговоран за планирање рада и управљање школском библиотеком. Библиотекар има и задатак да прикаже нове изворе знања (најчешће кад су у питању изборни предмети). Школски библиотекар организује и ваннаставне активности и помаже наставнику у организацији наставе.

Школски библиотекари су у обавези да полажу испит за лиценцу пред одговарајућом комисијом Министарства просвете. Од њих се очекује да се континуирано усавршавају.

Посебну пажњу библиотекари посвећују тинејџерима, јер они у том узрасту пажњу посвећују другим стварима, а књигу често запостављају. Труде се да их привуку књигама које су им интересантне и које садрже оно што их занима. Посебна пажња се посвећује и деци с посебним потребама.

Библиотекари и наставници у школским библиотекама су само посредници између детета и фонда, тј. детета и информација, знања. У циљу доступности информација ученицима на свим образовним нивоима, UNESCO даје препоруке за рад школских библиотекара.

2006. године је настало Друштво школских библиотекара Србије који за циљ имају решавање проблема у вези са школским библиотекама и њиховим библиотекарима. [5]

Сарадња јавних и школских библиотека[уреди]

Школске и јавне библиотеке једне локалне заједнице се удружују и делују паралелно и заједно чине библиотечку мрежу локалне заједнице. Овим библиотекама су заједнички корисници, као и мисија коју имају у образовању нације, визија коју пласирају својом делатношћу.

Јавне библиотеке у школама виде највеће сараднике јер оне пружају сличне услуге и упућују нове генерације ка библиотекама.

Ова сарадња је значајна за школске библиотеке јер се проширује понуда, могућност активирања школског књижног фонда у ширем окружењу, и могућност да школска библиотека преко мреже буде активан чинилац библиотечког система. Због ове сарадње мрежа за задовољење културних и образовних потреба становника те територије је гушћа и сви књижни ресурси на тој територији се активно користе. То је значај ове сарадње за локалну заједницу.[6] Потенцијали ове сарадње су образложени у Смерницама за школске библиотеке из 2002. године, а то су:

  • заједничка обука особља
  • кооперативна изградња библиотечких збирки
  • заједничка реализација програма и пројеката
  • координација електронских услуга и мрежа
  • сарадња у програмима образовања корисника
  • посете одељења ученика јавној библиотеци
  • заједнички пројекти промоције читања и информационог описмењавања
  • заједнички маркетинг библиотечких услуга усмерен на децу и младе.

Школске библиотеке у свету[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Савремена школска библиотека: зборник предавања одржаних на Филолошком факултету у Београду. Beograd: библиотекарско друштво Србије. 2008. 
  2. ^ Школски библиотекар сарадник у настави. Beograd: Филолошки факултет Универзитета : Библиотекарско друштво Србије. 2008. 
  3. ^ „IFLA/UNESCO smernice za školske biblioteke” (PDF). ifla. Приступљено 4. 4. 2016. 
  4. ^ „IFLA/UNESKO MANIFEST ZA ŠKOLSKE BIBLIOTEKE” (PDF). Ifla. Приступљено 4. 4. 2016. 
  5. ^ „Друштво школских библиотекара Србије” (PDF). Читалиште. Приступљено 4. 4. 2016. 
  6. ^ Деца и библиотеке : зборник радова са међународног научног скупа одржаног у Београду. Београд: Филолошки факултет Универзитета : Библиотекарско друштво Србије. 2006. 


Литература[уреди]

  • Савремена школска библиотека: зборник предавања одржаних на Филолошком факултету у Београду. Beograd: библиотекарско друштво Србије. 2008.