Школска библиотека

Са Википедије, слободне енциклопедије
Школска библиотека.

Школске библиотеке су јединице образовне установе које нуде потребне књиге и изворе учесницима образовног процеса. Организоване су са циљем да помажу образовно-васпитни процес. Улога школске библиотеке дефинисана је наставним планом и програмом. Услове рада, неопходну опрему и простор дефинишу прописи из области образовања и прописи из области библиотекарства.[1]

Циљ медијског центра школске библиотеке је да обезбеди да сви чланови школске заједнице имају једнак приступ „књигама и читању, информацијама и информационој технологији“.[2] Медијски центар школске библиотеке „користи све врсте медија ... је аутоматизован и користи Интернет [као и књиге] за прикупљање информација."[3] Школске библиотеке се разликују од јавних библиотека, јер служе као „лабораторије оријентисане на ученике које подржавају, проширују и индивидуализују школски програм ... Школска библиотека служи као центар и агенција за координацију за сав материјал који се користи у школи.”[4]

Истраживачи су показали да школске библиотеке имају позитиван утицај на достигнућа ученика кроз више од 60 студија које су спроведене у 19 америчких држава и једној канадској провинцији. Главни налаз ових студија био је да су ученици који имају приступ медијском програму школске библиотеке са добром подршком квалификованих специјалиста за медије школске библиотеке, постизали боље резултате на проценама читања без обзира на њихов социо-економски статус. Поред тога, једна студија спроведена у Охају[5] открила је да 99,4% испитаних ученика сматра да су им школски библиотекари и медијски програми школских библиотека помогли да успеју у школи. Извештај који је известио о сличним закључцима саставила је Мишел Лонсдејл у Аустралији 2003. године.[6]

Историја[уреди | уреди извор]

Раније су формулисане као одељења у саставу школе у којима се складишти књижна грађа као подршка наставном процесу.[7][8][9][10] Сада се акценат ставља на пружање информације кориснику и обучавању вештинама информационе писмености. Школске библиотеке су укључене у наставни процес, оне треба да помогну ђацима у учењу, стварању способности за коришћење различитих извора информација и да им омогући приступ свим информацијама. Ученици би требало да активно учествују у трагању за знањем, а школска библиотека је ту да их усмери и да им помогне. Такође би требало да научи децу љубави према књизи и читању. Библиотеке основних и средњих школа могу користити само ученици, наставници и запослени у школи.[11]

Фонд[уреди | уреди извор]

Фонд школске библиотеке треба да задовољи потребе корисника у погледу образовања, иформација, личног развитка. Формира се у складу са наставним програмом школе у којој се налази. У фонду се налази лектира, стручна литература, уџбеници, класична књижевност, стручна и научна литература из свих области, референсна збирка, периодика, дечја књижевност, белетристика. У део издвојен за наставнике улазе и закони и подзаконска акта, приручници. У основним школама треба да буде 60% грађе везане за матерњи језик и 40% за остале предмете, а у средњим школама тај однос је 50%-50%.

Свака школска библиотека мора да има најмање 2000 библиотечких јединица тј. 10-12 књига по ученику (и електронске публикације). Величина простора библиотеке одређује се према броју ученика.[12]

Фонд у основној школи је подељен на наставнички и ученички, а у средњим школама је фонд обједињен.

Дешава се да се приступ информацијама остварује у делимичном облику, што је узроковано недовољном, неосмишљеном набавком, финансијском и другом подређеношћу, невештином библиотекара, језичким баријерама.[13]

Библиотекар[уреди | уреди извор]

У школским библиотекама библиотекар је припадник стручног особља који је одговоран за планирање рада и управљање школском библиотеком. Библиотекар има и задатак да прикаже нове изворе знања (најчешће кад су у питању изборни предмети). Школски библиотекар организује и ваннаставне активности и помаже наставнику у организацији наставе.

Школски библиотекари су у обавези да полажу испит за лиценцу пред одговарајућом комисијом Министарства просвете. Од њих се очекује да се континуирано усавршавају.

Посебну пажњу библиотекари посвећују тинејџерима, јер они у том узрасту пажњу посвећују другим стварима, а књигу често запостављају. Труде се да их привуку књигама које су им интересантне и које садрже оно што их занима. Посебна пажња се посвећује и деци с посебним потребама.

Библиотекари и наставници у школским библиотекама су само посредници између детета и фонда, тј. детета и информација, знања. У циљу доступности информација ученицима на свим образовним нивоима, UNESCO даје препоруке за рад школских библиотекара.

Године 2006. је настало Друштво школских библиотекара Србије који за циљ имају решавање проблема у вези са школским библиотекама и њиховим библиотекарима. [14][15][16]

Сарадња јавних и школских библиотека[уреди | уреди извор]

Школске и јавне библиотеке једне локалне заједнице се удружују и делују паралелно и заједно чине библиотечку мрежу локалне заједнице. Овим библиотекама су заједнички корисници, као и мисија коју имају у образовању нације, визија коју пласирају својом делатношћу.

Јавне библиотеке у школама виде највеће сараднике јер оне пружају сличне услуге и упућују нове генерације ка библиотекама.

Ова сарадња је значајна за школске библиотеке јер се проширује понуда, могућност активирања школског књижног фонда у ширем окружењу, и могућност да школска библиотека преко мреже буде активан чинилац библиотечког система. Због ове сарадње мрежа за задовољење културних и образовних потреба становника те територије је гушћа и сви књижни ресурси на тој територији се активно користе. То је значај ове сарадње за локалну заједницу.[17] Потенцијали ове сарадње су образложени у Смерницама за школске библиотеке из 2002. године, а то су:

  • заједничка обука особља
  • кооперативна изградња библиотечких збирки
  • заједничка реализација програма и пројеката
  • координација електронских услуга и мрежа
  • сарадња у програмима образовања корисника
  • посете одељења ученика јавној библиотеци
  • заједнички пројекти промоције читања и информационог описмењавања
  • заједнички маркетинг библиотечких услуга усмерен на децу и младе.

Школске библиотеке у свету[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Савремена школска библиотека: зборник предавања одржаних на Филолошком факултету у Београду. Beograd: библиотекарско друштво Србије. 2008. 
  2. ^ „AASL Standards for the 21st Century Learner” (PDF). American Association of School Librarians. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2008. г. Приступљено 29. 8. 2022. 
  3. ^ Morris, B. (2013). Administering the school library media center. Westport, CT: Libraries Unlimited. (p.32).
  4. ^ Morris, 2013, p.32
  5. ^ Todd, R., Kuhlthau, C., & OELMA. (2014). Student Learning through Ohio School Libraries : The Ohio Research Study. Available online at: „OELMA Student Learning”. Архивирано из оригинала 2004-08-29. г. Приступљено 2008-12-06. 
  6. ^ Lonsdale, M. (2003). Impact of school libraries on student achievement: A review of the research. Camberwell, Victoria, Australia: Australian Council for Educational Research. Available online at http://www.asla.org.au/site/DefaultSite/filesystem/documents/research.pdf
  7. ^ Богићевић, М. (1974): Технологија савремене наставе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  8. ^ Вилотијевић, М. (1999): Дидактика 1,3. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства и Учитељски факултет
  9. ^ Влаховић, Б. и Поткоњак, Н. (ред) (1996): Општа педагогија - за студенте учитељских факултета. Београд: Учитељски факултет
  10. ^ Илић, М., Николић, Р. и Јовановић Б. (2006): Школска педагогија. Ужице: Учитељски факултет;
  11. ^ Школски библиотекар сарадник у настави. Beograd: Филолошки факултет Универзитета : Библиотекарско друштво Србије. 2008. 
  12. ^ „IFLA/UNESCO smernice za školske biblioteke” (PDF). ifla. Приступљено 4. 4. 2016. 
  13. ^ „IFLA/UNESKO MANIFEST ZA ŠKOLSKE BIBLIOTEKE” (PDF). Ifla. Приступљено 4. 4. 2016. 
  14. ^ „Друштво школских библиотекара Србије” (PDF). Читалиште. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 4. 2016. г. Приступљено 4. 4. 2016. 
  15. ^ „Друштво школских библиотекара Србије”. Приступљено 7. 4. 2016. 
  16. ^ Зарић, Славица (2007). „“Из плана и програма рада Друштва”. Билтен: 33стр. 
  17. ^ Деца и библиотеке : зборник радова са међународног научног скупа одржаног у Београду. Београд: Филолошки факултет Универзитета : Библиотекарско друштво Србије. 2006. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Савремена школска библиотека: зборник предавања одржаних на Филолошком факултету у Београду. Beograd: библиотекарско друштво Србије. 2008. 
  • admin (2019-04-23). „About AASL” (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-23. 
  • „AASL History: 1914-1951”. 27. 9. 2006. 
  • „Divisions”. 5. 4. 2017. 
  • Woolls, B. (2016). „Celebrating 65 years of a dynamic organization for school librarians”. Knowledge Quest. 45 (1): 10—15 — преко EBSCOhost. 
  • „About AASL”. 27. 9. 2006. 
  • „AASL Presidents: 1951-Present”. 27. 9. 2006. 
  • Adcock, D.; Ballard, S. (2015). „Still the one: Reflections on sixty-five years of resilience and relevance”. Knowledge Quest. 43 (4): 8—15 — преко EBSCOhost. 
  • „AASL studies options for future: Secession from ALA a possibility”. School Library Journal. 30 (6): 9—10. 1984 — преко EBSCOhost. 
  • „AASL, ALA applaud the addition of school libraries to Every Student Succeeds Act | American Libraries Magazine” (на језику: енглески). Приступљено 2016-09-06. 
  • Harvey II, C. A. (2016). „Celebrating the past and transforming the future”. Knowledge Quest. 45 (1): 20—24 — преко EBSCOhost. 
  • Levitov, D. (2007). „One library media specialist's journey to understanding advocacy”. Knowledge Quest. 36 (1): 28—31 — преко EBSCOhost. 
  • „Events”. 
  • „School Library Month”. 12. 12. 2011. 
  • „School Library Month History”. 27. 9. 2006. 
  • „AASL Affiliate Assembly Concerns”. 
  • admin (2006-09-27). „Publications & Journals” (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-23. 
  • Åström, Fredrik (2008-09-05). „Formalizing a discipline: The institutionalization of library and information science research in the Nordic countries”. Journal of Documentation. 64 (5): 721—737. doi:10.1108/00220410810899736. 
  • Bawden, David; Robinson, Lyn (20. 8. 2012). Introduction to Information Science. ISBN 978-1555708610. 
  • Järvelin, Kalervo; Vakkari, Pertti (јануар 1993). „The evolution of library and information science 1965–1985: A content analysis of journal articles”. Information Processing & Management. 29 (1): 129—144. doi:10.1016/0306-4573(93)90028-C. 
  • McNicol, Sarah (март 2003). „LIS: the interdisciplinary research landscape”. Journal of Librarianship and Information Science. 35 (1): 23—30. S2CID 220912521. doi:10.1177/096100060303500103. 
  • Dick, Archie L. (1995). „Library and Information Science as a Social Science: Neutral and Normative Conceptions”. The Library Quarterly: Information, Community, Policy. 65 (2): 216—235. JSTOR 4309022. S2CID 142825177. doi:10.1086/602777. 
  • International Journal of Library Science (ISSN 0975-7546)
  • Lafontaine, Gerard S. (1958). Dictionary of Terms Used in the Paper, Printing, and Allied Industries. Toronto: H. Smith Paper Mills. 110 p.
  • The Oxford Guide to Library Research (2005) – ISBN 0195189981
  • Thompson, Elizabeth H. (1943). A.L.A. Glossary of Library Terms, with a Selection of Terms in Related Fields, prepared under the direction of the Committee on Library Terminology of the American Library Association. Chicago, Ill.: American Library Association. viii, 189 p. ISBN 978-0838900000
  • V-LIB 1.2 (2008 Vartavan Library Classification, over 700 fields of sciences & arts classified according to a relational philosophy, currently sold under license in the UK by Rosecastle Ltd. (see Vartavan-Frame)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]