Биолошка деконтаминација
Биолошка деконтаминација је скуп мерa и поступакa којима се уклањају или неутралишу патогени микроорганизми до степена елиминисања ризика од настанка инфекције.[1]
Облици[уреди | уреди извор]
Биолошка деконтаминација према начину извођења може бити: делимична или потпуна.[2]
Делимична[уреди | уреди извор]
Делимичну биолошку деконтаминацију спроводи појединац или група особа непосредно по излагању биолошком агенсу. Подразумева поступке:
- трешења, четкања и чишћења одеће и обуће,
- прања водом и сапуном откривених делова тела,
- брисање коже дезинфекционим средствима.
Сви ови поступци се не смеју некритички примењивати, јер у случају дисперзије биолошких агенаса ваздухом трешење и четкање може довести до поновног стварања аеросола, чиме се ризик од настанка инфекције повећава.
Најсврсисходније је делимична деконтаминацију ограничити на прање откривених делова тела водом и сапуном, а ако је то могуће на њу се надовезује напуштање угроженог подручја, и најранија могућа потпуна деконтаминација, ван зоне деловања биолошког оружја.[3]
Потпуна[уреди | уреди извор]
Потпуна биолошка деконтаминација се спроводи купањем и туширањем, уз темељно прање косматих делова тела и ноктију. Ствари и опрема се подвргавају деловању физичких и хемијских агенаса, а најефективније је излагати их високим температурама.
У примени хемијских средстава треба бити веома опрезан. За ту сврху највише се користи 0,5% раствор натријум-хипохлорита.
Остале мере[уреди | уреди извор]
- Забрана употребе хране и воде
Воду и храну у зони деловања биолошких агенаса не треба користити, без обзира на спроведену деконтаминацију, осим у случају непостојања других извора снабдевања.
- Пооштравање мера личне хигијене
И у најтежим околностима треба инсистирати на строжем и правилном спровођењу мера личне хигијене, као и хигијенских мера у припреми и подели хране, и пречишћавању воде.
- Одлагање отпадних материја
На контаминираном подручју обавезнп треба применити стандардне поступке при одлагању отпадних материја. Посебну пажњу треба обратити на одлагање биолошког и другог материјала који потиче од оболелих или умрлих особа.[4]
- Дератизациј и дезинсекција
Често је потребно у контаминираном поидручју спровести и приоритетно сузбијање инсеката и глодара.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Кршљанин, Д. В., и Каровић, С. М. [2015]. Систем одбране у ванредним ситуацијама. Војно дело, 67(4), 142-171.
- ^ Јовић, Р., и Јовић, Н. [1999]. Здравствена и социјална заштита у ванредним приликама и у рату. Факултет одбране и заштите Универзитета у Београду
- ^ Јовић, Р., и Савић, А. [2004]. Биотероризам, биолошки рат, биолошко оружје. Београд: Институт за политичке студије, Чигоја штампa.
- ^ Јаковљевић, В. [2011]. Цивилна заштита Републике Србије. Факултет безбедности Универзитета у Београду.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ристановић, Е. [2016б]. Од епидемија до тероризма: инфективни агенси као специфичан безбедносни ризик савременог света. Медицински преглед, 68(2-3), 242-255.
- Закон о ванредним ситуацијама [2009]. Службени гласник Републике Србије, 111/2009, 92/2011, 93/2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
