Ободрити

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бодрићи)
Ободрити на мапи Франачког царства

Ободрити (архаично Ререги[1][2] и Бодрићи,[3]), средњовјековни је племенски савез Словена, повезан са Полапским Словенима. Подручје на коме се племенски савез налазио била је доњи ток ријеке Лабе, запад савременог Мекленбурга, источни дио Шлезвиг-Холштајна и сјеверноисточни дио данашње Доње Саксоније (област источно од града Линебурга, округ Лихов-Даненберг) гдје су живјели Дервани.

Етимологија[уреди]

Етноним Ободрити (об-одрити) повезан је са ријеком Одром.[4]

Историја[уреди]

Од 7. до 12. вијека племенски савез Ободрити је био федерална унија Бодрића, Варга, Полаба, Глињана, Смолинаца, Варна и Дервана. Највећу град племенског савеза је био Рерик, на обали Балктичког мора. Други центри су били Старгард, Љљубице, Велеград, Варнов, Зверин, Илово и Добин (у околини Визмара).

Ободрити под Каролинзима[уреди]

Током владавине Карла Великог у Франачкој, Ободрити су били његови савезници против у рату против Љутића и Саса. По Карловој наредби одреди вазалних словенских кнежева учествовали су у три десетљећа дугом франачком освајању Саксоније. Оборитског кнеза Вишана у били су Саси, у засједни негдје у горњем току ријеке Лабе. Његов насљедник Дражко 798. године је Сасима нанио осјетан пораз, након чега је услиједило примирје са Карлом Великим. Оборити су се касније побунили против свог кнеза и он је био приморан да напусти земљу. Ојачани Данцима у 9. вијеку, 808. године иступили су против Карла Великог и његових савезника. Дански краљ Гудфред је упао у Рерик, заробио и објесио оборитског кнеза Годлиба, уништио град, а већи број становника (занатлије и трговце) преселио у Хедеби.

Послије тога Данци су два пута нанијели пораз кнезу Дражку, и Гудфред је Ободрите приморао на плаћање данка. Послије Дражкове смрти (810), Гудфред за вријеме оборитског кнеза Славомира Ободрити се удаљавају од Данаца и обнављају савез са Каролинзима.

Од 9. вијека услиједило је друштвено расловљавање међу Ободритима, настаје феудална елита, која позајмљује материјалну културу њемачког племства, коју су Франци стекли на југу, у бившем Риму. Истовремено, јављају се и прве хришћанске мисије. Први је хрићанство примио кнез Славомир 821. године, али је потпуно покрштавање Ободрита дошло много касније, у 12. вијеку.

Референце[уреди]

  1. „Annalista Saxo”. Monumenta Germaniae Historica. SS (VI изд.). Hannover: Impensis Bibliopolii Avlici Hahniani. 1844. стр. 609.  Непознати параметар |allpages= игнорисан (помоћ)
  2. „Саксонский анналист. Годы 745—1039”. Восточная литература. Архивирано из оригинала на датум 2012-05-02. 
  3. В. В. Дорошенко. БОДРИЧИ. Советская историческая энциклопедия.
  4. История славян в V—VIII веках