Бодрићи (јужнословенско племе)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дунавски Бодрићи или Ободрити, били су јужнословенско племе које је живјело на простору средњег тока ријеке Дунав током 9. вијека.

Ајнхард користи термин Абодрити (лат. Abodriti) и додаје да они за себе користе назив Праеденценти (лат. Praedenecenti). У Аналима франачког краљевства помиње се посјета чланова племена Праеденценти двору цара Луја I 822. године у околини Франкфурта. Двије године касније они се поново јављају у Ахену на царском двору са жалбама на Бугаре и захтијевају војну помоћ. Племе је живјело у Дакији, у близини Дунава, на граници са Бугарском. Њихова судбина је непозната.[1] Можда су укључени у бугарску државу као посљедица два франачка похода против кана Омуртага 827. и 829. године.[2]

Баварски географ говори о другом дијелу племена, Остерабтезима, који су имали око 100 градова, док први дио племена назива Нортабтези. То је довело до тога да скоро сви историчари сматрају Остерабтезе и Абодрите истим племеном, док су их такође сматрали и јужном фракцијом племена Ободрити, које је живјело на простору данашње Пољске.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Moszyński (1967). стр. 67.
  2. Wasilewski (1988). стр. 49-50.

Литература[уреди]

  • Moszyński, Leszek (1967). Slownik starożytności slowiańskich (3 изд.). Wroclaw: Ossolineum. 
  • Wasilewski, Tadeusz (1988). Historia Bułgarii (Wyd. 2 popr. i uzup. изд.). Wrocław: Zakład Narodowy im. Ossolińskich. ISBN 83-04-02466-7.