Бон (патриције)
Бон (грчки: Βῶνος; умро 627. године) је био византијски државник и војсковођа, учесник Византијско-персијског рата. Заједно са патријархом Сергијем водио је одбрану Цариграда током аварско-словенске опсаде 626. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Готово ништа се не зна о Боновом пореклу и приватном животу. Могуће је да је са царом Ираклијем допловио из Египта како би учествовао у свргавању цара Фоке (610). Имао је незаконитог сина Јована, који је као талац послат Аварима 622. године[1].
Бон је познат по одбрани Цариграда из 626. године. Опсаду је предузела удружена војска Персијанаца, Авара и Словена. Патриције Бон је лукавством поразио словенску флоту. Словени су од Авара добили задатак да, чим угледају запаљене бакље на спољашњем бедему Блахерна, упадну са моноксилима да би поплашили непријатеља и тиме омогућили Аварима да уђу у град. Сазнавши за план, Бон је спремио дријере и тријере и сам дао знак Словенима. Словени су упали у замку и у поморској бици са византијском флотом су доживели велики пораз што је допринело да се опсада заврши неуспехом[2].
Убрзо након опсаде Бон је умро (крајем маја 627. године). Сахрањен је у манастиру Светог Јована Крститеља[3].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Martindale 1992, стр. 242.
- ^ Византијски извори, том 1. стр. 240.
- ^ Kaegi 2003, стр. 149.
Референце
[уреди | уреди извор]- Византијски извори за историју народа Југославије, том 1, Византолошки институт САНУ, Београд (2007)
- Martindale, J. R. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire 2 Part Set: Volume 3, AD 527-641. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20160-5.
- Kaegi, Walter Emil (2003). Heraclius, Emperor of Byzantium. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81459-1.