Извор странице Босна и Херцеговина

{{Друге употребе}}
{{Закључано-анон}}
{{Инфокутија држава
| ијек                 = да
| име државе           = {{Br separated entries | -{Босна и Херцеговина}- | -{Bosna i Hercegovina}-}}
| име генитив          = Босне и Херцеговине
| застава              = Flag of Bosnia and Herzegovina.svg
| грб                  = Coat of arms of Bosnia and Herzegovina.svg
| положај              = Europe-Bosnia and Herzegovina.svg
| химна                = [[Химна Босне и Херцеговине|Државна химна Босне и Херцеговине]]<br />{{small|(Интермецо)}}<br />[[Датотека:Bosnia and Herzegovina anthem.ogg|центар]]
| главни град          = [[Сарајево]]
| координате           = {{Coord|43|52|N|18|25|E|type:city}}
| највећи град         = главни град
| службени језик       = нема
| тип владавине        = [[Парламентарна република|парламентарна уставна]], [[Савезна република|федерална]], [[Демократија|демократска]] [[република]]<ref name="cia_factbook">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html |title=Bosnia and Herzegovina |publisher=The World Factbook |website=cia.gov |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160630165532/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html |archivedate=30. 6. 2016 |url-status=live}}</ref>
| титула владара1      = {{nowrap|[[Високи представник за Босну и Херцеговину|Високи представник]]}}
| име владара1         = {{nowrap|[[Кристијан Шмит]]{{refn|group=н.|Није члан владе; високи представник је међународни цивилни надгледник провођења [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] са ауторитетом да отпусти изабране и неизабране званичнике те да доноси законе.}}}}
| титула владара2      = [[Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине|Предсједавајући Предсједништва]]
| име владара2         = {{nowrap|[[Денис Бећировић]]{{refn| group = н.|Предсједавајући тренутног Предсједништва ([[Бошњаци|Бошњак]]).}}}}
| титула владара3      = [[Предсједништво Босне и Херцеговине|Чланови Предсједништва]]
| име владара3         = {{nowrap|[[Жељка Цвијановић]]{{refn|group=н.|Члан тренутног Предсједништва ([[Срби у Босни и Херцеговини|Српкиња]]).}}<br />[[Жељко Комшић]]{{refn| group = н.|Члан тренутног Предсједништва ([[Хрвати у Босни и Херцеговини|Хрват]]).}}}}
| титула владара4      = [[Савјет министара Босне и Херцеговине|Предсједавајући Савјета министара]]
| име владара4         = [[Борјана Кришто]]
| законодавна власт    = [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине|Парламентарна скупштина]]
| дом1                 = [[Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине|Дом народа]]
| дом2                 = [[Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине|Представнички дом]]
| независност тип      = [[Историја Босне и Херцеговине|Оснивање]]
| приступница догађај1 = [[Босна у раном средњем вијеку|Босна]]
| приступница датум1   = 9. вијек
| приступница догађај2 = [[Бановина Босна]]
| приступница датум2   = 1154.
| приступница догађај3 = [[Краљевина Босна]]
| приступница датум3   = 1377.
| приступница догађај4 = [[Османско освајање Босне|Османско освајање]]
| приступница датум4   = 1463.
| приступница догађај5 = [[Аустроугарско освајање Босне и Херцеговине|Аустроугарско освајање]]
| приступница датум5   = 1878. 
| приступница догађај6 = [[Анексиона криза|Анексија {{nowrap|Аустроугарској}}]]
| приступница датум6   = 7. октобар 1908. 
| приступница догађај7 = [[Стварање Југославије]]
| приступница датум7   = 1. децембра 1918. 
| приступница догађај8 = [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]
| приступница датум8   = 25. новембар 1943.
| приступница догађај9 = [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]]
| приступница датум9   = 29. новембар 1945.
| приступница догађај10= [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|Независност]] од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]
| приступница датум10  = 1. март 1992.
| приступница догађај11= [[Вашингтонски споразум (1994)|Вашингтонски споразум]]
| приступница датум11  = 18. март 1994.
| приступница догађај12= [[Дејтонски мировни споразум]]
| приступница датум12  = 21. новембар 1995.
| површина             = 51.209
| површина поредак     = 125
| воде                 = 1,4
| година пописа        = 2022
| становништво         = {{пад}} 3.434.000<ref name="bhas_gov_ba">{{Cite web |url=https://bhas.gov.ba/data/Publikacije/Bilteni/2023/DEM_00_2022_TB_1_HR.pdf |page=26 |title=Demografija, 2022. |date=31 October 2023 |access-date=19 February 2024 |publisher=Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina |website=bhas.gov.ba}}</ref>
| становништво поредак = 135
| година пописа2       = 2013
| становништво2        = 3.531.159<ref name="Popis2013">{{cite web |title=Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini, 2013: Rezultati Popisa / Census of Population, Households and Dwellings in Bosnia and Herzegovina, 2013: Final Results |url=https://www.popis.gov.ba/popis2013/doc/RezultatiPopisa_BS.pdf |last=Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine / Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina |date=2016 |language=bs,en |access-date=21 June 2021 |archive-date=25 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210625224417/https://www.popis.gov.ba/popis2013/doc/RezultatiPopisa_BS.pdf |url-status=live }}</ref>
| густина становништва = 69
| густина поредак      = 156
| БДП година           = 2024.
| БДП                  = {{раст}} 71,254 млрд. $<ref name="IMFWEO.BA">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=963,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2020&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (BA) |publisher=[[Међународни монетарни фонд|International Monetary Fund]] |website=IMF.org |date=10 October 2023 |access-date = 8. 3. 2024.}}</ref>
| БДП поредак          = 110
| БДП по глави становника                      = {{раст}} 20.623 $<ref name="IMFWEO.BA" />
| БДП поредак по глави становника              = 81
| HDI година           = 2022
| HDI                  = {{раст}} 0,779<ref name="HDI">{{cite web|url=https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221009/https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf |archive-date = 09. 10. 2022|url-status=live|title=Human Development Report 2021/2022|language=en|publisher=[[Програм Уједињених нација за развој|United Nations Development Programme]]|date = 8. 9. 2022|access-date = 8. 9. 2022}}</ref>
| HDI поредак          = 80
| HDI категорија       = <span style="color:green;">висок</span>
| валута               = [[конвертибилна марка]]<ref name="Zakon CBBIH">{{cite web |url=http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/2270_zakon_o_centralnoj_banci_1_97.pdf |title=Član 38. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine<!-- |language=бошњачком--> |website=ads.gov.ba |year=2005 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160630170244/http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/2270_zakon_o_centralnoj_banci_1_97.pdf |archivedate=30. 06. 2016 |url-status=dead }}</ref>
| код валуте           = -{BAM}-
| временска зона       = [[UTC+1|+1]] (-{[[Средњоевропско време|CET]]}-)<br />UTC [[UTC+2|+2]] (-{[[Средњоевропско летње време|CEST]]}-)
| домен                = [[.ba]]
| позивни број         = [[Списак позивних бројева у Босни и Херцеговини|387]]
| специфичност         = Формат датума
| специфичност резултат                        = {{vunblist |[д]д. [м]м. гггг. |(д)д. мес. гггг. |(д)д. месец гггг. ({{abbr|CE|нова/наша ера (енгл. Common Era; лат. Era vulgaris)}})}}
| специфичност1        = Вози се на
| специфичност резултат1                       = десној страни
| специфичност2        = Регистарске таблице
| специфичност резултат2                       = -{BIH}-
| специфичност3        = [[ISO 3166-1|-{ISO}- 3166-1 алфа 2]]
| специфичност резултат3                       = -{BA}-
| специфичност4        = [[ISO 3166-1|-{ISO}- 3166-1 алфа 3]]
| специфичност резултат4                       = -{BIH}-
| напомене             = <div style="margin-left:-1em;">{{reflist|group=н.}}</div>
}}

'''Босна и Херцеговина''' (скраћено '''БиХ'''), [[Pars pro toto|неформално]] '''Босна''', држава је у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]], која се налази на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Граничи се са [[Србија|Србијом]] на истоку, [[Црна Гора|Црном Гором]] на југоистоку и [[Хрватска|Хрватском]] на сјеверу и југозападу. На југу има излаз на [[Јадранско море]]. Сјеверни и већи дио државе заузима област [[Босна|Босне]], а јужни и мањи дио област [[Херцеговина|Херцеговине]]. Главни и највећи град је [[Сарајево]].

Подручје је било насељено од [[Горњи палеолит|горњег палеолита]], али докази говоре да су током [[неолит]]а настала стална људска насеља, као и она која су припадала [[Бутмирска култура|бутмирској]], [[Какањска група|какањској]] и [[Вучедолска култура|вучедолској култури]]. Након доласка првих [[Праиндоевропљани|Индоевропљана]], ово подручје је насељавало неколико [[Илири|илирских]] и [[Келти|келтских]] цивилизација. [[Стари Словени]], односно преци [[Јужни Словени|јужнословенских]] народа који данас насељавају ово подручје, доселили су у периоду од 6. до 9. вијека. У 12. вијеку основана је [[Бановина Босна]], а до 14. вијека настала је [[Краљевина Босна]]. Средином 15. вијека услиједило је [[османско освајање Босне]], под чијом је влашћу остала до касног 19. вијека. Османлије су са собом донијеле [[Ислам у Босни и Херцеговини|ислам]]. Од краја 19. вијека до [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], земља је била [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|припојена Аустроугарској монархији]]. У [[Међуратни период|међуратном периоду]] је била у саставу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] добила је статус [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|републике]] у новоформираној [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]]. Године 1992, након [[Распад Југославије|распада Југославије]], одржан је [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдум]] и проглашена [[Република Босна и Херцеговина|независност]]. Услиједио је [[рат у Босни и Херцеговини]], који је трајао до краја 1995. и завршио потписивањем [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]].

Три најбројнија и конститутивна народа чине [[Бошњаци]], [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби]] и [[Хрвати у Босни и Херцеговини|Хрвати]]. Мањине чине [[Јевреји]], [[Роми]], [[Албанци]], [[Црногорци (народ)|Црногорци]], [[Украјинци]] и [[Турци]]. Босна и Херцеговина има [[Дводомни систем|дводомно]] законодавно тијело и трочлано [[Предсједништво Босне и Херцеговине|Предсједништво]] које се састоји од по једног члана из свака од три конститутивна народа. Међутим, моћ централне владе је веома ограничена, пошто је земља у великој мјери [[Децентрализација|децентрализована]]. Састоји се од два [[Ентитет (Босна и Херцеговина)|ентитета]] — [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]] и [[Република Српска|Републике Српске]] — као и треће јединице, [[Брчко Дистрикт]]а, којим управља сопствена локална власт.

Босна и Херцеговина је [[земља у развоју]] и заузима 74. мјесто према [[Индекс хуманог развоја|Индексу хуманог развоја]]. [[Привреда Босне и Херцеговине|Привредом]] доминирају индустрија и пољопривреда, затим туризам и услужни сектор. [[Туризам Босне и Херцеговине|Туризам]] је значајно порастао посљедњих година.<ref>{{cite web|url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/2018_human_development_statistical_update.pdf|title=Human Development Indices and Indicators: 2018 Statistical Update|publisher=UNDP|access-date=16 September 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20170322153238/http://hdr.undp.org/sites/default/files/2016_human_development_report.pdf|archive-date=22 March 2017|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://data.worldbank.org/indicator/ST.INT.ARVL?locations=BA|title=International tourism, number of arrivals – Bosnia and Herzegovina|publisher=World Bank|access-date=14 November 2020|archive-date=25 January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125022323/https://data.worldbank.org/indicator/ST.INT.ARVL?locations=BA|url-status=live}}</ref> Има систем социјалне сигурности и универзалне здравствене заштите, а основно и средње образовање је бесплатно. Чланица је [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[Организација за европску безбедност и сарадњу|Организације за европску безбједност и сарадњу]], [[Савет Европе|Савјета Европе]], [[Партнерство за мир|Партнерства за мир]] и [[ЦЕФТА|Централноевропског уговора о слободној трговини]]. Такође је једна од оснивача [[Унија за Медитеран|Уније за Медитеран]], основане у јулу 2008.<ref>{{cite web|url=http://ufmsecretariat.org/who-we-are/member-states/|title=List of Member States of the Union for the Mediterranean – UfM|access-date=5 May 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180512125018/http://ufmsecretariat.org/who-we-are/member-states/|archive-date=12 May 2018|url-status=live}}</ref> Босна и Херцеговина је земља кандидат за чланство у [[Приступање Босне и Херцеговине Европској унији|Европској унији]] и кандидат за чланство у [[НАТО]] од априла 2010.<ref>{{cite web |title=Membership Action Plan (MAP) |url=http://www.nato.int/cps/en/natolive/topics_37356.htm |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150418174843/http://www.nato.int/cps/en/natolive/topics_37356.htm |archive-date=18 April 2015 |access-date=6 April 2015 |website= |publisher=NATO |quote=In April 2010, when the foreign ministers of NATO member countries met in Tallinn, after reviewing the progress that Bosnia and Herzegovina had made in its reform efforts, they invited the country to join the Membership Action Plan.}}</ref>

== Назив ==
Према ширем консензусу први сачувани помен Босне налази се у ''[[De administrando imperio]]'' написаном средином Х вијека, који Босну описује као малу земљу коју настањују Срби.<ref name="Moravcsik-153">{{cite book|edition=Moravcsik, Gyula|author=Constantine VII''Porphyrogenitus''|author-link=Constantine VII|date=1993|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|title=[[De administrando imperio|De Administrando Imperio]]|location=Washington D.C.|pages=153–55}}</ref> Босна је тада била засебна земља у оквиру српске државе, чији су је други дијелови окруживали са свих страна.<ref>{{Cite journal|last=Исаилововић|first=Невен|date=2018|title=ПОМЕНИ СРПСКОГ ИМЕНА У СРЕДЊОВЕКОВНИМ БОСАНСКИМ ИСПРАВАМА|journal=СРПСКО ПИСАНО НАСЉЕЂЕ И ИСТОРИЈА СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСНЕ И ХУМА|pages=263}}</ref>

Вишечлани назив ''Босна и Херцеговина'' потиче од назива двију географских области (област [[Босна]] и област [[Херцеговина]]), чија су имена преузета истовјетно тј. употребљена у имену државе неизмјењена и повезана [[везник]]ом ''и''. Почиње се употребљавати након што је [[Аустроугарска]], на основу одлука [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] (1878), анкетирала [[Османско царство|османски]] [[Босански пашалук]] (изузев [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]]) и од њега створила јединствено управно подручје — кондоминијум [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босну и Херцеговину]].

Од завршетка [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] до завршетка [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], држава није постојала као цјеловита јединица. Вишечлани назив се поновно почео користити након проглашења [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] (1946) у којој је ''Народна Република Босна и Херцеговина'' била једна од федералних јединица. Доношењем новог југословенског устава (1963), преименована је у ''[[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Социјалистичку Републику Босну и Херцеговину]]''.

Вишечлани назив се употребљавао и код ''[[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]]'', коју су [[15. октобар|15. октобра]] [[1991]]. године неуставно прогласили [[Муслимани (народ)|муслимански]] и [[Хрвати|хрватски]] посланици. Послије овога, [[Срби|српски]] посланици су — [[24. октобар|24. октобра]] 1991. године — створили посебну скупштину под називом ''[[Народна скупштина Републике Српске|Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини]]''. Она је [[9. јануар]]а [[1992]]. прогласила ''[[Република Српска|Републику Српску Босну и Херцеговину]]'', а [[28. фебруар]]а исте године донесен је и ''[[Устав Републике Српске|Устав Републике Српске Босне и Херцеговине]]''.

Тренутно, вишечлани назив службено се употребљава за тзв. „дејтонску” Босну и Херцеговину и „вашингтонску” [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацију Босне и Херцеговине]].

== Географија ==
{{главни чланак|Географија Босне и Херцеговине}}
[[Датотека:Bosnia and Herzegovina topographic map-sr.svg|200п|мини|лево|Физичка мапа Босне и Херцеговине]]

Босна и Херцеговина је смјештена на југоистоку [[Европа|Европе]], у западном дијелу [[Балканско полуострво|Балкана]]. Њена укупна површина износи 51.209,2 -{km²}- (од тога је 51.197 -{km²}- копно, а 12,2 -{km²}- море).<ref name="bhas.ba">{{cite web|url=http://www.bhas.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=52&itemid=80&lang=sr&Itemid= |title=Информације о БиХ |publisher=Агенција за статистику Босне и Херцеговине |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160630164349/http://www.bhas.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=52&itemid=80&lang=sr&Itemid= |archivedate=30. 6. 2016 |url-status=live}}</ref> Граничи са [[Хрватска|Хрватском]] на сјеверу, западу и југу (укупна дужина границе: 932 -{km}-), са [[Србија|Србијом]] на истоку (укупна дужина границе: 312 -{km}-) и [[Црна Гора|Црном Гором]] на југоистоку (укупна дужина границе: 215 -{km}-). Код [[Неум]]а, Босна и Херцеговина излази на [[Јадранско море]], у дужини од 21,2 -{km}-.<ref name="un.ba">{{cite web|url=http://www.un.ba/bih/stranica/o-bih |title=УН о БиХ |website=un.ba |date=|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141216101331/http://www.un.ba/bih/stranica/o-bih |archivedate=16. 12. 2014 |url-status=dead}}</ref> Границе Босне и Херцеговине углавном су природног поријекла и већинским дијелом их чине ријеке [[Дрина]], [[Сава]] и [[Уна]], као и планина [[Динара]] на југозападу земље.

Крајње тачке Босне и Херцеговине су:
{{flowlist}}
* сјевер: 45° 16′ 30″ СГШ, 16° 55′ 56″ ИГД — код насеља [[Доња Градина|Градина Доња]] код [[Козарска Дубица|Козарске Дубице]]
* југ: 42° 33′ 00″ СГШ, 18° 32′ 24″ ИГД — код насеља [[Подштировник]] код [[Требиње|Требиња]]
* исток: 44° 03′ 00″ СГШ, 19° 37′ 41″ ИГД — код насеља [[Жлијебац]] код [[Братунац|Братунца]]
* запад: 44° 49′ 30″ СГШ, 15° 44′ 00″ ИГД — код насеља [[Бугар (Бихаћ)|Бугар]] код [[Бихаћ]]а<ref>{{cite web|url=http://www.fzs.ba/BihB/opcistatpodaciobih.htm |title=Општи и географски подаци о БиХ |publisher=Федерални завод за статистику |website=fzs.ba |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160424031946/http://www.fzs.ba/BihB/opcistatpodaciobih.htm |archivedate=24. 4. 2016 |url-status=dead}}</ref>
{{endflowlist}}

[[Датотека:Маглић 2.jpg|мини|200п|[[Маглић (планина)|Маглић]], највиши врх Босне и Херцеговине]]
[[Датотека:Croatia P8165305raw (3944097282).jpg|мини|200п|[[Неум]]]]
[[Датотека:Maritime space of Bosnia and Herzegovina.png|мини|200п|Поморски простор БиХ]]
Босна и Херцеговина се састоји од двије географске и историјске цјелине: већег [[Босна|босанског]] дијела на сјеверу (око 42.000 -{km²}-) и мањег [[Херцеговина|херцеговачког]] на југу. Босна је већином планинска, а исто се односи и на Херцеговину, с тим да је разлика у карактерима тла. Босна је насељенија и богатија [[шума]]ма и обрадивим земљиштем, док је Херцеговина [[Крас (геоморфологија)|кршевитија]].

На сјеверу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје [[Посавина|Посавине]], односно даље претвара у [[Панонска низија|Панонску низију]]. Област [[Семберија|Семберије]], између планине [[Мајевица|Мајевице]] и ријека [[Сава|Саве]] и [[Дрина|Дрине]], представља главну житницу Босне и Херцеговине.

[[Динара|Динарски]] дијелови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом код Неума и на полуострву [[Клек (полуострво)|Клек]] избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанскохерцеговачких ријека (Уна, [[Врбас (ријека)|Врбас]], [[Босна (река)|Босна]], Дрина), од југа ка сјеверу, односно у случају [[Неретва|Неретве]] већим дијелом од сјевера ка југу, а посебан облик у крајолику чине пространа [[Крашко поље|крашка поља]] на југозападу, југу и југоистоку земље ([[Ливањско поље]], [[Дувањско поље]], [[Попово поље]]).

Око 42% површине Босне и Херцеговине чини пољопривредно земљиште, а само 30% земље је обрадиво; остатак је пољопривредно готово па неискоришћен.<ref>{{cite web|url=http://www.fzs.ba/Podaci/9.pdf |title=Пољопривреда |publisher=Федерални завод за статистику |website=fzs.ba |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140327114720/http://www.fzs.ba/Podaci/9.pdf |archivedate=27. 3. 2014 |url-status=dead}}</ref> Половину површине Босне и Херцеговине покривају шуме. У природне ресурсе земље убрајају се [[угаљ]], [[гвожђе|жељезо]], [[боксит]], [[манган]], [[бакар]], [[хром]], [[цинк]], а свакако и [[дрво]] и знатне [[Вода|водене масе]]. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина [[Маглић (планина)|Маглић]] (2.386 -{m}-), док је најнижи дио земље на нивоу мора. Ријетки [[земљотрес]]и и [[Поплава|поплаве]] чине једину озбиљнију природну опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважније еколошке проблеме спадају загађеност ваздуха из [[Индустрија|индустријских постројења]], загађеност простора због недостатка опште културе и [[Екологија|еколошке свијести]], те велико крчење шума.{{sfn|Innes|2006|p=176}}

=== Клима ===
[[Датотека:Satellite image of Bosnia and Herzegovina in December 2002.jpg|мини|200п|Сателитски снимак Босне и Херцеговине]]

[[Клима]] Босне и Херцеговине већим је дијелом [[Умереноконтинентална клима|умјереноконтинентална]], са топлим [[Лето|љетима]] и хладним [[зима]]ма. У дијеловима у којима влада ова клима, најтоплија подручја су на сјевероистоку, док средње температуре опадају према југозападу, идући долинама ријека према средњем појасу. Годишње количине падавина крећу се од 700 -{L/m²}- до 1.100 -{L/m²}-.<ref name="FHMZ-klima">{{cite web|url=http://www.fhmzbih.gov.ba/latinica/bihklima.php |title=Клима Босне и Херцеговине |publisher=Федерални хидрометеоролошки завод БиХ |website=fhmzbih.gov.ba |date=|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140722070355/http://www.fhmzbih.gov.ba/latinica/bihklima.php |archivedate=22. 7. 2014 |url-status=dead}}</ref>

У средњем и источном дијелу Босне и Херцеговине налазе се високе планине [[Влашић (планина)|Влашић]], [[Чврсница]], [[Прењ]], [[Требевић]], [[Јахорина]], [[Игман]], [[Бјелашница]] и [[Трескавица]]. Подручја с великом надморском висином имају кратка хладна љета и дуге оштре зиме.

Приморје и јужни дио земље, због близине Јадранског мора, под утицајем су [[Средоземна клима|средоземне климе]]. Средње јануарске температуре су релативно високе (од 4&nbsp;°C до 8&nbsp;°C), док су љета сува и топла (максималне температуре од 40&nbsp;°C до 45&nbsp;°C). Средња годишња количина падавина креће се између 1.000 -{L/m²}- и 2.300 -{L/m²}-, док средње годишње температуре обично бивају у интервалу од 12&nbsp;°C до 16&nbsp;°C.<ref name="FHMZ-klima"/> Снијег је у овом поднебљу ријетка појава. Клима у овом, јужном делу земље, погодна је за узгајање [[Винова лоза|винове лозе]], [[мандарина]], [[лимун]]а, [[маслина]], [[Наранџа|наранџи]] итд.

=== Воде ===
[[Датотека:Vrelo Bosne Trees.JPG|мини|200п|[[Врело Босне]]]]
[[Датотека:Дабрац.jpg|мини|200п|Језеро [[Бочац (језеро)|Бочац]]]]
Између осталог, постоји седам важнијих ријека у Босни и Херцеговини. Те ријеке и још неке од већих ријека су:
* [[Дрина]] — Најдужа је ријека Босне и Херцеговине, а тече кроз источни дио земље и на многим мјестима чини границу државе са [[Србија|Србијом]]. Дрина протиче кроз градове [[Фоча|Фочу]], [[Горажде]], [[Вишеград]] и [[Зворник]].
* [[Сава]] — Најдужа је ријека која протиче кроз Босну и Херцеговину и чини природну границу са [[Хрватска|Хрватском]]. На њеним обалама налазе се мјеста [[Брчко]], [[Шамац]] и [[Градишка]].
* [[Босна (река)|Босна]] — Најдужа је домаћа ријека у Босни, а улијева се у Саву на сјеверу. По њој је земља највјероватније добила име.
* [[Уна]] — Ова ријека протиче сјеверозападним дијелом Босне, дуж западне границе између Хрватске и БиХ. Протиче кроз град [[Бихаћ]].
* [[Сана (ријека)|Сана]] — Сана протиче кроз [[Сански Мост]] и град [[Приједор]], а на сјеверу се улијева у Уну.
* [[Врбас (ријека)|Врбас]] — Ријека тече на сјевер кроз средишњи дио Босне и протиче кроз [[Горњи Вакуф-Ускопље]], [[Бугојно]], [[Јајце]], [[Бања Лука|Бања Луку]] и [[Србац]]. На сјеверу се улијева у Саву.
* [[Неретва]] — Велика је ријека у средишњој Босни и Херцеговини; тече прво сјеверно па онда на југ од [[Јабланица (Херцеговачко-неретвански кантон)|Јабланице]] и све до ушћа у [[Јадранско море]]. На ријеци се налази град [[Мостар]].
* [[Укрина]] — Ово је највећа ријека у сјеверној Босни која цијелим својим током и сливом протиче кроз [[Република Српска|Републику Српску]]. Протиче кроз [[Дервента|Дервенту]] и улијева се у Саву, западно од [[Брод (Република Српска)|Брода]].
* [[Усора (река)|Усора]] — Највећа је лијева притока Босне код [[Добој]]а. Протиче кроз [[Блатница (Теслић)|Блатницу]] и [[Теслић]], а извире испод планине Очауш.
* [[Спреча]] — Ово је десна притока Босне код Добоја. Извире код [[Шековићи|Шековића]], код манастира [[манастир Папраћа|Папраћа]], а протиче кроз [[Тузла|Тузлу]], [[Лукавац]], [[Грачаница (Тузлански кантон)|Грачаницу]] и [[Петрово]].
* [[Криваја (притока Босне)|Криваја]] — Ово је десна притока Босне. Извире у [[Пјеновац|Пјеновцу]] код [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]], а улијева се код [[Завидовићи|Завидовића]].

У Босни и Херцеговини нема великих [[Језеро|природних језера]]. Највеће језеро у држави је [[Бушко блато]] код [[Томиславград]]а, а за њим слиједе [[Билећко језеро]], [[Модрачко језеро|Модрачко]], [[Рамско језеро|Рамско]], [[Јабланичко језеро|Јабланичко]] и језеро [[Перућац]].

=== Национални паркови и паркови природе ===
{{Location map+|Bosnia|float=right|width=270|caption=Паркови у Босни и Херцеговини|places=
{{location map marker|Bosnia|label=[[Блидиње]]|position=left|lat=43.6|long=17.5}}
{{location map marker|Bosnia|label=[[Национални парк Сутјеска|Сутјеска]]|position=right|lat=43.31|long=18.42}}
{{location map marker|Bosnia|label=[[Национални парк Козара|Козара]]|position=left|lat=44.99|long=16.85}}
{{location map marker|Bosnia|label=[[Национални парк Уна|Уна]]|position=left|lat=44.4883|long=16.1411}}
{{location map marker|Bosnia|label=[[Хутово блато]]|position=left|lat=43.02|long=17.77}}
{{location map marker|Bosnia|label=[[Бардача (језеро)|Бардача]]|position=left|lat=45.10917|long=17.43528}}
}}

У Босни и Херцеговини постоје четири [[Национални парк|национална парка]] и два [[Парк природе|парка природе]]:<ref>{{Cite web|url=https://www.academia.edu/21410297/Nacionalni_parkovi_u_BiH?auto=download|title=Akademija.edu-Nacionalni parkovi u BiH|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref>
{| class="wikitable sortable"
|- class="hintergrundfarbe5"
! Име
! Основан
! Величина (-{[[Хектар|ha]]}-)
! class="unsortable" | Слика
|-
| [[Национални парк Сутјеска]]
| style="text-align:right" | 1965.
| style="text-align:right" | 17.300
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Orlovačko jezero, Zelengora, nacionalni park Sutjeska.jpg|100п]]
|-
| [[Национални парк Козара]]
| style="text-align:right" | 1967.
| style="text-align:right" | 3.400
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:NP002 - 14.jpg|100п]]
|-
| [[Национални парк Уна]]
| style="text-align:right" | 2008.
| style="text-align:right" | 19.800
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:ŠTRBAČKI BUK 2.JPG|Ушће Унца у Уну|100п]]
|-
| [[Национални парк Дрина]]
| style="text-align:right" | 2017.
| style="text-align:right" | 6.315	
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Drina Canyon.JPG|Ушће Унца у Уну|100п]]
|-
| [[Хутово блато|Парк природе Хутово блато]]
| style="text-align:right" | 1995.
| style="text-align:right" | 74.110
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Hutovo Blato . 28. 03. 2010 - panoramio - d.graso (1).jpg|100п]]
|-
| [[Блидиње|Парк природе Блидиње]]
| style="text-align:right" | 1995.
| style="text-align:right" | 600
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Blidinje - sesup k jezeru, byvala vozova cesta.jpg|100п]]
|-
| [[Бардача (језеро)|Парк природе Бардача]]
| style="text-align:right" | 1965.
| style="text-align:right" | 30.210
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Заштићени природни предио - Мочварни комплекс Бардача 6.jpg|100п]]
|}

== Природа ==
Босна и Херцеговина је изузетно богата разноврсним [[Биљке|биљним]] и [[Животиње|животињским]] свијетом. [[Биосфера]] БиХ има ту погодност да је земља релативно ријетко насељена и да постоје потпуно ненасељене области. Око половина површине БиХ је под [[Шума|шумом]], а посебно њене [[планина|планине]]. Због ограничене приступачности, свијет природе је мало угрожен, а станишта ријетких биљака и животиња очувана. У БиХ живе многе животиње које су изумрле у другим дијеловима Европе.

=== Флора ===
У Босни и Херцеговини, многе ријетке биљке расту на високим [[Апсолутна висина|надморским висинама]]. У [[Национални парк Сутјеска|Националном парку Сутјеска]], налази се прашума [[Перућица]] — једна од највећих од оних које су се до дан-данас одржале. У подручју [[Динариди|Динарских планина]], ниском зоном се сматрају предјели надморске висине од 500 m до 1.000 m. За ову зону типичне су шуме [[храст]]а и [[Буква|букве]]. На висинама од око 1.500 m расту шуме букви, [[Смрча|смрче]], [[Јела|јеле]] и [[борови (род)|бора]]. Борови су присутни на скоро свим планинама. Мјешавина свих ових врста дрвећа јавља се још на нижим висинама и наставља у вишим. У овом случају говоримо о такозваном ''подручју илирске флоре''.

[[Датотека:Перучица 2.JPG|мини|200п|Прашума [[Перућица]]]]
На свим подручјима на високој надморској висини налазе се планинске биљне врсте попут [[шумска бреберина|анемона]], [[тимијан]]а и [[валеријана|валеријане]]. Поред ових врста, ту је и класично алпско растиње. Посебност БиХ су [[Долина|долине]] настале рушењем пећина, у којима су присутне биљке карактеристичне за хладнија планинска подручја, док на њиховим рубовима расту [[Средоземно море|медитеранске]] биљке. Добар примјер [[Флора|флоре]] БиХ је планина [[Бјелашница]] код [[Сарајево|Сарајева]]. У подножју планине јављају се разноврсни лишћари попут храстова, [[китњак|храстова китњака]], [[глог]]ова и [[Буква|црних букви]]. У вишим предјелима преовладавају мјешовите шуме букви и јела.

[[Орах|Ораси]] су распрострањени у нижим зонама [[Балканско полуострво|југоисточне Европе]]. На високим планинама расту [[чемпрес]]и који су необично отпорни на ниске температуре. У прољеће, на ливадама се јавља велики број [[Цвет|цвјетова]]. Типични представници врста су: [[љубичица]], [[линцура]], [[Нарцис (биљка)|нарцис]], [[камилица]], [[сремуш]], [[јагорчевина]] итд. Многе ријетке врсте присутне су у Босни и Херцеговини, као на примјер [[гљиве|гљива]] ''-{Ustilago bosniaca}-''<ref>{{cite web|url=http://www.ekosela.com/dokumenti/ANNEX%207%20Biodiversity%20Assessment%20BIH.pdf |title=Прокошко језеро на планини Враници |last=Јакшић|first=Предраг |date=|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110616072556/http://www.ekosela.com/dokumenti/ANNEX%207%20Biodiversity%20Assessment%20BIH.pdf |archivedate=16. 6. 2011 |url-status=dead|pages=3}}</ref> и [[орхидеје|орхидеја]] ''-{Orchis bosniaca}-''<ref name="флора">{{cite web|url=https://archive.org/details/floravonbosniend1904beck |title=Flora von Bosnien, der Herzegowina und des Sandzaks Novipazar<!-- |language=немачком--> |last=Beck-Mannagetta |first=Günther |publisher=Druck von Adolf Holzhausen |location=Wien |year=1904|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160216095321/https://archive.org/details/floravonbosniend1904beck |archivedate=16. 2. 2016 |url-status=live}}</ref> на [[Прокошко језеро|Прокошком језеру]]. Неки типови [[Тло|тла]] богати [[кречњак]]ом нуде идеалне услове за раст орхидеја, рецимо врсте црвена наглавица ({{јез-лат|Cephalanthera rubra}}) или вимењак ({{јез-лат|Platanthera chlorantha}}). Усљед топле климе, у овом региону расту [[љиљани]]. Ту су и ријетке врсте из породице [[лала|тулипана]], као што су ''-{Tulipa biflora}-'', распрострањена од [[Хрватска|Хрватске]] до [[Албанија|Албаније]], или ''-{[[Tulipa orphanidea]]}-'', која је ријеткост и која опстаје само захваљујући изолацији.<ref name="флора"/>

У Босни и Херцеговини постоји значајан број [[Ендемизам|ендемских врста]]. Босански љиљан је ендемска врста из средишње Босне која расте на [[Кречњак|кречњачком]] тлу. Дуго се сматрало да је ова врста варијетет пиринејског љиљана или халкедонског љиљана. Међутим, [[молекул]]арно-[[ген]]етичком анализом утврђено је да је ова врста сродна крањским љиљанима.<ref name="флора"/>

=== Фауна ===
Поједине животиње које су истребљене широм [[Европа|Европе]] одржале су се у Босни и Херцеговини; то су, на примјер, неки [[вук]]ови, [[мрки медвед|мрки медвједи]] или [[Тетреб|велики тетријеби]]. Неке врсте животиња развиле су се аутохтоно (независно од животиња у другим регијама).

На краткој морској обали наилази се на уобичајене [[рибе|рибље]] врсте [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Рибе планинских ријека и [[поток]]а нарочито су интересантне; у чистим планинским језерима очуване су угрожене рибље врсте. У резервату [[Хутово блато]] живе [[јегуље]]. Хутово блато је парк природе којем припадају многе баре и мочваре. Ту се могу посматрати и бројне друге животињске врсте, попут [[Ракови|ракова]].

[[Змије]] које живе у БиХ су великим дијелом отровнице. Карактеристичан примјер за отровнице су [[шарка (змија)|шарке]] и [[Поскок|поскоци]], а за неотровне змије [[смук]]ови.{{sfn|Phillips|2009|p=28}} Ове врсте раширене су у цијелој југоисточној Европи. Од осталих [[гмизавци|гмизаваца]] чести су [[гуштери]].

Изузетно богат свијет [[Птице|птица]] очуван је у босанскохерцеговачким планинама. [[Зелена жуна]] живи у листопадним шумама, а [[црна жуна]] у четинарским. [[Лешинар]]и су присутни на многим планинама. Од птица грабљивица ту су [[Сури орао|сури орлови]] (карактеристични за планине и крајеве близу мора) те соколови вјетрушке (распрострањени у цијелој земљи). Планински соколови живе у подручју Херцеговине.

Највећа животиња БиХ је угрожена врста [[Мрки медвед|мрких медвједа]].

== Историја ==
{{главни чланак|Историја Босне и Херцеговине}}
=== Праисторија ===
[[Датотека:Butmirska vaza.jpg|мини|лево|Ваза из насеља [[Бутмир]] код [[Сарајево|Сарајева]]]]

[[Палеолит]] у Босни и Херцеговини обиљежен је најстаријим палеолитским спомеником у југоисточној Европи, гравуром у [[Пећина Бадањ|пећини Бадањ]] код [[Столац|Стоца]] (у [[Херцеговина|Херцеговини]]). Најљепша гравура је ''Коњ нападнут стријелама'', сачувана у фрагментима, која датира из периода од 14.000. п. н. е. — 12.000. п. н. е.

Током времена када су се [[неолит]]ске културе појавиле у Босни и Херцеговини, постојале су интересантне мјешавине [[Средоземно море|медитеранских]] и [[Панонија|панонских]] култура. Херцеговина је била под утицајем ''импресо'' [[грнчарство|керамике]] из западног Средоземља, што се може видјети у Зеленој пећини код [[Мостар]]а, Чаири код Стоца, Лисичићима код [[Коњиц]]а и Пећ Млини код [[Груде|Груда]]. Људи су тада живјели у пећинама или у једноставним насељима на врховима брежуљака. У горњем току ријеке Босне и у сјевероисточним дијеловима Босне (Обра -{I}- код [[Какањ|Какња]]), људи су живјели у дрвеним кућама саграђеним на ријекама. У овој култури може се видјети утицај [[Јадранско море|јадранских]] култура на југу и [[Старчевачка култура|старчевачке културе]] на сјевероистоку. Изворни израз ове културе су керамички пехари на четири ноге, звани ''ритони''. Исти овакви објекти могу се пронаћи у [[Данило група|данилској култури]] на [[Хрватско приморје|хрватском приморју]]. Због ових објеката, [[Какањска група|какањска култура]] сматра се дијелом ширег круга неолитских популација које су поштовале ''култ животне соле'' (од сјеверне [[Италија|Италије]], [[Далмација|Далмације]] и [[Епир]]а, све до [[Егејско море|Егејског мора]]).

[[Бутмирска култура]] из околине Сарајева је другачија, са фино углачаном керамиком и различитим геометријским украсима (често спиралама). Фигуре из Бутмира су јединствене [[Скулптура|скулптуре]] обликоване руком. Насеља су [[Земуница|земуничког]] типа. Сахрањивање је било у оквиру насеља, у згрченом положају или опруженом, на леђима.

=== Антички период ===
[[Датотека:Daorson.jpg|мини|десно|Зидине [[Антика|античког]] Даорсона, у Ошанићима крај [[Столац|Стоца]]; из [[3. век п. н. е.|3. вијека п. н. е.]]]]

Почетком [[Бронзано доба|бронзаног доба]], неолитско становништво су замијенила ратоборнија [[Индоевропски језици|индоевропска]] племена [[Илири|Илира]]. [[Келти|Келтске]] сеобе у [[4. век п. н. е.|4]]. и [[3. век п. н. е.|3. вијеку п. н. е.]], потиснуле су многа илирска племена из њихових бивших земаља, али су се такође нека келтска и илирска племена помијешала. Конкретни историјски докази за овај период су оскудни, али се чини да је овај регион био насељен разним народима који су причали различите језике. Ратови између Илира и [[Римљани|Римљана]] почели су [[229. п. н. е.]], али Рим није завршио освајање региона све до пропасти [[Батонов устанак|Батоновог устанка]], 9. године н. е. У античком периоду, римско становништво из свих дијелова царства насељавано је међу Илире.

Ова област је у почетку била дио [[Илирија|Илирије]], све до римског освајања. Након [[Подела Римског царства|подјеле Римског царства]] између 337. и 395. године, провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмација]] и [[Панонија]] постале су дио [[Западно римско царство|Западног римског царства]]. Неки тврде да су овај регион освојили [[Остроготи]] 455. године. Област је касније доспјела у посјед [[Алани|Алана]] и [[Хуни|Хуна]]. У [[6. век|6. вијеку]], [[византија|византијски]] цар [[Јустинијан I|Јустинијан -{I}-]] освојио је ову област. [[Словени]], народ који је дошао из [[Источна Европа|источне Европе]], покорили су [[Авари|Аваре]] у 6. вијеку.

=== Кнежевина Србија (средњи век) ===
{{Главни чланак|Српске земље у раном средњем веку|Властимировићи}}
[[Датотека:Serb lands in the 10th century (sr).png|мини|десно|Српске земље у 10. вијеку]]

По доласку [[Словени|Словена]] на [[Балканско полуострво]], [[Срби]] су формирали неколико међусобно повезаних [[Кнез|кнежевина]], а то су: [[Србија]] ([[Рашка]] и [[Босна]]), [[Травунија]], [[Захумље]], [[Неретва]] ([[Неретљанска кнежевина|Паганија]]) и [[Дукља]]. Граница прве Србије ишла је од ријеке [[Уна|Уне]] на западу, до ријеке Искре на истоку.<ref>{{cite web|url=https://archive.org/stream/istorijasrbapod00ubavgoog#page/n26/mode/2up |title=Историја Срба, по домаћим и страним изворима и писцима |last=Убавкић|first=Милан С. |year=1886|accessdate=30. 6. 2016}}</ref>

У њој су се налазили утврђени градови:
* ''[[Достиника]]'' (или ''Достиник'', негдје између данашње [[Сјеница|Сјенице]] и [[Пријепоље|Пријепоља]])
* ''Чернавуск'' (''Црна Стијена'', у близини [[Манастир Милешева|Милешеве]])
* ''Међуријечје'' (изнад ушћа [[Прача (река)|Праче]] у [[Дрина|Дрину]] код [[Горажде|Горажда]])
* ''Дрежник'' (изнад [[Велики Рзав|Великог Рзава]] или ''Пљевља'')
* ''Лесник'' (на [[Дрина|Дрини]])
* ''Салинес'' (тј. ''Соли'', данашња [[Тузла]])

У оквиру жупе Босна били су то:
* ''Катера'' (тј. ''Котор'' или ''Которац'', несигурна локација)<ref group="н.">[[Горњи Которац|Которац]] у данашњој [[Општина Источна Илиџа|општини Источна Илиџа]] или ''Котор'' код [[Сарајево|Сарајева]] или [[Которско]] на [[Босна (река)|ријеци Босни]] или [[Котор Варош|Котор]] на ријеци [[Врбања (ријека)|Врбањи]] или рушевине (из [[преисторија|праисторијског]], [[стари Рим|римског]] и (вјероватно) [[Јужни Словени|словенског]] доба) на [[Југоисток|југоисточном]] ободу [[Сарајевско поље|Сарајевског поља]].</ref>
* ''Десник'' (тј. ''Сутјеска'' на Трстивници)

=== Средњовјековна Босна ===
[[Датотека:Poveljakulinbana.png|мини|лево|250п|[[Повеља Кулина бана]] [[Дубровачка република|Дубровчанима]]]]

Данашње знање о политичкој ситуацији на западном Балкану током раног [[средњи век|средњег вијека]] недовољно је познато. Након свог доласка, [[Словени]] су са собом донијели [[племе]]нско [[облик државе|друштвено уређење]], које се распало и утабало пут ка [[Феудализам|феудализму]] тек након [[Франачка|франачког]] продора у ову област крајем [[9. век|9. вијека]]. То је такође и вријеме када су [[Јужни Словени]] [[христијанизација|покрштени]]. Босна је, због географског положаја и терена, вјероватно била једна од посљедњих области у којима је извршен овај процес, који је вјероватно потицао из градова на [[Далмација|далматинској]] обали.

Босна се описана придјевом ''средњовјековни'' почиње помињати од [[958]]. године. Српске и хрватске кнежевине су подијелиле Босну у [[9. век|9]]. и [[10. век|10. вијеку]]; за вријеме [[кнез]]а [[Часлав Клонимировић|Часлава]] и [[дукља]]нског [[краљ]]а [[Константин Бодин|Бодина]], Босна се нашла у саставу јединствене српске државе, а у међувремену Босном је овладао и [[Хрватска|хрватски]] краљ [[Михаило Крешимир II|Михаило Крешимир -{II}-]]. Касније политичке околности су довеле до тога да се за ову област надмећу [[Краљевина Угарска|Угарска]] и [[Византија]]. Након још једне промјене односа моћи почетком [[12. век|12. вијека]], Босна се нашла изван контроле обију земаља и настала је посебна држава под влашћу локалних банова.{{sfn|Фајфрић|2000|pp=}} [[Краљевина Угарска (1000—1301)|Угарска]] ће у првој половини 12. вијека освојити Босну, која ће се тек као [[Бановина Босна]] прогласити независном [[1154]]. године.<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара|url=https://books.google.com/books?id=d-KTAAAACAAJ|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|p=182}}</ref>

[[Датотека:Bosniangraves bosniska gravar februari 2007 stecak stecci3.jpg|мини|десно|200п|[[Стећак|Стећци]] су расути надгробни споменици по цијелој БиХ]]

Први значајни владар Босне, [[Кулин|Кулин бан]], владао је током скоро три деценије мира и стабилности, током којих је ојачао привреду државе преко споразума са [[Дубровачка република|Дубровником]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Његова владавина је такође означила и почетак спорова око [[Црква босанска|Цркве босанске]], домаће [[Хришћанство|хришћанске вјере]] коју су већ тада [[јереси у хришћанству||јеретичком]] сматрале и западна — [[Католичка црква|Римокатоличка]] — и источна — [[Православна црква]]. Као одговор на [[Краљевина Угарска (1000—1301)|угарске]] покушаје да искористе питање цркве као начин да поврате суверенитет над Босном, бан Кулин је одржао састанак са домаћим црквеним вођама да се одрекне херезе и прихвати [[католицизам]] (1203). [[Билинопољска изјава|Ова изјава]] је била само формалног карактера, јер су поглавари Цркве босанске, упркос потписаној изјави, и даље задржали своју вјеру. Угарске амбиције нису се промијениле дуго након Кулинове смрти [[1204]]. године, а престале су тек након неуспјешног војног похода [[1254]]. године.

[[Датотека:Bosna.svg|мини|250п|лево|<small>
{{legend|#ee7ca3|Босна у 10. вијеку}}

{{legend|#ef6e30|Босанска држава током владавине [[Кулин|Кулина бана]] (1180—1204)}}

{{legend|#2859a3|Босанска држава током владавине краља [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка -{I}- Котроманића]] (1353—1391)}}

{{legend|#fbf066|Границе босанске државе у другој половини [[15. век|15. вијека]]}}

{{legend|#30925f|Босна и Херцеговина у другој половини [[19. век|19. вијека]]}}

</span><br /></small>]]

Историја Босне од тада до почетка [[14. век|14. вијека]] обиљежена је борбом за власт између породица Шубић и [[Котроманићи|Котроманић]]. Овај сукоб се окончао [[1322]]. године, када је [[Стефан II Котроманић|Стефан -{II}- Котроманић]] постао бан. До своје смрти [[1353]], он је успио да Босни припоји територије на сјеверу и западу, као и [[Захумље]] и већи дио [[Далмација|Далмације]]. Њега је наслиједио његов нећак [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко -{I}- Котроманић]], који је након дуге борбе са племством и унутарпородичним борбама, успио да стекне пуну контролу над државом, и то [[1367]]. године. Твртко се [[26. октобар|26. октобра]] [[1377]]. крунисао за ''краља Срба, Босне, Поморја и западних страна''.{{sfn|Фајфрић|2000|pp=}}<!--пише Срба у извору-->

У средњовековној Босни је постојала општа свест, барем међу племићима, да су са Србијом делили заједничку државу и да припадају истој етничкој групи. Та свест се временом смањивала због разлика у политичком и друштвеном развоју, али задржала се у Херцеговини и деловима Босне који су били део Србије.<ref>{{Cite journal|last=Isailovović|first=Neven|date=2018|title=Pomeni srpskog imena u srednjovjekovnim bosanskim ispravama|journal=Srpsko pisano nasljeđe i istorija srednjovjekovne Bosne i Huma|pages=276}}</ref>

Ипак, након његове смрти [[1391]], Босна је упала у дуг период опадања моћи. [[Стефан Вукчић Косача]] се [[1448]]. године осамостаљује у [[Захумље|Хуму]] и проглашава ''херцегом од [[Свети Сава|светога Саве]]''. [[Османско царство]] је већ почело са освајањем [[Европа|Европе]] и представљало је велику опасност по [[Балканско полуострво|Балкан]] током прве половине [[15. век|15. вијека]]. Коначно, након деценија политичких и друштвених нестабилности, [[Османско освајање Босне|Босна]] је пала под [[Османско царство|османску власт]] [[1463]]. године, [[Херцеговина]] [[1482]]. године, док је [[Краљевина Босна]] — коју су обновили [[Мађари]] — коначно пала под османску власт [[1527]]. године.

=== Османски период ===
Османско освајање Босне означило је нову еру у историји државе и увело је драстичне промјене у политичкој и културној мапи региона. Иако је [[Краљевина Босна|Краљевство Босна]] уништено, а велики дио његовог највишег [[Племство|племства]] погубљен, Османлије су дозволиле очување босанског идентитета интегришући државу као саставну провинцију [[Османско царство|Османског царства]], с њеним историјским именом и територијалном цјеловитошћу (то је био јединствен случај међу поробљеним државама на Балкану). У оквиру овог [[Босански пашалук|Босанског санџака]] (на крају [[Босански вилајет|вилајета]]), Османлије су увеле бројне кључне промјене у друштвено-политичкој управи над овом територијом, укључујући нови систем земљопосједништва, реорганизацију административних јединица и комплексан систем друштвеног раслојавања по класној и [[Религија|религијској]] припадности.

[[Датотека:Hercegovina pre turskih osvajanja.png|350п|мини|десно|Херцеговина пре турских освајања]]
Четворовјековна османска управа је такође имала драстичан утицај на састав становништва, који се мијењао неколико пута (као посљедица османских освајања, честих ратова са европским силама, сеоба и [[епидемија]]). Домаће хришћанско становништво било је погођено [[Данак у крви|''данком у крви'']], односно присилним одвођењем дјеце у [[Јањичари|јањичаре]], специјалне османске војне одреде. У Босни је један дио домаћег становништва примио [[ислам]] да би избјегао робовски статус намијењен хришћанима, да би заштитио потомство и имовину од отимања ([[Сефарди|сефардски Јевреји]] су стигли пошто су били протјерани из [[Шпанија|Шпаније]] у [[15. век|15. вијек]]), а и сами религијски обреди у исламу били су слични онима које су практиковали [[Црква босанска|богумили]]. Босанскохерцеговачке хришћанске заједнице су такође доживјеле велике промјене. Босански [[фрањевци]] (и цјелокупно [[католичка црква|католичко]] становништво) било је заштићено званичним [[цар]]ским декретом. [[Православље|Православно]] становништво у Босни (у почетку везано за Херцеговину и [[Подриње (регија)|Подриње]]), проширило се по цијелој земљи током овог периода и доживјело релативан напредак у [[19. век|19. вијеку]]. У међувремену, ''херетичка'' [[Црква босанска]] престала је да постоји.

[[Датотека:Pocitelj.PNG|мини|лево|250п|[[Цитадела]] и [[џамија]] у [[Почитељ]]у]]

Док је Османско царство напредовало и ширило се у средишњу Европу, Босна је била поштеђена ситуације да буде погранична провинција, и доживјела је дуг период благостања и напретка. Основани су бројни градови (попут [[Сарајево|Сарајева]] и [[Мостар]]а), који су израсли у важне регионалне центре трговине и грађанске културе. У овим градовима, бројни [[султан]]и и [[Паша|паше]] финансирали су изградњу многих важних грађевина исламске [[Архитектура|архитектуре]] (као што су [[Стари мост (Мостар)|Стари мост]] у Мостару и [[Гази Хусрев-бегова џамија]] у [[Сарајево|Сарајеву]]). Велики број људи поријеклом из Босне играо је важну улогу у културној и политичкој историји Османског царства у овом периоду. Војници из Босне чинили су велики дио османске војске у биткама на [[Битка на Крбавском пољу|Крбави]] и [[Мохачка битка|Мохачу]] (двије велике османске побједе), док су се многи други прогурали кроз редове османске [[Војска|војне]] [[Бирократија|бирократије]] и тако заузели највише положаје у царству, међу којима су положаји ''[[адмирал]]а'', ''[[генерал]]а'' и ''[[Велики везир|великих везира]]''. Многи су оставили велики траг и на отоманску културу као [[мистицизам|мистици]], [[дервиш]]и, [[Научник|учењаци]] и слављени [[Песник|пјесници]] на [[Бошњачки језик|бошњачком]], [[Турски језик|турском]], [[Арапски језик|арапском]] и [[Персијски језик|персијском језику]].

[[Датотека:Mehmet pasa bridge and green Drina river.jpg|мини|[[Мост Мехмед-паше Соколовића]]]]

Међутим, крајем [[17. век|17. вијека]], османски војни неуспјеси одразили су се и на Босну и Херцеговину, а као посљедица [[Велики турски рат|Великог бечког рата]] и [[Карловачки мир|Карловачког мира]] из [[1699]]. године, Босна је постала најзападнија османска провинција. Сљедећих сто година обиљежили су даљи османски војни неуспјеси, бројни устанци у Босни и неколико појава [[Куга|куге]]. [[Висока порта|Портини]] напори да модернизује турску државу наилазили су на веома велики отпор у Босни, гдје су се локални земљопосједници одупирали да не би изгубили своје привилегије и стечени иметак кроз предложене реформе. Ово, као и незадовољство усљед политичких уступака сусједним хришћанским земљама на истоку, кулминирало је неуспјешним [[Босански устанак (1831—1832)|устанком]] [[Хусеин-капетан Градашчевић|Хусеин-капетана Градашчевића]] [[1831]]. године. Повезане буне су гушене све до [[1850]]. године, али стање је наставило да се погоршава.

Каснији немири због земље изазвали су [[Невесињска пушка|устанак хришћана у Босни и Херцеговини]] [[1875]]. године. Устанак се брзо проширио, па се у њега укључило и неколико других држава и великих сила, које су приморале [[Османско царство]] да препусти управљање Босном и Херцеговином [[Аустроугарска|Аустроугарској монархији]], на 30 година а према одредбама [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] из [[1878]]. године.

{{clear}}

=== Аустроугарска окупација ===
[[Датотека:Sarajevo, knihovna.jpg|мини|[[Сарајевска вијећница]]]]
Иако је [[аустроугарска]] окупациона власт брзо угушила почетни оружани отпор након преузимања Босне и Херцеговине, тензије су остале у неким дијеловима земље (нарочито у [[Херцеговина|Херцеговини]]), а догодило се и масовно исељавање [[муслимани|муслиманског]] становништва у крајеве које је контролисало Османско царство. Стање релативне стабилности је ускоро достигнуто, па су аустроугарске власти биле у могућности да изврше бројне друштвене и административне реформе, с циљем успостављања стабилног политичког модела у Босни и Херцеговини који ће помоћи у ишчезавању тада већ увелико проширеног национализма међу [[Јужни Словени|Јужним Словенима]]. Зато су Аустроугари урадили много на кодификовању закона, увођењу нових политичких пракси и — генерално говорећи — модернизацији.

Током аустроугарске управе, унутрашња подјела Босне и Херцеговине је сачувана, али су њене институције унапријеђене. Доњотузлански, Бањалучки, Бихаћки, Сарајевски, Мостарски и Травнички окрузи формирали су регионалну владу и постојали све до 1922. године.

[[Датотека:Sarajevo princip bruecke.jpg|мини|лево|[[Принципов мост]] (данас ''Латински мост''), локација [[Сарајевски атентат|атентата у Сарајеву]]]]

Иако је економски била релативно успјешна, политика Аустроугарске (која се заснивала на промовисању идеје о јединственој мултиконфесионалној босанској нацији и која је одговарала муслиманском становништву; њен челни заступник је био управник Босне и Херцеговине и министар финансија [[Бенјамин Калај]]) није успјела да заузда растући [[национализам]]. Концепти хрватских и српских националних држава су се већ били проширили међу босанскохерцеговачким католичким и православним становништвом из сусједне аустроугарске провинције Хрватске и Краљевине Србије половином [[19. век|19. вијека]], што није допуштало шире прихватање идеје о јединственој босанској нацији. До почетка [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], национализам је био саставни дио политике у Босни и Херцеговини, са националним политичким партијама које су радиле углавном за интересе својих [[Религија|религијских]] а самим тим и [[Етничка група|народних]] заједница.

Идеја о [[Југославија|заједничкој држави Јужних Словена]] постала је популарна политичка идеологија и у Босни и Херцеговини. Одлука аустроугарске владе да [[Анексиона криза|анектира]] Босну и Херцеговину [[1908]]. године, допринијела је схватању о нужности идеје међу народима Босне и Херцеговине. Ове политичке напетости кулминирале су [[28. јун]]а [[1914]]. када је [[Гаврило Принцип]], члан организације ''[[Млада Босна]]'', у [[Сарајево|Сарајеву]] [[Сарајевски атентат|убио]] пријестолонасљедника аустроугарског трона, [[Војвода|надвојводу]] [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]], и смртно ранио његову супругу Софију, за што се касније испоставило да је догађај који је послужио као повод за избијање Првог свјетског рата. Иако се становништво Босне и Херцеговине борило у рату у војскама зараћених страна, сама Босна и Херцеговина је прошла кроз рат без релативно велике штете.

=== Босна и Херцеговина у Југославији ===
Након аустроугарског пораза у рату, Вијеће народних првака и посланика — [[28. новембар|28. новембра]] [[1918]]. године — донијело је одлуку о уједињењу Босне и Херцеговине са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]], која је прерасла у [[Краљевина Југославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]]. Политички живот у Босни у овом периоду обиљежили су социјални и економски немири око прерасподјеле земље те оснивање неколико политичких партија које су често ступале у различите коалиције са разним партијама из других дијелова краљевине. Доминантан идеолошки сукоб у југословенској држави, између хрватске тежње за регионализацијом и српске тежње за централизацијом, различито је утицао на три главне етничке групе у Босни и Херцеговини. [[Муслимани (народ)|Босански муслимани]] нису имали статус народа у краљевини. Иако је почетна подјела краљевине на 33 области избрисала традиционалне географске ентитете, напорима политичара [[Мехмед Спахо|Мехмеда Спахе]] постигнуто је да се 6 области које су чиниле Босну и Херцеговину подударају са 6 санџака из османског периода.{{sfn|Klemenčič|Žagar|2004|p=133}}

[[Датотека:NP Sutjeska spomenik 2.jpg|мини|Меморијални комплекс [[Долина хероја]] у близини [[Тјентиште|Тјентишта]]]]
[[Шестојануарска диктатура]] из [[1929]]. године донијела је нову административну подјелу државе на [[Бановине Краљевине Југославије|бановине]], чија је сврха била да се обришу историјске и етничке линије. Српско-хрватски сукоби о уређењу државе окончали су се [[Споразум Цветковић—Мачек|споразумом Цветковић—Мачек]] којим је [[1939]]. године основана [[Бановина Хрватска]], која је обухватала значајне дијелове данашње БиХ. Ипак, спољашње политичке прилике приморале су југословенске политичаре да обрате пажњу на све већу опасност коју је представљала [[Адолф Хитлер|Хитлерова]] [[нацистичка Њемачка]]. Након приступања Краљевине Југославије [[Тројни пакт|Тројном пакту]] и државног удара [[27. март]]а [[1941]]. године којом је збачена влада, Југославију су [[Силе Осовине]] коначно напале — [[6. април]]а 1941. године.

Након окупације Југославије у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]], цјелокупна територија Босне и Херцеговине припала је [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]]. [[Усташе|Усташка]] управа над Босном довела је до прогона и геноцида [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]]. Због тога је већина становништва Босне и Херцеговине ступала у редове [[Комунизам|комунистичких]] [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]], а одређен број [[Православље|православног]] становништва (већином Срба) борио се и на страни [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. Велики војни успјеси ипак су убиједили савезнике да политички и војно подрже партизане.

Од 1941. године, југословенски комунисти на челу са [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]], организовали су вишенационални покрет који се борио против страних окупатора и освајача, [[Фашизам|фашиста]], [[Нацизам|нациста]] и [[Пета колона|домаћих издајника]]. Крајем [[Новембар|новембра]] [[1943]]. године, [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије]] одржало је засједање у [[Јајце|Јајцу]], на којем је одлучено да се нова Југославија успостави као федерација са шест република, од којих би једна била и Босна и Херцеговина у својим границама из периода аустроугарске окупације. Устав [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] из [[1946]]. године озваничио је ову одлуку.

Због свог централног положаја у југословенској федерацији, послијератна Босна и Херцеговина стратешки је одабрана као база за развој [[Војска|војне]] и [[Тешка индустрија|тешке индустрије]]. Како год, у већем дијелу периода свог постојања, Босна и Херцеговина је била мирна и просперитетна. Иако је политички била неутицајна током [[1950-е|1950-их]] и [[1960-е|1960-их]], током [[1970-е|1970-их]] појавили су се утицајни политичари попут [[Џемал Биједић|Џемала Биједића]], [[Бранко Микулић|Бранка Микулића]] и [[Хамдија Поздерац|Хамдије Поздерца]].

=== Босна и Херцеговина као самостална држава ===
{{главни чланак|Рат у Босни и Херцеговини}}

Слабљењем [[Комунизам|комунизма]] и појавом вишестраначког система у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]], стара комунистичка доктрина [[Братство и јединство|''братства и јединства'']] изгубила је значај, што је пружило прилику тек новонасталим [[Национализам|националистичким]] странкама све три народа ([[Странка демократске акције]], [[Српска демократска странка]] и [[Хрватска демократска заједница]]) да освоје већину на [[скупштина|парламентарним изборима]] [[1990]]. и оформе лабаву коалицију којом је успешно окончана владавина комуниста. Тачка разилажења у овој коалицији била је судбина [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]]: [[Срби|српски]] представници су се залагали за останак у југословенској федерацији, док су представници [[Муслимани (народ)|босанских муслимана]] (од [[1993]]. усвојен је назив ''[[Бошњаци]]'') и [[Хрвати|Хрвата]] тражили независност. На засједању [[14. октобар|14]]. и [[15. октобар|15. октобра]] [[1991]]. године, парламент је — без српских представника — донео ''Меморандум о независности''. Као одговор на ово, српски представници су напустили парламент СР БиХ, а потом [[24. октобар|24. октобра]] 1991. године — основали ''[[Народна скупштина Републике Српске|Скупштину српског народа Босне и Херцеговине]]'', која је [[9. јануар]]а [[1992]]. једнострано прогласила оснивање ''[[Република Српска|Српске Републике Босне и Херцеговине]]''. [[18. новембар|18. новембра]] 1991. године, и Хрвати су једнострано прогласили оснивање ''[[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватске Заједнице Херцег-Босне]]''.

[[Датотека:Memorijalni centar Srebrenica-Potočari.JPG|мини|[[Меморијални центар Сребреница — Поточари]]]]
Муслимански и хрватски посланици су, без пристанка српских посланика, организовали ''[[Референдум о независности Босне и Херцеговине|Референдум о независности Босне и Херцеговине од Југославије]]'', [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а 1992. године, који је бојкотовала велика већина Срба. Излазност на референдуму је била 63,7% (према Уставу СР БиХ, за такву одлуку је била потребна двотрећинска већина),<ref name="nspm.rs">{{cite web|url=http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/dan-nezavisnosti-od-koga-i-cega-q.html |title=Нова српска политичка мисао: Дан независности — Од кога и чега |last=Кецмановић|first=Ненад |publisher=Нова српска политичка мисао |website=nspm.rs |date=10. 3. 2011 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111119062813/http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/dan-nezavisnosti-od-koga-i-cega-q.html |archivedate=19. 11. 2011 |url-status=dead}}</ref> а 92,7% оних који су изашли гласало је за независност. Крња влада СР Босне и Херцеговине прогласила је независност недуго послије тога, а [[6. април]]а 1992. године су је као [[Република Босна и Херцеговина|независну државу]] признали [[Европске заједнице|Европска заједница]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]].

Оружани сукоби почели су и пре признања независности. Срби су у почетку имали иницијативу, пошто су имали директну и отворену подршку [[Југословенска народна армија|ЈНА]], која се касније трансформисала једним мањим дијелом у [[Војска Републике Српске|Војску Републике Српске]], а већим дијелом у [[Војска Југославије|Војску Југославије]], као и тек новоформиране треће — односно ''крње Југославије'' ([[Савезна Република Југославија]]). Војска Републике Српске је до јесени завладала над око 70% Босне и Херцеговине, држећи у потпуном окружењу градове, иначе и „заштићене зоне” УН: [[Сарајево]], [[Горажде]], [[Сребреница|Сребреницу]] и [[Жепа (Рогатица)|Жепу]]. На овом фронту је страдало више хиљада људи до [[1995]]. године. У јуну 1992. године, почели су први [[бошњачко-хрватски рат|сукоби]] између владе [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] из [[Сарајево|Сарајева]] и хрватске фракције која је тежила припајању [[Хрватска Република Херцег-Босна|Херцег-Босне]] [[Хрватска|Републици Хрватској]]. Сукоб је ескалирао 1993. године, а окончан је уз америчко посредовање [[Вашингтонски споразум (1994)|Вашингтонским споразумом]] из [[март]]а [[1994]]. године. Овим споразумом створена је [[Федерација Босне и Херцеговине]] (у тренутку настанка се звала ''Муслиманско-хрватска Федерација'').

[[Датотека:DaytonAgreement.jpg|мини|250п|Предсједници [[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]], [[Република Србија (1990—2006)|Републике Србије]] и [[Хрватска|Републике Хрватске]], [[Алија Изетбеговић]], [[Слободан Милошевић]] и [[Фрањо Туђман]], потписују [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонски споразум]] [[14. децембар|14. децембра]] 1995. године]]

У сагласности са Вашингтонским споразумом, [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватска војска]] је — заједно са [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армијом Републике Босне и Херцеговине]] — у [[Западна Босна (географија)|западној Босни]] и на територији [[Хрватска|Хрватске]] покренула [[Операција Олуја|операцију Олуја]], којом је заузет западни дио [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]]. Послије овога је хрватско-муслимански војни савез, уз подршку [[НАТО]]-а, стекао иницијативу у рату, и то заузевши од Републике Српске велики дио западне територије, што је узроковало масовни [[егзодус становништва|егзодус]] српског становништва. Послије поновљеног [[Масакри на Маркалама|масакра над цивилним становништвом на Маркалама]] у Сарајеву, НАТО је након вишеструких и већ и раније неуспјелих упозорења, покренуо ваздушну [[НАТО бомбардовање Републике Српске|операцију „Намјерна сила”]] на артиљеријске положаје [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].

У том тренутку, међународна заједница је неочекивано брзо успјела да коначно доведе представнике свих зараћених страна на мировне преговоре у амерички град [[Дејтон]]. Рат се завршио потписивањем [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]], који је парафиран [[21. новембар|21. новембра]] 1995. године; коначна верзија мировног споразума потписана је у [[Париз]]у, 14. децембра 1995. године. Посљедице рата су била [[Етничко чишћење|етничка чишћења]] све трију народа међусобно, велике промјене у [[Демографија|демографији]]; најважније што је донио Дејтонски споразум је био завршетак убијања и оснивање Босне и Херцеговине чији ће становници живјети у миру. Дејтонским мировним споразумом [[Република Босна и Херцеговина]] је престала да званично постоји.

Босну и Херцеговину на основу Дејтонског мировног споразума чине два равноправна ентитета: Федерација Босне и Херцеговине (која обухвата 51% територије БиХ) и [[Република Српска]] (која обухвата 49% територије БиХ). Међународном арбитражом је уједињена предратна општина Брчко, од које је створен [[Брчко Дистрикт]], као кондоминијум [[Федерација Босне и Херцеговине|ФБиХ]] и [[Република Српска|РС]] са сопственом управом, чиме је Република Српска територијално и географски пресјечена односно физички раздвојена на два дијела.

{{clear}}

== Политички систем ==
{{главни чланак|Политички систем Босне и Херцеговине}}
[[Датотека:Map of federal states.svg|мини|195п|Мапа федерација у свету]]
[[Датотека:Presidency of BiH in Sarajevo 2023.01.29 1.jpg|мини|200п|Зграда [[Предсједништво Босне и Херцеговине|Председништва Босне и Херцеговине]]]]

Босна и Херцеговина је по свом државном уређењу јединствена у свијету. Њено уређење је сложеног карактера, а по облику владавине држава је [[федерација|федерална парламентарна република]], с тим да се и поред тога званично не дефинише као ''[[република]]'' због сложености јединица на које је подијељена ([[Кантони Федерације Босне и Херцеговине|кантони]] и [[ентитет (Босна и Херцеговина)|ентитет]]и, од којих један у свом називу има именицу ''република'', а други ''[[федерација]]''), али и због подсјећања на ратну тзв. ''Републику БиХ''. Независност државе је призната противно [[Међународно јавно право|међународном јавном праву]], [[5. април]]а [[1992]]. године, након што се [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|неуставним референдумом о независности]] савезна држава одвојила од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], из које су претходно иступиле [[Словенија]], [[Хрватска]] и [[Северна Македонија|Македонија]]. Стварну независност БиХ је стекла [[14. децембар|14. децембра]] [[1995]]. године, иако и ово многи доводе у питање због међународне управе у БиХ. [[Савјет министара Босне и Херцеговине]] се по тренутном [[Устав Босне и Херцеговине|Уставу]] почео састављати од тог 14. децембра послије потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]], који је зауставио рат и својим ''анексом -{IV}-'' (Устав БиХ) уредио изглед послијератне БиХ. Главни град земље је остало [[Сарајево]].

[[Европски парламент]] бира [[Високи представник за Босну и Херцеговину|високог представника]], који је највиши политички [[ауторитет]] у земљи. Тренутни високи представник у Босни и Херцеговини је [[Валентин Инцко]] (из [[Аустрија|Аустрије]]).

[[Предсједништво Босне и Херцеговине]] се састоји од три члана, из сваког конститутивног народа по један, који се измјењују на мјесту [[Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине|предсједавајућег Предсједништва]] сваких 8 мјесеци. Њих непосредно бира народ: [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерација]] бира представника [[Бошњаци|Бошњака]] и представника [[Хрвати|Хрвата]], а [[Република Српска]] бира представника [[Срби|Срба]]. Члан Предсједништва са највише гласова на изборима обично постаје први предсједавајући. Мандат предсједништва траје 4 године. Чланови предсједништва могу бити узастопно бирани још једном и послије тога не могу бити бирани сљедеће четири године. Предсједавајућег [[Савјет министара Босне и Херцеговине|Савјета министара Босне и Херцеговине]] именује Предсједништво БиХ, а потврђује [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине|Парламентарна скупштина БиХ]]. Предсједавајући затим именује [[Министар|министре]].

[[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине]] је законодавни орган државе. Она се састоји од два дома: [[Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине|Дома народа ПС БиХ]] и [[Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине|Представничког дома ПС БиХ]]. Дом народа се састоји од 15 делегата, од којих су двије трећине из [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације]] (пет Бошњака и пет Хрвата) и једна трећина из [[Република Српска|Републике Српске]] (пет Срба). Представнички дом се састоји од 42 посланика, од којих се такође двије трећине бира у Федерацији, а једна трећина у Републици Српској, по истом принципу за први дом.

[[Уставни суд Босне и Херцеговине]] је највиша и коначна инстанца у правним питањима и броји девет чланова: четири се бирају из [[Представнички дом Парламента Федерације Босне и Херцеговине|Представничког дома Федерације]] (два Бошњака и два Хрвата), два се бирају из [[Народна скупштина Републике Српске|Народне скупштине Републике Српске]] (два Србина), а три члана бира предсједник [[Европски суд за људска права|Европског суда за људска права]] након консултација са [[Предсједништво Босне и Херцеговине|предсједништвом]] земље.

[[Суд Босне и Херцеговине]] има девет чланова, а састоји се од управног дијела, кривичног дијела и дијела за обраћање јавности.

Запослена лица са најмање 16 година старости имају право гласа, док незапослени право гласа добијају са 18 година старости. Неке од политичких странака у Босни и Херцеговини су: [[Социјалдемократска партија (Босна и Херцеговина)|Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине]], [[Странка демократске акције]], [[Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине]], [[Демократски фронт (Босна и Херцеговина)|Демократска фронта]], [[Савез независних социјалдемократа]], [[Либерална странка Босне и Херцеговине]], [[Странка за Босну и Херцеговину]], [[Нова хрватска иницијатива]], [[Српска демократска странка]], [[Српска радикална странка Републике Српске]].

== Ентитети и административна подјела ==
{{главни чланак|Административна подјела Босне и Херцеговине}}
[[Датотека:Map Bih entities cyr.png|мини|250п|Подјела Босне и Херцеговине на ентитете]]
[[Датотека:Bih cantons sr.png|мини|250п|Кантони Федерације БиХ]]

Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура испод [[Држава|државног]] нивоа. Најважнија од ових подјела је организација државе по [[ентитет (Босна и Херцеговина)|ентитет]]има ([[Федерација Босне и Херцеговине]] (ФБиХ) и [[Република Српска]] (РС)). Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Ентитети су признати [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонским мировним споразумом]] [[1995]]. године, као резултат компромиса представника трију конститутивних народа (уз посредовање великих сила). ФБиХ и РС дијели [[међуентитетска линија разграничења|међуентитетска линија]] дуга више од 1000 -{km}-.

{| class="wikitable" 
|-
! style="text-align:center;" | Име !! style="text-align:center;" | Главни град !! style="text-align:center;" | Застава !! style="text-align:center;" | Грб !! style="text-align:center;" | Локација
|-
|[[Федерација Босне и Херцеговине]]
|style="font-size:90%;"|[[Сарајево]] 
|style="text-align:center;"|[[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina.svg|70п|ивица]]
|style="text-align:center;"|[[Датотека:Coat of arms of Bosnia and Herzegovina.svg|40п]]
|style="text-align:center; width:4em;"|[[Датотека:Federation of Bosnia and Herzegovina in Bosnia and Herzegovina.svg|60п]]
|-
|[[Република Српска]]
|style="font-size:90%;"|[[Сарајево (Источно Сарајево)|Сарајево]] ([[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]])<ref name="Устав_РС">{{cite web |url=http://www.djeca.rs.ba/uploaded/ustav%20rs.pdf |title=Устав Републике Српске |website=djeca.rs.ba |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304211703/http://www.djeca.rs.ba/uploaded/ustav%20rs.pdf |archivedate=04. 03. 2016 |url-status=dead |pages= }}</ref> <small>(дејуре)</small><br />[[Бања Лука]] <small>(дефакто)</small>
|style="text-align:center;"|[[Датотека:Flag of Republika Srpska.svg|70п|ивица]]
|style="text-align:center;"|[[Датотека:Seal of Republika Srpska.svg|40п]]
|style="text-align:center; width:4em;"|[[Датотека:Republika Srpska in Bosnia and Herzegovina.svg|60п]]
|-
|[[Брчко Дистрикт]]
|style="font-size:90%;"|[[Брчко]]
|style="text-align:center;"|[[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina.svg|70п|ивица]]
|style="text-align:center;"|[[Датотека:Coat of arms of Bosnia and Herzegovina.svg|40п]]
|style="text-align:center; width:4em;"|[[Датотека:Brcko District in Bosnia and Herzegovina.svg|60п]]
|}

[[Рат у Босни и Херцеговини|Ратна разарања (1992—1995)]] довела су до великих промјена у етничкој слици земље. Ово је већином било због насилног [[Етничко чишћење|етничког чишћења]] све три народа.

Од [[1996]]. године, овлашћења влада обају ентитета се у односу на државни ниво значајно смањују. Трећи ниво политичке подјеле — након ентитета — у Федерацији БиХ су [[Кантони Федерације Босне и Херцеговине|кантони]]. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од 10 кантона. Сви они имају своју кантоналну скупштину и владу, која дјелује под законом ФБиХ. [[Херцеговачко-неретвански кантон|Херцеговачко-неретвански]] и [[Средњобосански кантон]] етнички су мјешовити и имају специјалне системе како би се очувала права свих народа.

Посљедњи ниво политичке подјеле Босне и Херцеговине су [[Општина|општине]]. Земља се састоји од 141 општине, од којих су 79 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 62 у Републици Српској, док је град [[Брчко]] засебна административна јединица — дистрикт. И општине такође имају своју скупштину (у ФБиХ вијеће), управу и службе, и углавном су образоване око најзначајнијег [[Списак сједишта општина и градова у Босни и Херцеговини|града]] или мјеста у подручју. Сваки кантон се састоји од неколико општина.

Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и осам службених градова. То су: [[Град Бања Лука|Бања Лука]], [[Град Бијељина|Бијељина]], [[Град Добој|Добој]], [[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]], [[Град Мостар|Мостар]], [[Град Приједор|Приједор]], [[Сарајево]] и [[Град Требиње|Требиње]]. Градови Сарајево и Источно Сарајево састоје се од неколико општина, док се Градови Бања Лука, Бијељина, Добој, Мостар, Приједор и Требиње састоје од територија некадашњих истоимених општина. Градови такође имају своју градску скупштину (вијеће) и градску управу, чија је моћ између општина и владе кантона (или владе ентитета у Републици Српској).

== Привреда ==
{{главни чланак|Привреда Босне и Херцеговине}}
[[Датотека:Rafinerija2.jpg|мини|200п|Рафинерија у [[Модрича|Модричи]]]]

Уз [[Социјалистичка Република Србија|Србију]], Босна и Херцеговина је била једна од двију средње развијених република у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. [[Пољопривреда]] је углавном била у приватним рукама, али посједи су били мали и непрофитабилни, док се храна углавном увозила. За вријеме [[Социјализам|социјализма]], у БиХ је форсирана [[Тешка индустрија|тешка]] и [[Војска|војна индустрија]], па је република имала велики дио [[Југославија|југословенских]] војних и индустријских постројења.

Три године ратовања уништиле су привреду и инфраструктуру, па је производња пала за преко 80%.<ref name="cia_factbook"/> Након [[1995]]. године, производња се мало опоравила (1996—1998), али раст се знатно успорио [[1999]]. године. [[Бруто домаћи производ|БДП]] је [[1990]]. године био и даље дубоко испод нивоа. Незапосленост је [[2007]]. године износила 29%.<ref name="cia_factbook"/> Тешко је тачно оцијенити стање привреде јер иако оба ентитета објављују своје статистике, статистике за цијелу државу су ограничене. Осим тога, службене статистике се не баве [[сива економија|сивом економијом]], која је врло присутна у цијелој земљи и у свим сегментима друштва.

Највећи дио запослених ради у терцијарном сектору, затим у [[Индустрија|индустрији]] и [[Пољопривреда|пољопривреди]]. Према процјенама из [[2008]]. године, БДП је износио отприлике 29,9 милијарди [[Амерички долар|долара]]. БДП по глави становника је тада био 6.500 долара. По сектору, 10,2% БДП-а отпадало је на пољопривреду, 23,9% на индустрију, а 66% на услужне дјелатности.<ref name="cia_factbook"/> БДП је за седам година нарастао, тако да је [[2015]]. године износио 40,53 милијарди долара, док се БДП по глави становника повећао за око 60% (износио је 10.500 долара). Процјене [[Међународни монетарни фонд|ММФ-а]] за 2017. су 44,462 милијарди<ref name="GDP-IMF">{{cite web|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=43&pr.y=19&sy=2017&ey=2017&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512%2C672%2C914%2C946%2C612%2C137%2C614%2C546%2C311%2C962%2C213%2C674%2C911%2C676%2C193%2C548%2C122%2C556%2C912%2C678%2C313%2C181%2C419%2C867%2C513%2C682%2C316%2C684%2C913%2C273%2C124%2C868%2C339%2C921%2C638%2C948%2C514%2C943%2C218%2C686%2C963%2C688%2C616%2C518%2C223%2C728%2C516%2C558%2C918%2C138%2C748%2C196%2C618%2C278%2C624%2C692%2C522%2C694%2C622%2C142%2C156%2C449%2C626%2C564%2C628%2C565%2C228%2C283%2C924%2C853%2C233%2C288%2C632%2C293%2C636%2C566%2C634%2C964%2C238%2C182%2C662%2C359%2C960%2C453%2C423%2C968%2C935%2C922%2C128%2C714%2C611%2C862%2C321%2C135%2C243%2C716%2C248%2C456%2C469%2C722%2C253%2C942%2C642%2C718%2C643%2C724%2C939%2C576%2C644%2C936%2C819%2C961%2C172%2C813%2C132%2C199%2C646%2C733%2C648%2C184%2C915%2C524%2C134%2C361%2C652%2C362%2C174%2C364%2C328%2C732%2C258%2C366%2C656%2C734%2C654%2C144%2C336%2C146%2C263%2C463%2C268%2C528%2C532%2C923%2C944%2C738%2C176%2C578%2C534%2C537%2C536%2C742%2C429%2C866%2C433%2C369%2C178%2C744%2C436%2C186%2C136%2C925%2C343%2C869%2C158%2C746%2C439%2C926%2C916%2C466%2C664%2C112%2C826%2C111%2C542%2C298%2C967%2C927%2C443%2C846%2C917%2C299%2C544%2C582%2C941%2C474%2C446%2C754%2C666%2C698%2C668&s=PPPGDP&grp=0&a=|title=Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP|website=imf.org|accessdate=17. 8. 2017}}</ref> односно 10.958 по становнику<ref name="GDPpc-IMF">{{cite web|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=43&pr.y=5&sy=2016&ey=2016&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512%2C672%2C914%2C946%2C612%2C137%2C614%2C546%2C311%2C962%2C213%2C674%2C911%2C676%2C193%2C548%2C122%2C556%2C912%2C678%2C313%2C181%2C419%2C867%2C513%2C682%2C316%2C684%2C913%2C273%2C124%2C868%2C339%2C921%2C638%2C948%2C514%2C943%2C218%2C686%2C963%2C688%2C616%2C518%2C223%2C728%2C516%2C836%2C918%2C558%2C748%2C138%2C618%2C196%2C624%2C278%2C522%2C692%2C622%2C694%2C156%2C142%2C626%2C449%2C628%2C564%2C228%2C565%2C924%2C283%2C233%2C853%2C632%2C288%2C636%2C293%2C634%2C566%2C238%2C964%2C662%2C182%2C960%2C359%2C423%2C453%2C935%2C968%2C128%2C922%2C611%2C714%2C321%2C862%2C243%2C135%2C248%2C716%2C469%2C456%2C253%2C722%2C642%2C942%2C643%2C718%2C939%2C724%2C644%2C576%2C819%2C936%2C172%2C961%2C132%2C813%2C646%2C199%2C648%2C733%2C915%2C184%2C134%2C524%2C652%2C361%2C174%2C362%2C328%2C364%2C258%2C732%2C656%2C366%2C654%2C734%2C336%2C144%2C263%2C146%2C268%2C463%2C532%2C528%2C944%2C923%2C176%2C738%2C534%2C578%2C536%2C537%2C429%2C742%2C433%2C866%2C178%2C369%2C436%2C744%2C136%2C186%2C343%2C925%2C158%2C869%2C439%2C746%2C916%2C926%2C664%2C466%2C826%2C112%2C542%2C111%2C967%2C298%2C443%2C927%2C917%2C846%2C544%2C299%2C941%2C582%2C446%2C474%2C666%2C754%2C668%2C698&s=PPPPC&grp=0&a=|title=Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP|website=imf.org|accessdate=1. 9. 2017}}</ref> ([[паритет куповне моћи|ПКМ]]). БиХ и даље није међу првих сто земаља по {{nowrap|БДП-у}}.

Главни трговински партнери Босне и Херцеговине су [[Србија]], [[Хрватска]], [[Црна Гора]], [[Њемачка]], [[Словенија]], [[Италија]], [[Турска]] итд.

=== Пољопривреда ===
Босна и Херцеговина се налази на површини од 5.120.000 [[хектар]]а. Површина пољопривредног земљишта обухвата 2.200.000 хектара од чега је 1.598.000 хектара обрадиво земљиште. Највећа подручја под обрадивим површинама заузимају оранице и баште 1.035.000 хектара, воћњаци 101.000 хектара, виногради 5.000 хектара и ливаде 457.000 хектара. Поред тога, пољопривредне површине чине и пашњаци са 599.000 хектара и баре, трстици и рибњаци са 3.000 хектара. Шуме и шумска земљишта у Босни и Херцеговини простиру се на површини од 3.231.500 хектара што чини 60% укупне површине.<ref>[http://www.mvteo.gov.ba/attachments/bs_Home/Ostale_stranice/POLJOPRIVREDA,_PREHRANA,_ŠUMARSTVO_I_RURALNI_RAZVOJ/Poljoprivreda_i_ruralni_razvoj/BOS_SPRR_2018-2021_-_korekcija.pdf] STRATEŠKI PLAN RURALNOG RAZVOJA BOSNE I HERCEGOVINE (2018-2021)-Okvirni dokument</ref>

Главни [[Пољопривреда|пољопривредни]] производи Босне и Херцеговине су [[Житарице|жито]] ([[кукуруз]]) те разне врсте [[Воће|воћа]] и [[Поврће|поврћа]]. Под ораницама и баштама се у [[2005]]. години налазило 1.025.000 [[хектар]]а, а од тога је 556.000 хектара било засијано, док су 466.000 хектара били [[угар]]и и необрађене оранице. Под житарицама је било 318.000 хектара, 145.000 хектара под крмним биљем, а 83.000 хектара под поврћем.<!-- под? --><ref>{{cite web|url=http://www.bhas.ba/Arhiva/2007/Saopcenja/Poljoprivreda/Poljoprivreda07.pdf |title=Пољопривреда — пожњевена површина и производња по усјевима |accessdate=30. 6. 2016 |publisher=Агенција за статистику Босне и Херцеговине |website=bhas.ba |location=[[Сарајево]] |date=20. 2. 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081118142950/http://www.bhas.ba/Arhiva/2007/Saopcenja/Poljoprivreda/Poljoprivreda07.pdf |archivedate=18. 11. 2008 |url-status=dead}}</ref>

[[Босанска Посавина]] и [[Семберија]] су главне житнице цијеле државе, док је [[Херцеговина|херцеговачки]] крај погодан за узгајање [[Винова лоза|винове лозе]].

=== Индустрија и рударство ===
Главне [[Индустрија|индустријске]] гране су производња [[Гвожђе|жељеза]], [[челик]]а, [[Угаљ|угља]], [[аутомобил]]ска индустрија, [[текстил]]на индустрија, [[Дуван (производ)|дуванска]] индустрија, [[Намештај|дрвна]] индустрија и прерада [[Нафта|нафте]].

=== Саобраћај ===
{{главни чланак|Саобраћај у Босни и Херцеговини}}
[[Датотека:Blairport.jpg|мини|десно|200п|Поглед на Бањалучки аеродром из ваздуха]]

Босна и Херцеговина заузима положај између [[Јадранско море|јадранске]] обале [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и [[Панонска низија|Панонске низије]] и [[Велика Морава|Моравског базена]]. Стога су и главни путни правци ове републике везе двију поменутих области [[југоисточна Европа|југоисточне Европе]]. Главна тешкоћа земље је њен веома изражен планински карактер и тешка непроходност, што је знатно допринијело спором развоју саобраћаја у земљи.

Укупна дужина [[Железница|жељезничке мреже]] у Босни и Херцеговини је 608 -{km}- (2006).<ref name="cia_factbook"/> Ово се односи на пруге стандардне ширине колосијека, јер у земљи постоји и низ некада коришћених пруга уског колосека, још из периода [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. У држави доминирају два жељезничка правца са главним укрштањем у Добоју. Ти правци су Тузла — Добој — Бања Лука — Нови Град — Бихаћ — граница са Хрватском, те Шамац (граница са Хрватском) — Добој — Сарајево — Мостар — граница са Хрватском.

Поред њих, у Зворнику и Бијељини постоје прикључци на жељезничку мрежу [[Саобраћај у Србији|Србије]]. У Босни и Херцеговини раде два жељезничка предузећа: на подручју [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације]] то су [[Жељезнице Федерације Босне и Херцеговине]], а у [[Република Српска|Републици Српској]] то су [[Жељезнице Републике Српске]].

Укупна дужина путева у Босни и Херцеговини је 21.846 -{km}- (2006); више од 11.425 -{km}- је са чврстом подлогом ([[бетон]], [[асфалт]]).<ref name="cia_factbook"/> Дужина [[магистрала]] тренутно је незнатна и износи свега 30—40 -{km}-, а ријеч је о улазним магистралама у два највећа града у држави: [[Сарајево]] и [[Бања Лука|Бања Луку]].

Босна и Херцеговина има веома кратку морску обалу код [[Неум]]а и нема приступ међународним водама, па стога нема поморских [[лука]]. Од иностраних лука највећи значај за њену привреду има лука [[Плоче (град)|Плоче]] у [[Хрватска|Хрватској]], која је најближа Сарајеву и управо развијана за потребе привреде Босне и Херцеговине. [[Речни саобраћај|Ријечни саобраћај]] је боље развијен, али ни изблиза искоришћен према могућностима.<ref>{{cite news|url=http://www.index.hr/vijesti/clanak/hrvatska-do-2015-godine-40-puta-povecava-promet-tereta-savom-/417223.aspx |title=Хрватска до 2015. године 40 пута повећава промет терета Савом |publisher=Индекс |website=index.hr |date=14. 1. 2009 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160305010736/http://www.index.hr/vijesti/clanak/hrvatska-do-2015-godine-40-puta-povecava-promet-tereta-savom-/417223.aspx |archivedate=5. 3. 2016 |url-status=live}}</ref> Главни пловни водоток је ријека [[Сава]], која као притока [[Дунав]]а повезује државу са другим земљама [[Средња Европа|средње Европе]]. Важне луке на Сави су [[Брчко]], [[Шамац|Босански Шамац]] и [[Брод (Република Српска)|Босански Брод]].

У Босни и Херцеговини постоји 25 званично уписаних [[аеродром]]а, али само су четири уврштена на листу аеродрома са -{IATA}- кодом ({{јез-енгл|IATA Airport Code}}):
* [[Аеродром Сарајево|Аеродром „Бутмир” Сарајево]] — -{SJJ}-
* [[Аеродром Бања Лука|Аеродром „Маховљани” Бањалука]] — -{BNX}-
* [[Аеродром Мостар]] — -{OMO}-
* [[Аеродром Тузла]] — -{TZL}-

Највећи и најважнији аеродром у земљи је сарајевски аеродром [[Аеродром Сарајево|„Бутмир”]]. У Босни и Херцеговини је регистровано и пет [[хелидром]]а (2007).<ref name="cia_factbook"/>

== Становништво ==
{{главни чланак|Демографија Босне и Херцеговине}}
[[Датотека:BiH population density map 2013 by municipalities-sr.png|мини|220п|Густина насељености по општинама (2013)<br /><small>[прелиминарни резултати пописа]</small>]]

Према [[Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1991.|непотврђеном попису из 1991.]] године, у тадашњој БиХ је живјело 43,65% ''[[Муслимани (народ)|Муслимана]]'', 31,38% ''[[Срби|Срба]]'' и 17,31% ''[[Хрвати|Хрвата]]'', док се 5,49% људи декларисало као ''[[Југословени]]'', а 2,14% као ''остали'' (око 10.000 ''[[Црногорци (народ)|Црногораца]]'', 5.000 ''[[Албанци|Албанаца]]'', 4.000 ''[[Украјинци|Украјинаца]]'' итд.). Вјерски састав унутар Републике је био сличан националном. Подаци су се отад па до данас знатно промијенили, јер је у рату погинуло преко 100.000 људи, а скоро половина становништва тадашње БиХ је [[емиграција|емигрирало]] унутар или ван земље.

Према контроверзним<ref name="попис_2013">{{cite web |url=http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. — коначни резултати пописа [прво издање] |publisher=Агенција за статистику Босне и Херцеговине |website=popis2013.ba |date=јуни 2016 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160630144751/http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |archivedate=30. 06. 2016 |url-status=dead |pages=25, 54, 68, 52 }}</ref>{{refn|group="н."|[[Република Српска]] не признаје званичне резултате [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа из 2013.]] које је [[30. јун]]а [[2016]]. године објавила [[Агенција за статистику Босне и Херцеговине]] са образложењем да су невјеродостојни и статистички неупотребљиви. Један од разлога је и одлука директора АГС БиХ [[Велимир Јукић|Велимира Јукића]] да статус сталног становника добије 196.000 људи који живе у иностранству (већином Бошњака).<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:612694-Srpska-ne-priznaje-rezultate-popisa |title=Српска не признаје резултате пописа |last=Филиповић|first=М. |publisher=Вечерње новости |website=novosti.rs |date=30. 6. 2016 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160701161021/http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:612694-Srpska-ne-priznaje-rezultate-popisa |archivedate=1. 7. 2016 |url-status=live}}</ref>}} резултатима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа]]<ref>{{Cite web|url=https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2016/6/29/bih-danas-rezultati-popisa-iz-2013-godine|title=Rezultati popisa: U BiH živi 3.531.159 stanovnika|website=balkans.aljazeera.net|language=bs|access-date=2022-05-03}}</ref> спроведеног у периоду [[1. октобар|1]]—[[15. октобар|15. октобра]] [[2013]]. године, у Босни и Херцеговини пописано је (не и живјело) 3.531.159 људи: у Федерацији Босне и Херцеговине 2.219.220, у Републици Српској 1.228.423, а у Брчком Дистрикту 83.516. особа.

Густина насељености је 2013. године била 68,9/km².

{{multiple image
|image1=BiH - ES N 1991 1.gif|width1=228|caption1=Етнички састав по насељима (1991)
|image2=Bosnia_Herzegovina_Ethnic_2013.png|width2=220|caption2=Етнички састав по насељима (2013)
}}

Према овим контроверзним резултатима пописа, структура пописаног становништва Босне и Херцеговине према изјашњавању по {{nowrap|[[етничка група|етничкој]]/}}[[нација|националној]] припадности<!-- у рез. стоји „Становништво према етничком/националном изјашњавању и сполу...”, обоје, као »етничком/националном«, на 54. стр. --> изгледа овако:
* [[Бошњаци]] (1.769.592; 50,11%)
* [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби]] (1.086.733; 30,78%)
* [[Хрвати у Босни и Херцеговини|Хрвати]] (544.780; 15,43%)
* ''остали'' (96.539; 2,73%)
* ''не изјашњава се'' (27.055; 0,77%)
* ''без одговора'' (6.460; 0,18%)

Према [[религија|вјерској]] припадности, пописано становништво се изјаснило да припада сљедећим вјероисповијестима:<!-- не уједначавати прве три припадности и остале припаднике како би било максимално досљедно са извором односно званичним резултатима -->
* [[ислам]]ска (1.790.454; 50,70%)
* [[православље|православна]] (1.085.760; 30,75%)
* [[католицизам|католичка]] (536.333; 15,19%)
* [[атеизам|атеисти]] (27.853; 0,79%)
* [[агностицизам|агностици]] (10.816; 0,31%)
* ''остали'' (40.655; 1,15%)
* ''не изјашњава се'' (32.700; 0,93%)
* ''без одговора'' (6.588; 0,19%)

=== Највећи градови у БиХ ===
{{највећи градови у Босни и Херцеговини}}

=== Језици ===
Босна и Херцеговина нема свој службени језик. Јужнословенско становништво ове државе говори готово истовјетним језиком који је разумљив за све три националне групе унутар БиХ као и у сусједним државама: [[Хрватска#Језик|Хрватској]], [[Србија#Језик|Србији]] и [[Црна Гора#Језички састав|Црној Гори]], па га неки лингвисти<ref>{{cite web|url=https://www.doznajemo.com/2013/02/20/hrvati-srbi-bosnjaci-i-crnogorci-govore-isti-jezik-umjesto-da-to-iskoristimo-prodaju-nam-maglu-i-zavadaju-nas/ |title=Хрвати, Срби, Бошњаци и Црногорци говоре исти језик: Умјесто да то искористимо, продају нам маглу и завађају нас |publisher=Doznajemo.com/Fena |date=20. 2. 2013 |accessdate=7. 7. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160707000605/https://www.doznajemo.com/2013/02/20/hrvati-srbi-bosnjaci-i-crnogorci-govore-isti-jezik-umjesto-da-to-iskoristimo-prodaju-nam-maglu-i-zavadaju-nas/ |archivedate=7. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> сматрају једним језиком. Разлике ипак постоје у стандардизацији, тако да постоје три националне стандардизације: српску, хрватску и бошњачку.

На нивоу ентитета службени језици су стандардни национални језици конститутивних народа БиХ. У Републици Српској се ти језици називају: [[српски језик|језик српског народа]], [[хрватски језик|језик хрватског народа]] и [[бошњачки језик|језик бошњачког народа]], док се у Федерацији БиХ називају српски, хрватски и „босански” језик. Српски и бошњачки језик користе два равноправна писма: [[латиница|латиницу]] (познату и као [[гајица]]) и [[ћирилица|ћирилицу]] ([[српска ћирилица]]), док хрватски користи само латиницу.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/4659_politika-upotrebe-jezka.pdf |title="Босна и Херцеговина - Политика употребе језика и писма у агенцији за државну службу'' |date= |website= |publisher= |access-date=19. 8. 20}}</ref>

Припадницима мањинских етничких заједница (Роми, Турци, Албанци и остали) загарантована је употреба њихових матерњих језика, у складу са [[Европска повеља о регионалним или мањинским језицима|Европском повељом о регионалним и мањинским језицима]] (1992), која је укључена у 2. анекс Устава БиХ.

=== Друга истраживања ===
Према резултатима [[ген]]етских истраживања (на основу случајног узорка, са непознатом поузданошћу истог), међу становништвом Босне и Херцеговине су најзаступљеније сљедеће патрилинеарне (-{Y}--[[дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]) [[Хаплогрупа|хаплогрупе]]:<ref>{{cite web |url=http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/bosnia-herzegovina |title=Bosnia-Herzegovina – Atlas of Genetic Genealogy |publisher=Ancestral Genography Atlas |website=atlas.xyvy.info |date= |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20160630175048/http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/bosnia-herzegovina |archivedate=30. 06. 2016 |url-status=dead }}</ref>
* [[Хаплогрупа I-М170|хаплогрупа I]] (42,6%)
* [[Хаплогрупа Р (Y-ДНК)|хаплогрупа R]] (21,4%)
* [[Хаплогрупа Е-М96|хаплогрупа E]] (14,3%)
* [[Хаплогрупа Ј (Y-ДНК)|хаплогрупа J]] (11,5%)
* [[Хаплогрупа H (Y-ДНК)|хаплогрупа H]] (6,1%)

== Култура ==
{{главни чланак|Култура Босне и Херцеговине}}
=== Музика ===
[[Датотека:KULTURNO UMJETNIČKO DRUŠTVO DOBOJ-DOBOJ 18.jpg|мини|десно|Гламочко [[Коло (игра)|коло]]]]
[[Датотека:Bijelo dugme (1986).jpg|мини|десно|[[Бијело дугме]] (1986.)]]
Традиционална музика је мјешавина разних [[Балканско полуострво|балканских]] утицаја, у којој се сусрећу најразличитији мотиви и [[жанр]]ови. Најчувенија је ипак ''[[севдалинка]]'' ({{јез-тур|sevgi}} — „љубав”), љубавна пјесма карактеристичног израза, која у Босни има веома дугу традицију, а одликује је сентиментална музикалност и поетски, романтични текст меланхоличног угођаја. У [[Босанска Крајина|Босанској Крајини]] заступљена је традиционална крајишка пјесма ''[[ојкача]]''.

Познати босанскохерцеговачки музички умјетници су [[Дино Зонић]], [[Горан Бреговић]], [[Даворин Поповић]], [[Кемал Монтено]], [[Здравко Чолић]], [[Елвир Лаковић Лака]], [[Едо Маајка]], [[Френки]], [[Хари Мата Хари]], [[Дино Мерлин]], [[Халид Бешлић]] и др. Постоји још много композитора, као што су [[Ђорђе Новковић]], [[Ал Дино]], [[Харис Џиновић]] и [[Корнелије Ковач]], те [[поп музика|поп]] и [[рок музика|рок]] бендова, на пример [[Бијело дугме]], [[Црвена јабука (музичка група)|Црвена јабука]], [[Дивље јагоде]], [[Индекси]], [[Плави оркестар]], [[Забрањено пушење]], [[Амбасадори]], [[Дубиоза колектив]]...

У посљедње вријеме, велик утицај у БиХ — као и у осталим земљама Балкана — има новокомпонована и умјетнички безвриједна [[турбо-фолк|турбо-фолк музика]], коју у понајвише [[Србија|Србији]] ради профита промовишу чак и некадашњи великани босанске, српске и југословенске квалитетне [[Folk muzika|народне музике]].

=== Књижевност ===
[[Књижевност|Књижевна]] традиција у Босни датира још од [[Предроманика|раног средњег века]]. Како се налазила под утицајем различитих књижевних традиција, у Босни се развила специфична средњовјековна књижевност, која махом припада традицији старе [[српска књижевност|српске књижевности]] са специфичностима развоја у Босни. У вријеме османске владавине у Босни се развијала особена књижевност заснована на српској језичкој и муслиманској вјерској и културној традицији. Ова књижевна традиција је била присутна у Босни све до [[20. век|20. вијека]]. У римокатоличким вјерским центрима, нарочито [[Фрањевци|фрањевачким самостанима]], била је присутна [[римска књижевност|латинска књижевност]] као дјело ширег комплекса [[Католичка црква|римокатоличке културе]].

Током османског доба, многи писци из Босне и Херцеговине били су познати у оријенталном свијету, а у самој Босни развила се и ''алхамијадо књижевност'' (писана на ''аребици'').

=== Филм и телевизија ===
[[Датотека:Danis Tanović.jpg|мини|180п|десно|Редитељ [[Данис Тановић]], добитник награда [[Оскар]] и [[Награде Златни глобус|Златни глобус]]]]
Након затишја током ратних и првих послијератних година, [[филм]]ско стваралаштво у Босни и Херцеговини је почело да се буди.
Велику популарност имао је филм [[Пјер Жалица|Пјера Жалице]] под именом ''[[Гори ватра (филм)|Гори ватра]]'' (2003), који је као и најпопуларнија босанскохерцеговачка ТВ серија ''[[Виза за будућност]]'' (2002—2008) осликавао послијератно стање у Босни и Херцеговини, али и његов сљедећи пројекат — филм ''[[Код амиџе Идриза]]'' (2004). Слично је и са филмом ''[[Љето у златној долини]]'' (2003) [[Срђан Вулетић|Срђана Вулетића]], који је на међународним филмским фестивалима однио неколико награда. У категорији кратког филма се може издвојити филм ''[[10 минута]]'' (2002) режисера [[Ахмед Имамовић|Ахмеда Имамовића]] који је добитник награде ''Најбољи кратки филм Европе'', те филм [[Сурогат (филм)|Сурогат]] (1961) који је добитник првог [[Оскар]]а за ''Најбољи анимирани кратки филм''. Посебну пажњу добио је и филм ''[[Грбавица (филм)|Грбавица]]'' (2006), режисерке [[Јасмила Жбанић|Јасмиле Жбанић]], који је награђен ''Златним медвједом'' на фестивалу [[Берлински филмски фестивал|Берлинале]].

Босанскохерцеговачки филмски режисер [[Данис Тановић]] је [[2002]]. године за филм ''[[Ничија земља]]'' добио Оскара и [[Награде Златни глобус|Златни глобус]], те [[2016]]. године за филм ''[[Смрт у Сарајеву (филм)|Смрт у Сарајеву]]'' освојио [[Сребрни медвед|Сребрног медвједа]].

Најуспјешнији режисер са простора Босне и Херцеговине је [[Срби|српски]] режисер [[Емир Кустурица]], који је двоструки добитник Златне палме [[Кански филмски фестивал|Филмског фестивала у Кану]], за филмове ''[[Отац на службеном путу]]'' и ''[[Подземље (филм)|Подземље]]''.

=== Вјерски објекти ===
[[Датотека:Sarajevo Kaisermoschee.JPG|мини|десноSarajevo Kaisermoschee.JPG|[[Царева џамија у Сарајеву]]]]

Важно је поменути да је присутност трију [[религија|вјера]] у Босни и Херцеговини имала огроман утицај на културни развој земље. У [[Сарајево|Сарајеву]] су [[православна црква]], [[џамија]], [[католичка црква]] и [[синагога]] удаљене на по само {{цирка|100}} метара једна од друге. Најзначајнији експонат [[Земаљски музеј Босне и Херцеговине|Земаљског музеја]] у Сарајеву је [[Сарајевска хагада|сарајевска ''Хагада'']], традиционална [[Јевреји|јеврејска]] књига коју су [[Сефарди]] донијели у [[Сарајево]] по своме прогону из [[Шпанија|Шпаније]]. Оријентално наслијеђе Босне и Херцеговине види се такође и у бројним импресивним примјерима оријенталне, сакралне и свјетовне архитектуре, иако је дио објеката срушен или уништен током времена, посљедњи пут током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] у периоду 1992—1995. Међу најзначајније објекте из османског периода могу се сврстати [[Гази Хусрев-бегова џамија]] и [[Царева џамија (Сарајево)|Царева џамија]] у Сарајеву, [[Алаџа (Хасан Назирова) џамија|Алаџа џамија]] у Фочи, [[Џамија Ферхадија (Бања Лука)|Ферхадија џамија]] у Бањој Луци, џамије у [[Мостар]]у, [[Травник]]у и [[Ливно|Ливну]], те бројни други сакрални објекти [[ислам]]ске културе по цијелој земљи (нпр. [[дервиш]]ке текије у Мостару). Босна и Херцеговина је посебно позната и по својим [[мост]]овима из османског периода, гдје се истичу [[Стари мост (Мостар)|Стари мост]] у Мостару, [[Мост Мехмед-паше Соколовића]] у [[Вишеград]]у, [[Арсланагића Мост|Арсланагића мост]] у [[Требиње|Требињу]] те реплика Старог моста у Мостару у умањеној верзији на ријеци [[Бистрица (река у Босни и Херцеговини)|Бистрици]] у Ливну.

[[Датотека:Saint James Church (St. Jakov) Medjugorje - Hotel Pansion Porta - Bosnia Herzegovina - Creative Commons by gnuckx (4695237966).jpg|мини|лево|Црква светог Јакова у [[Међугорје|Међугорју]]]]

Црквена архитектура Босне и Херцеговине састоји се од неколико стилова, у зависности од времена у којем је грађена, односно којем црквеном кругу припада. Тако босанскохерцеговачке католичке цркве у готово цијелој земљи његују посебни „босански” стил витких звоника са високим, косим крововима и тако се хармонично уклапају у градски или сеоски крајолик. Најпознатије римокатоличке цркве у Босни стоје у Сарајеву, Травнику, [[Бугојно|Бугојну]], Ливну, [[Јајце|Јајцу]] и [[Бихаћ]]у, док су најзначајнији самостани [[Фрањевци|фрањевачке]] провинције ''[[Босна сребрена]]'' у [[Фојница|Фојници]], [[Високо]]м, [[Крешево|Крешеву]], [[Какањ|Какњу]] и Ливну. Сакрални објекти римокатоличке цркве у [[Херцеговина|Херцеговини]] имају углавном приморско-медитерански карактер (слично као и православне цркве и објекти); грађени су од бијелог камена, а одликује их готово [[Минимализам|минималистички стил]], који се у новијој архитектури дијелом наслања и на [[кубизам]] и савремене токове црквене архитектуре у свијету. Овдје су познате [[Дувањска базилика]] у [[Томиславград]]у те цркве и [[манастир|самостани]] у [[Широки Бријег|Широком Бријегу]], [[Чапљина|Чапљини]] и Мостару.

[[Датотека:Манастир Тврдаш.jpg|мини|десно|[[Манастир Тврдош]] у Херцеговини]]

Православне цркве, манастири и објекти у сјевернијим дијеловима земље, поготово уз ријеку Дрину, не разликују се превише од сличних црквених објеката у Србији, што упућује на чињеницу да су их градили исти мајстори. Ови су се пак у дијелу српске црквене архитектуре водили принципима црквене градње на западном Медитерану, тако да православне цркве у Босни имају увијек изнова сличне мотиве, који подсјећају на градњу у [[Италија|Италији]], [[Француска|Француској]] и [[Далмација|Далмацији]]. Најпознатије православне цркве стоје у Сарајеву, [[Бања Лука|Бањој Луци]], Мостару, [[Тузла|Тузли]], Требињу, Ливну и [[Босанска Крупа|Босанској Крупи]]. Нововјеки православни црквени објекти по многим босанскохерцеговачким градовима, поготово у Републици Српској, данас наликују копијама [[Манастир Сопоћани|Сопоћана]], [[Манастир Милешева|Милешеве]] или [[Манастир Грачаница|Грачанице]], или су пак у складу са византијским стилом, тако да босанскохерцеговачкој урбаној архитектури дају нови печат. Примјер је [[Црква Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву|Црква светог Василија Острошког]] у Источном Сарајеву.

=== Образовање ===
[[Датотека:Sarajevo University building.JPG|мини|лево|180п|Универзитет у Сарајеву]]

Основно образовање у Босни и Херцеговини траје девет година. Ђаци се у основне школе уписују у доби од 5 до 6 година. Они који заврше основну школу, образовање могу наставити у гимназијама, стручним, техничким, умјетничким и вјерским школама. Ђаци који заврше четворогодишње средње школе могу се уписати на [[факултет]]е или [[Академија|академије]].

У Босни и Херцеговини постоји осам државних универзитета: [[Универзитет у Сарајеву]], [[Универзитет у Источном Сарајеву]], [[Универзитет у Бањој Луци]], [[Универзитет у Тузли]], [[Свеучилиште у Мостару|Универзитет у Мостару]] (западни Мостар), [[Универзитет Џемал Биједић]] (источни Мостар), [[Универзитет у Зеници]] и [[Универзитет у Бихаћу]], као и 14 приватних универзитета и факултета у Сарајеву, Бањој Луци, [[Тузла|Тузли]], [[Добој]]у, [[Приједор]]у, [[Бијељина|Бијељини]], [[Травник]]у и [[Градишка|Градишци]]. Све високообразовне установе подлијежу националним (у Републици Српској) или кантоналним (у Федерацији БиХ) законима о вишем образовању.

=== Кухиња ===
{{главни чланак|Босанскохерцеговачка кухиња}}
[[Датотека:Motani burek 1.gif|мини|десно|180п|Босански мотани [[бурек]]]]

Босанскохерцеговачка кухиња је блиско везана за [[Турска|турску]], [[Грчка|грчку]], [[Србија|српску]] и друге [[Средоземно море|медитеранске]] кухиње. Међутим, због 40 година аустријске управе, у њој могу да се виде и утицаји [[Средња Европа|средишње Европе]]. У храну се ставља релативно много различитих зачина, али обично у малим количинама. Већина хране је лагана, пошто се кува у малим количинама воде. Сосови су потпуно природни, зато што их углавном чине природни сокови поврћа у јелу. Типични састојци јела босанскохерцеговачке кухиње су [[парадајз]], [[кромпир]], [[црни лук]], [[Бели лук|бијели лук]], [[Црни бибер|бибер]], [[краставац]], [[шаргарепа]], [[купус]], [[гљиве]], [[спанаћ]], [[Тиквица|тиквице]], сушени и свјежи [[Обични пасуљ|пасуљ]], [[паприка]], [[Млеко|млијеко]] и [[павлака]]. Јела од меса су од [[Домаће говедо|говедине]], [[овце|јагњетине]] или [[Свиња|свињетине]]. Регион Херцеговине је погодан за узгајање [[Винова лоза|винове лозе]] и производњу [[Вино|вина]], док се у Босни од [[шљива]] и [[јабука]] добија [[ракија]]. Ислам својим вјерницима у Босни поприлично безуспјешно забрањује конзумирање [[Алкохолно пиће|алкохолних пића]], па и свињетине. Муслимани пију много [[Кафа|кафе]]; кафа се пије из ''[[филџан]]а'' (у новије вријеме пуно чешће из шољица), уз све мање присутан [[ратлук]]. Локални специјалитети су [[босански лонац]], [[ћевапи]], [[бурек]] и све остале врсте пита, [[долма (храна)|долма]], [[сарма]], [[пилав]], [[гулаш]] те зимнички [[ајвар]]. Популарна слатка јела су [[баклава]], [[уштипци]], [[алва]], ''[[туфахије]]'', ''[[тулумбе]]'', ''[[сутлијаш]]'' и [[Палачинка|палачинке]].

{{clear}}

=== Спорт ===
[[Датотека:1984 Winter Olympics opening ceremony at Koševo Stadium, Sarajevo.jpg|мини|десно|360п|Некадашњи [[Зимске олимпијске игре 1984.|Олимпијски стадион „Кошево”]] за вријеме отварања ОИ 1984, данас [[Стадион Асим Ферхатовић Хасе|Стадион „Асим Ферхатовић Хасе”]]]]
[[Датотека:Amel Tuka, 2015 World Championships in Athletics Beijing.jpg|мини|десно|180п|Атлетичар [[Амел Тука]], освајач две медаље на [[Светско првенство у атлетици на отвореном|светском првенству]]]]

Сарајево је [[1984]]. било домаћин [[Зимске олимпијске игре 1984.|Зимских олимпијских игара]].

Бањалучки [[рукомет]]ни клуб [[РК Борац Бања Лука|Борац]] је [[1976]]. године постао европски првак. Сарајевски [[кошарка]]шки клуб [[КК Босна|Босна]] је [[1979]]. године освојио европско клупско кошаркашко првенство, а успјех је поновио и женски клуб Јединство-Аида из Тузле [[1989]]. Најуспјешнији фудбалски клубови су [[ФК Борац Бања Лука|ФК Борац]], [[ФК Сарајево]], [[ФК Жељезничар Сарајево|ФК Жељезничар]] и [[ФК Вележ Мостар|ФК Вележ]].

Најпознатији спортисти из Босне и Херцеговине су [[Абас Арсланагић]], [[Асим Ферхатовић]], [[Ивица Осим]], [[Мирза Делибашић]], [[Сафет Сушић]], [[Душан Бајевић]], [[Сергеј Барбарез]], [[Хасан Салихамиџић]], [[Ненад Марковић]], [[Светлана Китић]], [[Лусија Кимани]], [[Хамза Алић]], [[Разија Мујановић]], [[Дамир Џумхур]] и [[Амел Тука]]. Од појединачних олимпијских спортова, посљедњих година највише успјеха имају [[атлетика]], [[карате]] и [[џудо]]. На [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2015.|Свјетском првенству 2015.]] у [[Пекинг]]у атлетичар Амел Тука освојио је бронзану медаљу у трци на 800 m, што је Босни и Херцеговини донијело прву медаљу на неком од свјетских првенстава у овом спорту. Једна од спортских манифестација у Босни и Херцеговини је [[Видовданска трка Брчко|Видовданска трка]] (атлетска трка на 10{{nbsp}}km која се сваке године одржава у [[Брчко]]м).<ref>{{Cite web|url=http://vidovdanskatrka.org/o-nama/|title=Vidovdanska trka|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref>

== Види још ==
* [[Федерација Босне и Херцеговине]]
* [[Република Српска]]
* [[Брчко Дистрикт]]
* [[Високи представник за Босну и Херцеговину]]
* [[Уставна криза у Босни и Херцеговини]]
* [[Република Босна и Херцеговина]]
* [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина]]
* [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босна и Херцеговина (1878—1918)]]
* [[Босна у средњем веку]]

== Напомене ==
{{reflist|group="н."}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv |last=Innes|first=Michael A. |title=Bosnian Security after Dayton: New Perspectives |url=https://books.google.com/books?id=29x9AgAAQBAJ&pg=PT176 |year=2006|publisher=Routledge |isbn=978-1-134-14871-4 |pages=176}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Phillips|first=Douglas A. |title=Bosnia and Herzegovina |url=https://books.google.com/books?id=XKIjbbth_BkC&pg=PA28 |year=2009|publisher=Infobase Publishing |isbn=978-1-4381-0489-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Фајфрић|first=Жељко |authorlink=Жељко Фајфрић |title=Котроманићи |year=2000|url=http://www.rastko.rs/istorija/zfajfric-kotromanici.html |publisher=Пројекат Растко |website=rastko.rs}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Klemenčič|first=Matjaž |last2=Žagar|first2=Mitja |title=The former Yugoslavia's diverse peoples |url=https://books.google.com/?id=ORSMBFwjAKcC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |publisher=ABC-CLIO |year=2004|isbn=978-1-57607-294-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964а|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ}}

== Спољашње везе ==
* [https://www.parlament.ba/?lang=sr Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине]
* [https://vijeceministara.gov.ba/Default.aspx?langTag=sr-SP-Cyrl&template_id=91&pageIndex=1 Савјет министара Босне и Херцеговине]
* [https://www.cbbh.ba/?lang=sr Централна банка Босне и Херцеговине]
* [https://www.pbr.gov.ba/sr-Cyrl-BA?fullReload=true Правобранилаштво Босне и Херцеговине]
* [http://os.mod.gov.ba/default.aspx?pageIndex=1&langTag=sr-SP-Cyrl Оружане снаге Босне и Херцеговине]

{{Административна подјела Босне и Херцеговине}}
{{Балканске државе}}
{{Европа}}
{{Савет Европе}}
{{ЦЕФТА}}
{{Подножје|Босна и Херцеговина|Европа|Географија}}
{{coord|44|N|18|E|region:BA_type:country_scale:5000000|display=title}}

[[Категорија:Босна и Херцеговина| ]]
[[Категорија:Државе у Европи]]
[[Категорија:Државе чланице Уједињених нација]]