Брка (новине)
Тип | хумористични лист |
---|---|
Оснивање | 1882. |
Језик | Српски |
Укидање | 1903. |
Град | Београд |
Брка је шаљиви лист, орган Српске либералне странке. Излазио је у Београду, са кратким прекидима, 1882—1931.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Брку је покренула Српска либерална странка и то је најдуговечнији шаљиви лист у нашој периодици који је покренут у XIX веку.[2] Пошто бројеви Брке за 1882. годину нису сачувани вредно је сведочење Слободана Јовановића који је написао рад „Лаза Костић као сарадник Брке“. У том раду казује о сарадњи Лазе Костића у Брки 1882. године у коме истиче да је он био најугледнији сарадник новина.[3]
У листу су сарађивали сем Костића и Стеван Сремац, Стеван Радосављевић–Бдин и др. Песник и полицијски писар Васа Ђема Шунте је био најдуже сарадник Брке.[4]
Од карикаритуриста треба поменути Драгутина Дамјановића, као једну од првих српски жена карикатурискиња Јованка Бојовић.[2] реф Први уредник био је Бранко Петровић, а од броја XI Љубомир Ј. Бојовић, који је по овом гласилу и добио надимак Брка, познати београдски штампар. У том периоду мењао је и поднаслове: Народни шаљиви лист (1887); Шаљиви народни лист (1888); Народни лист за шалу (1912). Бојовићева штампарија је поседовала и лито и офсет штампу те је Брка редовно доносио илустрације и карикатуре. Новине Брка нису сачуване комплетно. Недостају многи бројеви па и читава годишта.
Политичка позадина Брке[уреди | уреди извор]
Брка је заступао програм Либералне странке и водио жестоке полемике са политичким противницима: органима Напредне и Радикалне странке и у тим полемикама нису бирана средства. Због тога су новине биле често и забрањиване. Касније је Брка припадао народњацима.[2]
Хронологија излажења новина[уреди | уреди извор]
Новине Брка су излазиле са прекидима:
- 1882-1883;
- 1885-1915;
- 1918-1931.
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Излази од 1887. двапут недељно, четвртком и недељом; од 1909. сваке недеље.
Изглед новина[уреди | уреди извор]
Брка је имао 4. стране.
Формат: од бр. 2 (1918) 32 cm; од бр. 15 (1919) 41 cm; од бр. 3 (1923) 32 cm; од бр. 1 (1927) 46 cm.
Место и година издавања[уреди | уреди извор]
Београд, 1882—1931.
Штампарија[уреди | уреди извор]
Брка је штампан у Парној штампарији задруге штампарскух радника.[5]
Тематика[уреди | уреди извор]
- Досетке
- Шале
- Анегдоте
Рубрике[уреди | уреди извор]
- Дима и Сима
- Штампарске грешке или Буди Бог с нама
- Незгодне штампарске грешке
- Филозофија на доколици
- Рубрика афоризми
- Дрндало
- Бог у партајама
- Добре реченице
- Ситна проја
- Нов речник
- Из бркине бележнице
- Зрнца
- Мудре изреке
- О Серенисимусу
- Брзометни картечи[6]
Уредници[уреди | уреди извор]
- Љубомир Бојовић - од бр. 11(1882);
- Саво Дамјановићод - бр. 37 (1887);
- М. Н. Рајчић - од бр. 1 (1888);
- А. Вучићевић - од бр. 25 (1888);
- П. Урошевић - од бр. 1 (1890);
- Жив. Јовановић - од бр. 5 (1893);
- Петар Трајић - од бр. 45 (1893);
- Милош С. Стевановић - од бр. 74 (1893);
- М. Пајевић - од бр. 1 (1905);
- Љ. Бојовић - од бр. 9 (1905);
- Миладин К. Николић - од бр. 36 (1906);
- Васа Ђема - од бр. 15 (1907);
- М. Милетић - од бр. 20 (1907);
- М. Николић - од бр. 25 (1907);
- В. Ђема- од бр. 38 (1907);
- Драг. Јовичић - од бр. 43 (1907);
- Љуб. М. Стевановић - од бр. 8 (1908);
- В. Ђема - од бр. 15 (1908);
- Љ. Бојовић - од бр. 38 (1908);
- Мил. Пантић - од бр. 43 (1908);
- В. Ђема - од бр. 1 (1909);
- Лазар Новаковић - од бр. 1 (1911);
- Гојко Петровић - од бр. 17 (1911);
- Петар Антић - од бр. 20 (1911);
- Драгољуб Протић - од бр. 32 (1911);
- Милан Лазић - од бр. 46 (1911);
- Драгутин Миладиновић - од бр. 14 (1912);
- Коста Николајевић - од бр. 21 (1912);
- Миладин Николић - од бр. 34 (1912);
- Љубомир Бојовић - од бр. 7 (1913);
- Душан Бојовић - од бр. 12 (1914);
- М. Николић - од бр. 9 (1919);
- Гл. Марковићод бр 16 (1919);
- Милан Николић - од бр. 19 (1919);
- Давид Ј. Мајо - од бр. 21 (1919);
- Љубомир Бојовић - од бр. 7 (1921);
- Бора Вуковић - од 1927;
- Михајло Вујадиновић - од 1927;
- Јован С. Пантић - од 1929.
Забрањивани лист[уреди | уреди извор]
Брака је спадао у прогоњене и забрањиване листове заједно са Геџом, Рабошем, Сатиром и Ћосом. У првом периоду свог излажења, од 1882. до 13. септембра 1915. године када је обустављен, услед рата, имао је више полицијских и судских забрана које су посебно уследиле после доношења Закона о штампи. Заплењени су бројеви: 30/1894; 16/1895; 49/1891 и још дестак бројева. Од бр. 14/1927. лист је због честих цензура променио налов у Млади Брка.[5]
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Урош Џонић: Библиографија српских листова у 1912. години. - У: Просветни гласник, 1. април 1913.
- ^ а б в Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI - Жанрови у српској шаљивој периодици (1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 83—86.
- ^ Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII: Лексикон српске шаљиве периодике (1930-1918). Нови Сад; Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 36—38.
- ^ Рошуљ, Жарко (2011). Час описа часописа V: Краљеви и политичари у српској шаљивој периодици (1868-1918). Нови Сад; Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 142—143.
- ^ а б Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 91. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI: Жанрови у српској шаљивој периодици (1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица Српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 182—185.
Литература[уреди | уреди извор]
- Јован Скерлић: Историјски преглед српске штампе, Београд 1911;
- Слободан Јовановић: Лаза Костић као сарадник „Брке“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 1938.