1915
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1915 на Викимедијиној остави.
| |
1915. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 24. јануар — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.
- 28. јануар — Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 20. фебруар — У Сан Франциску је отворена Панамско-пацифичка међународна изложба.
- 25. фебруар — Геноцид над Јерменима: Османско царство пребацује Јермене из својих оружаних снага у ненаоружане османске радне батаљоне.
Март
[уреди | уреди извор]- 10. март — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.
- 14. март — Британска морнарица је пронашла и потопила немачку лаку крстарицу СМС Дрезден у бици код Мас де Тијере.
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Валандовски покољ На велики православни празник Велики петак бугарски војници су, у месту Валандово, близу Удова на препад напали групу српских војника. Током овог мучког напада убили су 281 српског војника.[1]
- 15. април — Прогоном јерменских интелектуалаца у Цариграду отпочео геноцид над Јерменима.
- 22. април — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит.
- 25. април — Геноцид над Јерменима Oсманске власти почеле да хапсе и депортују стотине јерменских интелектуалаца и вођа из Цариграда. По наређењу Талат-паше, процењује се да је између 800.000 и 1,2 милиона Јермена послато на маршеве смрти у Сиријску пустињу током 1915. и 1916. године.
- 25. април — Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустралијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом светском рату.
- 26. април — Италија је тајно потписала Лондонски споразум с Великом Британијом, Русијом и Француском и, у Првом светском рату, прешла на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније.
Мај
[уреди | уреди извор]- 7. мај — Немачка подморница "У20" торпедима потопила британски путнички брод "Лузитанију", што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат.
- 22. мај — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи.
Јун
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 24. август — Тајни споразум Бугарске и Немачке је потписан у Софији између Бугарске и Немачке, којим је договорено територијално проширење Бугарске у могућем приступањем Бугарске Централним силама у Првом светском рату. Споразум су потписали премијер Бугарске Васил Радославов и рајхсканцелар Немачке - Георг Михаелис.
- Председник грчке владе Елефтериос Венизелос објавио је 24. септембра мобилизацију грчке војске и обратио се француској и британској влади с молбом да искрцају у Солун 150 000 француских и енглеских војника.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6. септембар — Српска Врховна команда је пребацила Штаб Ужичке војске, Тимочку дивизију I у Пирот, а Комбиновану дивизију у Зајечар, а после бугарске мобилизације и Штаб 2. армије; на бугарском фронту прикупила је 5 пд и 1 кд, и припремила 2 дивизије на северном фронту ради евентуалног ојачања тих снага.
- 12. септембар — Француски војници спасавају преко 4.000 преживелих јерменског геноцида насуканих на Муса Дагу, планини у провинцији Хатај у Турској.
- 14. септембар — Бугарска је склопила уговор о пријатељству и савезу с Османском царству.
- 25. септембар — 14. октобар – Први светски рат: Битка код Лоса – Британске снаге заузимају француски град Лос, али са значајним жртвама и нису у стању да искористе своју предност. Ово је први пут да су Британци користили отровни гас у Првом светском рату, а такође и њихова прва употреба јединица „Нове“ у великим размерама.
- 30. септембар — Први светски рат: Редов српске војске Радоје Љутовац постаје први војник у историји који је оборио непријатељски авион, ватром земља-ваздух.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Грчки краљ Константин I оборио је Венизелосову владу и образовао нову, која је објавила неутралност Грчке.
- 5—8. октобар — Пад Београда 1915.
- 6. октобар — Под командом фелдмаршала Аугуста Макензена, Аустроугарска Балканска армија и 11. немачка армија од око 500.000 војника, 10 ескадрила авиона и са бројном речном флотилом на Дунаву и Сави, покренуле су највећу офанзиву на Краљевину Србију.
- Бој на Врањевцу је једна од борби у склопу Моравске битке који се одиграо у Браничевском округу у селу Кула на брду Врањевац.
- 11. октобар — Аустроугарска војска ушла је у Смедерево.
- 12. октобар — Немачка 11. армија заузела је Пожаревац.
- 15. октобар — Без објаве рата, две бугарске комплетне армије потиснуле су слабе српске јединице, продрле у долину Јужне Мораве код Врања и до 22. октобра заузеле Куманово, Штип, Скопље, прекинуле моравско-вардарску комуникацију и онемогућиле повлачење српске војске према грчкој граници и Солуну.
- 22. октобaр — Бугaрскa окупaционa воjскa je ушлa у Ниш и успостaвилa Морaвско воjно-инспeкциону облaст.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 6. новембар — Немачка армија је заузела Сталаћ и ушла у напуштени Крушевац.
- 11. новембар — Битка на Чемерну удружене снаге Војске Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе браниле су одступницу главнини српске војске која је била у процесу повлачења ка Грчкој, преко Албаније. Српско-црногорске снаге су на планини Чемерно (недалеко Краљева и Чачка), на левој страни реке Ибар, имале велике губитке, преко 2.000 мртвих, а аустро-угарска војска око три пута мање.
- 13. новембар — Бугaрскa окупaционa воjскa је стрeљaла и спaлила седам нишких свeштeника. Био је то почетак бугарске окупације Краљевине Србије и трогодишњег терора над српским народом.[2]
- 19. — 20. новембар — Немачке јединице улази напуштену Рашку, а 20. новембра у Нови Пазар.
- 23. новембар — Повлачењем на леву обалу реке Ситнице, српска војска је осујетила и четврти покушај Макензена да је окружи и уништи на Косову.
- 24. новембар — Под притиском велике аустроугарско-немачке и бугарске офанзиве, Врховна команда српске војске одлучила је да се трупе војске повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско море. Та одлука је донета после неуспелог покушаја да се војска повуче долином Вардарa, због продора бугарске армије, пресецања комуникација и изостанка планираног продора савезника из Солуна.
- 25. новембар — Страдање свештеника у Јанкиној падини 1915 Бугарске окупационе власти су на простору Беле Паланке, Југоисточна Србија стрељале двадесет свештенике и једног официра из нишког краја. Злочин су преживела само два свештеника и један официр, који су касније о томе сведочили[3].
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Бугaрскa окупaционa воjскa је убила митрополита скопског Викентија и ђакона Цветка, недалеко од Феризовића, а потом су њихови лешеви спаљени.[4]
- 3. децембар — Српска војска праћена избеглицама почела је у Првом светском рату повлачење преко врлети данашње Албаније. Врховна команда одлучила се на овај потез избегавши капитулацију по сваку цену.[5]
- 6. децембар — 3. српска армија напустила је Пећ, водећи заштитничке борбе код Ругова против аустроугарских снага и албанских одреда које су формирали Аустријанци.
- 12. децембар — Председник Републике Кине Јуан Шикај је поново увео монархију и прогласио се кинеским царем.
- 28. децембар —
- Николи Пашићу је уручена изјава италијанске владе у којој је речено да српска војска не прелази реку Шкумбу да не би дошла у сукоб са италијанском војском.
- Бугaрскa окупaционa воjскa је стрeљaла 17 службеника, трговаца, интелектуалаца и свештеника код Сурдулице.[6]
Рођења
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије († 1944).
- 15. март — Венко Марковски, македонски писац († 1988)
- 23. март — Василиј Зајцев, совјетски снајпер († 1991)
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Орсон Велс, амерички филмски глумац, режисер и продуцент († 1985)
Јун
[уреди | уреди извор]- 12. јун — Дејвид Рокфелер, амерички предузетник. († 2017)
- 24. јун — Илај Волак, амерички филмски и позоришни глумац († 2014)
Јул
[уреди | уреди извор]- 7. јул — Јул Бринер, амерички филмски и позоришни глумац († 1985)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 23. септембар — Зденко Блажековић, хрватски фашистички функционер. († 1947)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 25. новембар — Аугусто Пиноче, чилеански генерал и диктатор. († 2006)
Смрти
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Надежда Петровић, српска сликарка (* 1873)
Мај
[уреди | уреди извор]- 9. мај — Франсоа Фабе, луксембуршки бициклиста. (* 1887)
Август
[уреди | уреди извор]- 10. август — Хенри Мозли, енглески физичар (* 1887)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 15. септембар — Исидор Бајић, српски композитор, педагог и издавач (* 1878)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 12. октобар — Лазар Пачу, српски политичар и економиста. (* 1855)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Сер Вилијам Хенри Браг и Вилијам Лоренс Браг
- Хемија — Рихард Мартин Вилштетер
- Медицина — Награда није додељена
- Књижевност — Ромен Ролан
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Валандовски покољ 1915 - www.zlocininadsrbima.com”. www.zlocininadsrbima.com. Приступљено 2025-09-26.
- ^ „Крвави новембар у Нишу: Убиство свештеника СПЦ 1915. године - www.zlocininadsrbima.com”. www.zlocininadsrbima.com. Приступљено 2025-09-26.
- ^ „Страдање 20 свештеника пада у заборав”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2025-08-16.
- ^ pokim (2021-06-01). „Сурдулички мученици: Митрополит Викентије Крџић”. Покрет за одбрану Косова и Метохије (на језику: енглески). Приступљено 2025-09-26.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Почело повлачење српске војске преко Албаније”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03.
- ^ „Бугарски ратни злочини у окупираној Србији (1915–1918) Изабрани документи и сведочења” (PDF). rifdt.ifdt.bg.ac.rs. Приступљено 2025-09-26.
