Ваздушна одбрана (часопис)
 Ваздушна одбрана | |
| Тип | Војни часопис |
|---|---|
| Редакција | Пашићева улица број 7 |
| Оснивање | 1936. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1940. |
| Седиште | Београд |
| Град | Београд |
| Земља | Краљевина Југославија |
Ваздушна одбрана је часопис који је излазио у Београду од 1936. до 1940. године. Био је лист за поуку становништва против ваздушних напада и био је препоручен од стране Министарства унутрашњих дела, Министарства војске и морнарице, Инспекције земаљске одбране и главног команданта Целокупне жандармерије.[1]
Управа уредништва и администрација часописа налазила се у Београду у Пашићевој улици број 7, а штампа се вршила у Земуну, у штампарији Ротација[2], затим Графичком Индустријском предузећу Ђ. Мартиновић и Ф. Јефименко у Београду[3], а потом и у штампарији Слога из Београда[4]. Претплата се плаћала унапред и за годину дана била је 80 динара, за пола године 45, а цена појединачног броја била је 10 динара. Претплата за иностранство износила је 200 динара.
У овом часопису се могло и оглашавати, те је цена за оглас на спољној страни корице износила 1000 динара, док је за оглас на половини корице цена била 600 динара. Нешто јефтинији су били огласи на унутрашњој страни корице и у огласном делу. Попуст од 10% остваривао се за три огласа, 15% за шест и 20% за 12 налога.[5]
Садржај[уреди | уреди извор]
Часопис је служио да едукује читаоце о пасивном отпору и како да најбоље реагују услед ваздушног напада. Тих година се доста говорило о новом глобалном рату, који се свакодневно ишчекивао, те су овакви текстови били неопходни. Ваздушна одбрана је то јако озбиљно радила и цео часопис је имао такав тон, чланци и наслови су били конципирани тако да читаоцу јасно предоче да живи у несигурним временима.[6] Сваки чланак у овом часопису имао је задатак да читаоца научи правилно реагује у току напада и тако остане безбедан.[7] Постојале су и илустрације које су приказивале добре и лоше примере реаговања у различитим околностима, у случају ваздушног напада.[8] Затим могли су се пронаћи и чланци са детаљним описима штетних и отровних гасова и како се носити са њима.[9] Поред тога часопис је писао и о новитетима који су се појављивали на домаћем и страном тржишту, те је тако испратио и производњу југословенске гас маске „Небојша” и у чланцима се често потенцирала неопходност поседовања маске.
Постојала је и стална рубрика са називом Код нас и око нас у којој се писало о новостима из европских и светских земаља, а такође редовно је штампан и преглед нове стручне литературе, која се бавила војном тематиком.
Сарадници[уреди | уреди извор]
Многа цењена и стручна лица били су сарадници Ваздушне одбране, међу њима и:
- Љубомир Марић, армијски ђенерал
- др Антон Корошец, министар војске и морнарице
- Војин Максимовић, дивизијски ђенерал
- М. Маринковић, инспектор земаљске одбране
- Миливоје Радуловић, директор Друштва Црвеног Крста
- Виктор Клобучар, санитетски пуковник
- М. Филиповић, референт на ваздушну заштиту Савске бановине инжењер
- Душан Савић и Абро Јурјевић, капетани прве класе
- Свет. Лазић, архитекта
- Никола Виторф
- Коста Милановић
- Петар Ракић
- Анте Мелада
- Иван Лебен
- Радмила Јовановић
- Владета Драговић
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Насловна страна”. Ваздушна одбрана. I: 1. 1938.
- ^ „Код нас и око нас”. Ваздушна одбрана. I: 24. 1938.
- ^ „Код нас и око нас”. Ваздушна одбрана. IV: 128. 1938.
- ^ „Код нас и око нас”. Ваздушна одбрана. XII: 252. 1938.
- ^ „Огласи”. Ваздушна одбрана. II: 1. 1938.
- ^ Лазић, Свет. (1938). „Перспективе”. Ваздушна одбрана. I: 2—3.
- ^ „Напад из ваздуха”. Ваздушна одбрана. IV: 79. 1938.
- ^ „Поступање при непријатељском нападу из ваздуха”. Ваздушна одбрана. IV: 87—92. 1938.
- ^ „Главне особине и класификација важних бојних отрова”. Ваздушна одбрана. XII: 239—240. 1938.