Валдемар IV Дански

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Валдемар IV Дански
Waldemar IV Otherday of Denmark c 1375 crop.jpg
Валдемар приказан на савременој фресци у цркви Светог Петра у Нестведу
Пуно имеВалдемар IV Атердаг
Датум рођењаоко 1320.
Датум смрти24. октобар 1375.
Место смртиЗамак Гуре
Краљевина Данска
ГробПрво у замку Вордингборг, а касније у манастиру Соре.
ДинастијаЕстридсон
ОтацКристоф II
МајкаEuphemia of Pomerania
СупружникHelvig of Schleswig
ПотомствоChristopher, Duke of Lolland, Ingeborg of Denmark, Duchess of Mecklenburg, Маргарета I од Данске
Краљ Данске
Период1340−1375
ПретходникКристоф II
НаследникМаргарета I Данска

Валдемар IV Атердаг (око 1320 - 1375, Замак Гуре) је био краљ Данске 1340. до 1375. године, из династије Естридсон.

Долазак на престо[уреди]

После смрти краља Кристофа II, 1332. године, у току осам година краљевски престо био је упражњен. У то доба готово целу Данску били су освојили делом Швеђани, делом Ханза, делом војводе Шлезвига а делом грофови Холштајна.

После међувлашћа на престо је био доведен Валдемар. Он је у почетку владао само северним Јитландом. Али, њему је пошло за руком да постепено окупи у својим рукама све данске области и да је поново учини великом силом на Балтичком мору.[тражи се извор]

Освајања[уреди]

Валдемар приказан на савременој фресци у цркви Светог Петра у Нестведу

У својој политици он је имао могућност да се ослања на ритере и на слободно сељаштво, које је, иако ослабљено, још увек било утицајно (почетком XV в. слободном је сељаштву припадало до 15% читаве земљишне својине). Увлачене све више у тржишне односе, те су групе све више страдале од феудалног расула, од насиља феудалаца, од монополистичког положаја Ханзе и виделе у јакој краљевској власти свој ослонац. Уз њихову помоћ Валдемар IV је завладао ранијим данским земљама. Додуше, 1346 г. он је продао удаљену Естонију Тевтонском реду за 19 хиљада сребрних марака, али је за тај новац купио знатан део заложених и продатих краљевских домена.

Дажбине сељака који су живели на тим доменима постале су један од важних извора краљевских прихода. Већ 1349 г. он је владао готово целом Данском западно од Зунда, 1357 г. нанео је пораз грофовима Холштајна, 1366 г. повратио је данске поседе на југо-западу Скандинавског Полуострва, које су били заузели Швеђани. То му је донело Зунд с његовим чувеним ловиштима харинга. По речима савременика, тамо се у септембру и октобру сваке године сакупљало 40 хиљада бродова са 300.000 рибара. Царине на та ловишта рибе претстављале су најважнији извор краљевских прихода.

Реформе[уреди]

Валдемар IV је реорганизовао војску. Сем феудалне војске он је тражио да му градови ставе на расположење људе и бродове, а купио је пешадију — стрелце — међу сељаштвом. Градио је замкове, користећи се принудним радом сељака, и давао их са околином у лено својим присталицама. Устанци феудалаца, незадовољних јачањем краљевске власти, дали су му повод за конфискације, којима је повећавао краљевски домен. У руке му ј пао и низ феуда који су остали без сопственика у доба »црне смрти«, која је пустошила Данску од 1349 до 1350 г.[тражи се извор]

Сукоб са Ханзом[уреди]

Ојачавши на тај начин краљевску власт и њене изворе средстава, Валдемар IV је одлучио да зада ударац северонемачкој Ханзи, од које је у то време образован моћан савез. 1361 г. заузео је Визби на Готланду, важан центар Ханзине трговине у Скандинавији, и тамо дошао до огромног плена. Он је успео да разбије Ханзину флоту. Али је то, 1367. године, изазвало уједињење 60 Ханзиних градова, Шведске, Мекленбурга и Холштајна, конгресом у Келну, с циљем да се уништи Данска. Подржавала их је и данска аристократија, дигавши устанак против Валдемара на Јитланду. Ханза и њени савезници нанели су Валдемару, под Копенхагеном, сраман и потпун пораз. 1370 г. Данска је била приморана да закључи у Штралзунду мир под крајње неповољним условима: Ханзи је признала све привилегије, уступила јој је неколико утврђених места на југу Скандинавског полуосртва и дала јој право да се меша у избор данског краља, па чак и без сагласности Ханзе није могао бити изабран краљ Данске.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Валдемар II Дански
 
 
 
 
 
 
 
8. Кристоф I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Berengaria of Portugal
 
 
 
 
 
 
 
4. Ерик V Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Sambor II, Duke of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
9. Margaret Sambiria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Mechtild of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
2. Кристоф II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Albert II, Margrave of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
10. John I, Margrave of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Mathilde von Landsberg
 
 
 
 
 
 
 
5. Agnes of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Алберт I, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
11. Јута од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Agnes of Thuringia and Meissen
 
 
 
 
 
 
 
1. Валдемар IV Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Богуслав II, војвода Помераније
 
 
 
 
 
 
 
12. Barnim I, Duke of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Miroslawa of Pomerelia
 
 
 
 
 
 
 
6. Богуслав IV, војвода Помераније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Ерик X Шведски
 
 
 
 
 
 
 
27. Richeza of Denmark
 
 
 
 
 
 
 
3. Euphemia of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Jaromar II, Prince of Rügen
 
 
 
 
 
 
 
14. Wizlaw II, Prince of Rügen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Euphemia of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
7. Margarete of Rügen (d. 1320)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Otto I, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
15. Agnes of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Mathilde of Brandenburg
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]