Војводство Холштајн
 |
| Главни град | {{{главни град}}} |
|---|---|
| Службени језик | {{{службени језик}}} |
| Владавина | |
| Историја | |
| | |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | |
| Становништво | |
| — {{{година пописа}}} | |
| — густина | |
| Економија | |
| Валута | {{{валута}}} |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC {{{временска зона}}} |
Војводство Холштајн ( нем. Herzogtum Holstein , дан. Hertugdømmet Holsten ) била је најсевернија држава Светог римског царства, смештена у садашњој немачкој држави Шлезвиг-Холштајн . Настало је када је грофовију данског краља Кристијана I Холштајн-Рендзбург цар Фредерик III подигао у војводство 1474. године. Чланови данске Куће Олденбург владали су Холштајном - заједно са војводством Шлезвиг - читаво његово постојање.
Од 1490. до 1523. године и поново од 1544. до 1773. године, војводство је било подељено између различитих огранака Олденбурга, од којих су најпознатији војводе Холштајн-Глукстадт (идентични са данским краљевима ) и Холштајн-Готорп . Војвода је престао да постоји када га је Краљевина Пруска анектирала 1866. након Другог шлезвишког рата 1864. године.
Историја[уреди | уреди извор]
Северна граница Холштајна дуж реке Еидер већ је формирала северну границу Каролиншког царства, након што је цар Карло Велики након саксонских ратова 811. године постигао споразум са данским краљем Хеммингом . Земље Шлезвига иза реке остале су посед данске круне, док је Холштајн постао саставни део Источне Франције, Краљевине Немачке и Светог римског царства.
Адолф VIII, последњи гроф Холштајн-Рендзбурга и војвода Шлезвига, умро је без наследника 1459. године. Како је Шлезвиг био дански посед, морао је пасти на данског краља Кристијана I, који је и Адолфов нећак, који је такође желео да уђе у посед Холстеина. Подржало га је локално племство, које је подржавало континуирану заједничку управу обе земље и Рибејским уговором 1460. прогласио га новим грофом Холштајна.
Ипак, земљишта јужно од реке Еидер званично су остала Медиате феудални посед који су држали Асканијанске војводе од Сакс-Лауенбурга .1474. цар Фредерик III користи Царску непосредност и додељује Кристијану уздижући га војводом од Холштајна.
Подела[уреди | уреди извор]
1544. војводства Шлезвиг и Холштајн су подељена у три дела између Кристијановог унука Кристијана III из Данске и његове две млађе полубраће (која су се морала одрећи данског престола).
Поновно уједињење[уреди | уреди извор]
1713. године, током Великог северног рата, имања војвода Шлезвиг-Холштајн-Готорп у Шлезвигу, укључујући Шлуз- Готорф, освојене су од стране данских трупа. У споразуму из 1720. године из Фредериксборга, војвода Карла Фридриха од Шлезвиг-Холштајн-Готорпа их је уступио свом лорду, данској круни.
Његове преостале територије формирале су војводство Холштајн-Готорп, којим се управља из Кила . 1773. унук Карла Фредерика, Паул, руски цар коначно је дао своје државе Холстеин данском краљу, у функцији војводе од Холстеина, у замену за округ Олденбург, а Холстеин је поновно уједињен као јединствена држава.
Распадом Светог римског царства 1806. војводство Холштајн добило је суверенитет.
Холштајн касније пада под аустријску, а затим и пруску администрацију. Након тога улази у састав Немачког царства.
- 1523 / 45–1550: Јохан Рантзау
- 1550–1556: гроф Бертрам вон Ахлефелдт
- 1556–1598: Хајнрих Рантзау
- 1598–1600: слободно место?
- 1600–1627: Геерд Рантзау (1558–1627) [1]
- 1627–1647: слободно место
- 1647–1648: Дански принц Фредерицк
- 1648–1663: Цхристиан зу Рантзау
- 1663–1685: Фриедрицх вон Ахлефелдт, гроф од Лангеланда (1623–1686), вице-државац од 1660
- 1685–1697: Детлев зу Рантзау (1644-1697)
- 1697–1708: Фриедрицх вон Ахлефелдт, гроф од Лангеланда (1662–1708), вице-државац од 1686
- 1708–1722: Царл вон Ахлефелдт, гроф Лангеланд (1708–1722)
- 1722–1730:?
- 1730–1731: Марграве Цхарлес Аугустус из Бранденбург-Кулмбацха (1663–1731), стриц следећег
- 1731–1762: Марграве Фредерицк Ернест из Бранденбург-Кулмбацха (1703–1762), зет краља Кристијана ВИ.
- 1762–1768: гроф Фриедрицх Лудвиг вон Ахлефелдт-Дехн (1697–1771)
- 1768–1836: Принц Карлс од Хессе- Кассела
- 1836–1842: принц Фредерик Хессен-Кассел
- 1842–1851: Принц Фредерик Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Аугустенбург
- 1851–1864: Цхристиан зу Рантзау?
- Прашки мир (1866)
- Списак владара Шлезвига-Холштајна
- ^ Dietrich Hermann Hegewisch, Schleswigs und Holsteins Geschichte unter dem Könige Christian IV und den Herzogen Friedrich II, Philipp, Johann Adolf und Friedrich III oder von 1588 bis 1648, Kiel: Neue Academische Buchhandlung, 1801, (=Wilhelm Ernst Christiani's Königlich-Dänischen wirklichen Justizraths und ordentlichen Professors der Weltweisheit, Beredsamkeit und Geschichte auf der Königl. Christian-Albrechts-Universität zu Kiel, Geschichte der Herzogthümer Schleswig und Holstein unter dem Oldenburgischen Hause; part 3), p. XIV.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Шлезвиг-Холштајн на Ворлдстатесмен-у