Вео (криптид)

С Википедије, слободне енциклопедије

Вео (енгл. Veo) је криптид који наводно живи на острву Ринка.[1][2][3]

Опис и понашање[уреди | уреди извор]

Према запису француског путника Пијеру Фајферу из 1963. године,[4] овај криптид се од стране локални људи описује као крупни сисар дужине 3 m, који је активан ноћу.[2][3] Овај створ хода на све четири ноге, има дугу главу и реп, и велике канџе на предњи ногама. Стомак, крај репа, задње ноге, врат и лице овог бића су прекривени длаком, док је остатак тјела прекривена оклопом од велики преклапајучи крљушти. Преко дана овај криптид борави на планинском и брдском подручју, а ноћу се спушта до морске обале и мангрове шуме. Храни се углавном са мравима и термитима, али се такође храни и са малим морски животињама насуканим на обали мора.[2][3] Када се осјети угроженим, овај створ се одусправи на своје задње ноге и свог противника нападне са оштрим канџама.

Могуће објашњење овог криптида[уреди | уреди извор]

кости врсте ''Manis palaeojavanica (тамне боје) у поређрњу са костима малајског љускавца (свјетле боје)

Објашњење према мишљењу стручњака за овог криптида је то да се можда ради о виђању могући преживјели примјерака изумрле врсте љускаваца Manis paleojavanica (тј. дивовског азијског љускавца).[5][2][3] На основу фосилни остатака се зна да је ова врста љускаваца у периоду касног плеистоцена (од 800 до 30 хиљада година) живјела на острвима Борнео и Јава.[6][7][8][9][10][11] Ова врста је достизала дужину од 2,5 до 3 m, у раменима висину од 1,15 m и тежину од 50 kg, и била је два и по пута већа од малајског љускавца, врсте која данас насељава острва на подручју малајског архипелаг.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Shuker, Karl P. N. (1998). A Scaly Tale from Rintja. Fortean Times. 
  2. ^ а б в г Eberhart, George M. (2002). Mysterious Creatures: A Guide to Cryptozoology. ABC-CLIO. стр. 7. ISBN 978-1-57607-283-7. 
  3. ^ а б в г Shuker, Karl P. N. (2003). The Beasts That Hide From Man. Paraview. ISBN 978-1-931044-64-6. 
  4. ^ Pfeiffer, Pierre (1963). Bivouacs à Borneo. Paris: Flammarion. 
  5. ^ Mares, Jaroslav (1997). Svet tajemných zvírat. Prague: Littera Bohemica. 
  6. ^ Dubois, E. (1907.) "Eenige van Nederlandschen kant verkregen uitkomsten met betrekking tot de kennis der Kendeng-fauna (Fauna van Trinil)." Tijdschr. Kon. Ned. Aardr. Gen., Serie 2 (24):449-458
  7. ^ Dubois, E. (1926.) "Manis palaejavanica, the giant pangolin of the Kendeng Fauna." Proc. K. Nederlandsche Akad. v. Wetensch, Amsterdam, 29:1233–1243
  8. ^ Hooijer D. A. (1947.) "A femur of Manis palaeojavanica (Dubois) from Western Java."[мртва веза] Proc. K. Nederlandsche Akad. v. Wetensch, Amsterdam, 50:413–418
  9. ^ Hooijer, D. A. (1960.) "The giant extinct pangolin (Manis palaeojavanica Dubois) from Niah." Sarawak Museum Journal 9(15-16): 350-355.
  10. ^ Smith, Fumiko-Ikawa (1978). Early Paleolithic in South and East Asia. Walter de Gruyter. стр. 50. ISBN 90-279-7899-9. Приступљено 23. 3. 2015. 
  11. ^ Piper, P. J., R. J. Rabett and E. O. Cranbrook (2007.) "New discoveries of an extinct giant pangolin (Manis cf. palaeojavanica Dubois) at Niah Cave, Sarawak, Borneo: biogeography, palaeoecology and taxonomic relationships." Sarawak Museum Journal 84:207-226.