Вепски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Вепски језик
vepsän kelʹ
Говори се уРусија
РегионКарелија, Лењинградска област, Вологодска област, Иркутска област, Кемеровска област
Број говорника
3.613 (2010)[1]
Уралски језици
Латиница
Званични статус
Признати мањински језик у
Језички кодови
ISO 639-3vep
Глотологveps1250[3]

Вепски језик (vepsän kel') спада у групу балто-финских језика. Користе га Вепси из Карелије, Лењинградске и Вологодске области. Најсличнији су му карелски, фински, естонски, ижорски и водски.[4]

Вепском језику прети нестанак, будући да су већина изворних говорника представници старије генерације; деца ређе говоре језик. Сви Вепси у Русији говоре руски као матерњи језик. Вепски језик је уврштен у Црвену књигу језика руских народа и сматра се језиком са прекинутом писаном традицијом.

Писмо[уреди | уреди извор]

У употреби од 2007. године:

A a B b C c Č č D d E e F f G g
H h I i J j K k L l M m N n O o
P p R r S s Š š Z z Ž ž T t U u
V v Ü ü Ä ä Ö ö

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Население Российской Федерации по владению языками”. 17. 4. 2007. Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2018. 
  2. ^ „Алфавит карельского и вепсского языков утвержден в латинской графике”. ИА REGNUM (на језику: руски). 
  3. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Veps”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  4. ^ Т. Б. Агранат. „Вепсский язык”. Большая российская энциклопедия. bigenc.ru. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]