Карелија

С Википедије, слободне енциклопедије
Република Карелија
Республика Карелия
Karjalan tazavalla
Застава Карелије
Застава
Грб Карелије
Грб
Karelia Collage 2020.png
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Главни градПетрозаводск
Површина172.400 km2
Становништво2014.
 — број ст.634.485
 — густина ст.3,68 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Мапа Карелије

Карелија (рус. Карелия, карелијски и фински Karjala), или званично Република Карелија је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике на простору северозападне Русије.

Главни град републике је град Петрозаводск.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Карелија је добила име по титуларном народу Карелима, који су, након Руса (око 82%), други најбројнији народ у овој републици (са око 8%) становништва. Карели су народ угро-финског порекла, а први помен њиховог имена је из VIII века у скандинавским, и из XII века у руским изворима као Корали.

Географија[уреди | уреди извор]

Карелија се налази у севрозападном делу Русије. Простире се на површини од 172.400 km² и у њој живи 716.281 становник. Руси чине већину становништва (76,6%). Остали становници су Карели (9,2%), Белоруси (5,3%), Украјинци (2,7%) и Финци (2%).

Већина територије је под шумом. Постоји 60.000 језера у Карелији. Језера и мочваре заузимају површину од 2.000 km². Језеро Ладога и језеро Оњега су највећа језера у Европи. Друга језера су Његозеро, Пјаозеро, Сегозеро, Сјамозеро, Топозеро и Вигозеро. Карелија на североистоку излази на Бело море, а на западу граничи са Финском. Изузетно је богата минералима, укључујући дијаманте, ванадијум и молибден.

Историја[уреди | уреди извор]

Историјску Карелију је најпре контролисала Новгородска република. Од 13. века различите делове контролишу Швеђани и постаје део Шведске Карелије, док је Русија није добила споразумом из Ништата 1721.

Становништво[уреди | уреди извор]

Кретање броја становника
1989.2002.2010.
791,317645,205643,548

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]