Википедија:Песак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Maldives 00147.JPG

Добро дошли у Песак!



Ова страница служи за увежбавање мењања текста. Да бисте почели, кликнитe на дугме „Уреди“ на врху странице, потом начините своје измене и кликните на дугме „Сачувај страницу“. Ваше измене неће заувек остати сачуване, јер се садржај ове странице често мења и повремено се брише.

За експериментисање са шаблонима користите песак за шаблоне.

Отворени приступ у Србији[уреди]

Идеја отвореног приступа научним информацијама у Србији развија се од друге половине деведесетих година двадесетог века и први пут је спроведена у дело у библиографској бази података SocioFakt – југословенскoj бази за друштвене чињеничне науке[1]. Технолошким унапређењем и проширивањем садржаја те базе настали су SocioFakt online, српски цитатни индекс за друштвене науке (2001), и SocioFakt Open Access (2004), који је садржао протокол за размену метаподатака (OAI PMH), што је омогућило његову интеграцију с базом Google Scholar.[2][3] Своју коначну форму ови напори добили су токо прве деценије XIX века у SCIndeks-у, националном цитатном индексу који реферише домаће часописе категоризоване као периодичне публикације научног карактера, од којих је готово половина доступна у виду пуног текста, а велики број радова је у режиму отвореног приступа.[4]

Прве конференције, саветовања и радионице о отвореном приступу у Србији одржавају се непосредно након дефинисања Будимпештанске иницијативе о отвореном приступу (2002) и Берлинске декларације о отвореном приступу знању у природним и хуманистичким наукама (2003) – нпр. The International OA Workshop, међународна радионица одржана 24. новембра 2003. године. Поред поменутог проблема цитатних база података, тема отвореног приступа се проширује и на научне часописе. [5] Значајан помак на том плану учињен је 2005. године успостављањем сервиса DOISerbia, репозиторијумa који садржи радове из најзначајнијих научних часописа из Србије.[6][7]

Велики значај за промовисање отвореног приступа у Србији имала је и Међународна радионица о цитатним индексима у отвореном приступу, одржана 10. и 11. новембра 2005. у Београду. Тада су, између осталих, предавања одржали Жан Пол Гедон и Тим Броди, родоначелници oтвореног приступа.[8] У исто време, у часопису „Инфотека“ објављено је неколико чланака о овој теми.[9][10] Посебно је значајан текст Лилијан Ван дер Варт о институционалним репозиторијумима, којим се ова тема уводи у нашу средину.[11]

У новембру 2011. године Универзитет у Београду потписао је Берлинску декларацију и тако се придружио групи од 340 универзитета и научних установа у свету. Након потписивања декларације, Универзитет је на својим страницама објавио текст „Отворени приступ научном знању“, у коме наставницима, истраживачима, сарадницима и студентима препоручује да кад год је то могуће објављују своје радове у часописима у отвореном приступу.[12] У складу са овом одлуком, исте године, Универзитет у Београду успоставио је свој Дигитални репозиторијум са отвореним приступом у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ – PHAIDRA (Permanent Hosting, Archiving and Indexing of Digital Resources and Assets).[13] Наредне године, у оквиру овог система успостављен је систем Е-тезе, репозиторијум који архивира докторске дисертације одбрањене на универзитетима у Београду, Нишу и Крагујевцу.[14] Универзитет у Новом Саду самостално развија дигиталну библиотеку докторских дисертација у оквиру CRIS UNS система.


Још један значајан корак у промовисању идеје отвореног приступа представља обележавање Међународне недеље отвореног приступа. У Србији је ова међународна манифестација први пут обележена 2009. године свечаном трибином организованом на Медицинском факултету у Београду,[15] а од 2012. године редовно се обележава током последње недеље октобра у организацији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и партнерских институција низом пригодних активности.[16] У оквиру обележавања Међународне недеље отвореног приступа, појединцима који су се посебно истакли у промовисању принципа отвореног приступа научним информацијама додељује се почасно звање „Архонт отвореног приступа“.

  1. Šipka, Pero (1996). „Razvoj bibliografski baza podataka za nacionalne potrebe: iskustva sa SocioFaktom“. Zbornik radova, VI naučni skup o sistemu naučnih i tehnoloških informacija. pp. 110-112 Приступљено 30.03.2015.. 
  2. Pajić, Dejan (2003). „SocioFakt online kao otvoreni arhiv“. The International OA Workshop, Belgrade, November 24th Приступљено 30.03.2015. 
  3. Šipka, Pero (2006). „Integracija sistema naučnih informacija u nacionalnoj ravni: povezivanje citatnog indeksa s bazom tekućih projekata“. Naučnostručni skup SNTPI '06 Sistem naučno-tehničkih i poslovnih informacija. Narodna Biblioteka. pp. 35-41 Приступљено 30.03.2015. 
  4. „SCIndeks – Srpski citatni indeks“ Приступљено 30.03.2015. 
  5. Kosanović, Biljana (2003). „Novi pristupi naučnim časopisima u Srbiji: bibliotečki fondovi i elektronski časopisi“. The International OA Workshop, Belgrade, November 24th Приступљено 30.03.2015. 
  6. „About service“ Приступљено 30.03.2015. 
  7. [http://www.oastories.org/2011/09/serbia-repository-doiserbia/ „Open Access success stories: doiSerbia“] Приступљено 30.03.2015. 
  8. „Отворени приступ у Србији“ Приступљено 30.03.2015. 
  9. Мазић, Богољуб (2005), „Покрет за отворене архиве (OAI)“, Инфотека 6 (3): 197-203 
  10. Хагеман, Мелиса (2006), „Активности OSI и еIFL-а на промоцији отвореног приступа научним комуникацијама“, Инфотека 7 (1-2): 27-31 
  11. Ван дер Варт, Лилиан (2006), „Институционални репозиторији, отворени приступ и вредновање истраживања“, Инфотека 7 (1-2): 19-26 
  12. „Nedelja otvorenog pristupa“. 01.10.2009 Приступљено 30.03.2015. 
  13. „PHAIDRA – Digitalni repozitorijum Univerziteta u Beogradu“ Приступљено 30.03.2015. 
  14. „E-Theses of the University of Belgrade“ Приступљено 30.03.2015. 
  15. „Nedelja otvorenog pristupa“. 01.10.2009 Приступљено 30.03.2015. 
  16. „Obeležena Međunarodna nedelja otvorenog pristupa u Univerzitetskoj biblioteci“ Приступљено 30.03.2015.