Википедија:Референцирање за почетнике

Из Википедије, слободне енциклопедије

Референце (упућивања, одреднице) на Википедији су важне за проверу података и за информисање читалаца. Сваки уредник може да уклони нереференцирани материјал; чланци са непоткрепљеним материјалом могу бити обрисани, тако да је, ако се нешто додаје у чланак, веома препоручљиво да се укључе референце, да би се знало одакле податак потиче. Референцирање може почетнику да изгледа тешко и застрашујуће, али то је ипак лако да се уради. Ово је упутство како да почнете.

Извори, референце, литература[уреди]

Библиографија која је коришћена за писање чланка може се навести на различите начине — у текст се могу унети тзв. „инлајн“ референце, тј. референце које се уносе у сам текст чланка и поред реченица које су спорне, или се библиографски подаци коришћених књига или линкови коришћених сајтова могу пописати под насловом Литература. Термин „извори“ није препоручљиво користити било за инлајн референце, било за литературу, јер се тај термин обично користи у историјској науци за примарне изворе, тако да може доћи до неспоразума.

Најидеалније би било кад би сваки чланак на нашој Википедији имао обилне инлајн референце, али такође је сасвим у реду навести и списак литературе која је коришћена, без даљег детаљисања, поготову кад се ради о веома кратким чланцима. Наравно, ако желите да чланак буде сјајан или добар, према успостављеним правилима, неопходне су инлајн референце.

И инлајн референце, и литература требало би да буду што детаљнији. Тако, на пример, у одредници литературе која се односи на неку књигу или часопис, уз комплетан библиографски податак (аутор, име дела или чланка, име часописа ако је чланак у питању, место, година издања и издавач, уредник ако га има, било би добро навести и стране које су се користиле (од.. до). У инлајн референци треба навести и број стране на којој се налази потврда за одређену тврдњу која се референцира. Код линкова, треба дати линк ка оној страници где се тврдња налази, а не на насловну страну сајта или текста. Уколико то није могуће, онда у самој референци навести пут којим читалац треба да се креће како би стигао до цитираног податка.

Валидне (исправне) референце[уреди]

Референца мора бити тачна, тј. мора доказивати тврђење у тексту. За проверу „Петар Петровић се попео на Авалу“, није добро референцирање на страну о Авали, ако се тамо не помиње Петар Петровић, као ни на страну о Петру Петровићу, ако тамо није поменуто да се попео на Авалу. Треба да ставите линк према извору који доказује да је тачан податак о његовом подухвату. Морате да користите поуздане изворе, као што су објављене књиге, званична штампа и ауторизована (овлашћена) мрежна места. Текстови са блогова, Мајспејс, Јутјуб и обожаватељских мрежних места обично нису прихватљиви. Такође, нису прихватљиви извори као што су оригинално истраживање (на пример, ваш есеј или истраживање које није објављено, или је објављено у личном издању), или други чланак на Википедији.

Убацивање референци[уреди]

Прва ствар, коју треба да урадите, је да направите одељак „Напомене и референце“ (ако већ не постоји). Одељак треба да се нађе на крају, испод одељка „Види још“, а изнад одељка „Спољашње везе“. Унесите следећи код:

==Напомене и референце==
{{извори}}

Следећи корак је да у текст унесете референце. Следи код који то ради. Ставља се на крају одговарајућег појма, израза, реченице или параграфа на који се односи, а после знака интерпункције (тачке), без размака (да би се спречило одвајање приликом пребацивања у нови ред):

<ref>             </ref>

Текст који ставите између тагова (привезака, ознака) ће се појавити у одељку „Напомене и референце“.

Тестирање[уреди]

Отворите поље за уређење на вашој страни за разговор, копирајте следећи текст (убаците ваш текст где је назначено), убаците га на дно стране и снимите страну:

==Тест референце==
Ово је текст који ћете објаснити референцом.<ref>Овде долазе детаљи референце</ref>
==Напомене и референце==
{{извори}}

(Крај текста који ћете копирати.)

То би требало да се прикаже овако:

Тест референце
Ово је текст који ћете објаснити референцом.[1]
Напомене и референце
  1. Овде долазе детаљи референце

Које податке укључити[уреди]

Треба да наведете податке који омогућавају читаоцу да нађе ваш извор. За онлајн извор из новина или часописа, то би могло да изгледа овако:

<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbiji-nudjen-samo-Juzni-tok.sr.html „Србији нуђен само јужни ток“], Јасна Петровић, ''[[Политика (новине)|Политика]]'', [[7. децембар]] [[2008]]. Приступљено [[6. фебруар]]а [[2009]].</ref>

То се приказује као:

„Србији нуђен само јужни ток“, Јасна Петровић, Политика, 7. децембар 2008. Приступљено 6. фебруара 2009.

Обратите пажњу на једноструке угласте заграде око URL-а и наслова чланка. Формат је:

[http://URL „Наслов чланка“]

Пазите на размак између URL-а и наслова. Резултат овог кода је да се URL сакрива, а наслов се приказује као линк. Користите наводнике за наслов чланка (то је цитирани текст), а два апострофа с обе стране имена листа (да се генерише курзив, искошено). Двоструке угласте заграде око имена листа генеришу унутрашњу везу (викивезу) према одговарајућем чланку на Википедији. Апострофи се стављају изван заграда.

Датум иза Политика је датум објављивања у новинама или на мрежном месту, а датум иза „Приступљено“ је датум кад сте ви приступили чланку — што је корисно за претраживање Веб архиве у случају да веза некада касније више не буде активна.

Подаци који нису онлајн[уреди]

Можете да користите изворе који нису онлајн, већ сте их нашли у библиотеци или на другом месту — у том случају изоставите податке који су ирелевантни (безначајни). Горњи пример са новинама би могао овако да се обликује:

<ref>„Србији нуђен само јужни ток“, Јасна Петровић, ''[[Политика (новине)|Политика]]'', [[7. децембар]] [[2008]].</ref>

То се приказује као:

„Србији нуђен само јужни ток“, Јасна Петровић, Политика, 7. децембар 2008.

Овде је један пример за књигу:

<ref>{{en}}-{Charmley, John}-: ''-{The Princess and the Politicians}-''. (Чармли, Џон: ''Принцеза и политичари''). стр. 60. -{Penguin Books Ltd.}-, Лондон, 2006. -{ISBN}- 0140289712.</ref>

То се приказује као:

(енглески)Charmley, John: The Princess and the Politicians. (Чармли, Џон: Принцеза и политичари). стр. 60. Penguin Books Ltd., Лондон, 2006. ISBN 0140289712.

И овде стављате два апострофа око наслова (да се прикаже курзивом), уместо наводника. Обратите пажњу на шаблон {{en}} који додајемо да читаоцу скренемо пажњу да је референца на неком другом језику осим српског, као и на ознаке за спречавање транслитерације -{...}- које користимо да би текст на страном језику, који поставимо између ових ознака, остао у латиничном писму и када читалац изабере да Википедију чита на ћирилици. Уношење ISBN (међународног) броја је изузетно корисно читаоцу за проналажење књиге у библиотеци, књижари или онлајн извору. Обратите пажњу да приликом позивања на књиге или друга дужа дела треба навести тачну страну или део дела на који се позивате.

Формат датума[уреди]

Датуме треба увек наводити у следећем формату

[[27. јануар]] [[2009]].

Уколико наводите датум у падежном облику, користите продужене или уцевљене везе, на пример

Приступљено [[27. јануар]]а [[2009]].,

или

Приступљено [[27. децембар|27. децембра]] [[2009]].

Шаблони цитата[уреди]

Можда вам више одговара да користите шаблоне за обједињавање детаља извора. Шаблон се умеће између ознака ref, а попуњавате само поља која желите. Списак шаблона се може наћи на страни "Све стране" (довољно је да унесете почетак речи за претраживање, нпр. цит или cit у именском простору Шаблон, изаберите из падајућег менија).

Вишеструко коришћење исте референце[уреди]

Кад се референца појављује први пут у тексту, можете јој додати јединствено име у <ref> коду:

<ref name="веза1">Детаљи референце</ref>

Кад исту референцу користите на другом месту у чланку, довољно је само да направите пречицу умсто куцања целе референце:

<ref name="веза1" />

Затим користите ту пречицу колико год пута желите. Не заборавите да ставите /, или ће остатак чланка постати невидљив! Логично је да се пуна именована референца налази у првом појављивању, али је могуће и да се нађе било где у тексту, а пречица може да се појави пре или после пуне референце. Неки симболи не могу да се користе у имену референце, видећете који, ако покушате да их користите.

Пример коришћења вишеструких референци можете да видите на странама Помоћ:Фусноте и Википедија:Навођење извора у тексту .

Алтернативни систем[уреди]

Горњи метод је једноставан и комбинује референце и напомене у један одељак. Побољшање је да се детаљи референци ставе у свој посебан одељак „Референце“, а напомене које се на њих односе у посебан одељак под насловом „Напомене“. Напомене могу у главни текст чланка да се унесу скраћеном облику, као што је урађено у чланку Harriet Arbuthnot, или у пуном облику, као у Brown Dog affair.

Алатка Рефлинкс[уреди]

Постоји једна врло корисна алатка за убацивање референци, Рефлинкс. Потребно је само изабрати интерактиван (Interactive) начин рада, убацити URL или име странице у поље Page title or URL, означити All unformated links, и кликнути на Run Reflinks.

Напомена: Ако алатка не нађе <references> или {{reflist}}, она ће га додати у чланак. Ако у чланку постоји српска верзија овог шаблона ({{Извори}}, {{рефлист}} ), онда ћете добити дуплиран списак референци. Водите рачуна да уклоните онај шаблон који дода алатка.

Види још[уреди]

Додатне информације можете наћи у: