Из Википедије, слободне енциклопедије
6. фебруар (6.02) је 37. дан у години по грегоријанском календару . До краја године има још 328 дана (329 у преступној години ).
1701 . — Почео рат за шпанско наслеђе , после којег је Шпанија изгубила Гибралтар , поседе у Низоземској , Миланско војводство , Напуљско краљевство и Сардинију . Рат вођен на европском тлу и у колонијама завршен Утрехтским мировним уговором 1715 .1819 . — Британски службеник Томас Стамфорд Рефлс је потписао споразум са султаном Хусеином Шахом од Џохора , чиме је основан Сингапур као трговачка станица Источноиндијске компаније .1830 . — Објављен је хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства .[тражи се извор 1876 . — У Србији основано Друштво Црвеног крста , непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви . Иницијатор био војни лекар Владан Ђорђевић , а за првог председника изабран митрополит београдски Михаило .1922 . — Уједињено Краљевство , Француска , Јапан , Италија и САД су потписале Вашингтонски поморски споразум да би избегле поморску трку у наоружању .1958 . — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед “.1993 . — Представници три зараћене стране у Босни и Херцеговини одбили, на преговорима у Њујорку , мировни план копредседника Конференције о СФРЈ . Копредседници Сајрус Венс и Дејвид Овен затражили од Савета безбедности Уједињених нација да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио алтернативан план за решење босанске кризе.1994 . — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској , победивши министарку одбране Елизабет Рен .1999 . — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову . Југословенску делегацију предводио потпредседник Владе Србије Ратко Марковић , а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи .2000 . —
2001 . —
На изборима у Израелу победила десничарска партија Ликуд , а њен лидер Аријел Шарон изабран за премијера, уместо Ехуда Барака , чија је Лабуристичка партија претрпела пораз.
После 50 година, кинески брод први пут легално упловио и укотвио се на острву Чуемој, које се налазило под тајванском влашћу.
2002 . — Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу , пред којим је оптужен за геноцид у Руанди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима .2004 . — У експлозији воза московског метроа на станици Автозаводскаја погинуло 40 и теже повређено 250 људи. Чеченски сепаратисти оптужени.2006 . — Исабел Диноир 38-годишња Францускиња којој је извршена трансплатација лица у новембру 2005 . године, обратила се јавности по први пут од операције.
1665 . — Ана од Велике Британије , краљица Енглеске, Шкотске и Ирске.(† 1714 .)1797 . — Јозеф фон Радовиц , конзервативни пруски државник и генерал, српско-мађарског порекла.(† 1853 .)1859 . — Димитрије Путниковић оснивач Педагошког музеја у Београду. († 1910 .)1905 . — Владислав Гомулка , пољски политичар. († 1982 .)1914 . — Роза Папо , лекарка, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор санитетске службе ЈНА. († 1984 .)1917 . — Жа Жа Габор , америчка глумица мађарског порекла. († 2016 .)1925 . — Жика Живуловић-Серафим , књижевник, новинар и уредник Радио Београда. († 2001 .)1927 . — Коста Царина, књижевник , публициста, филмски радник и преводилац. († 2007 .)1931 . — Изабела Перон , председница Аргентине од 1974 . до 1976 . године. († [[]].)1932 . — Франсоа Трифо , француски филмски режисер. († 1984)1937 . — Даринка Матић-Маровић , диригент, професор Факултета музичке уметности, прва жена ректор Универзитета у Београду1945 . — Боб Марли , реге-музичар. († 1981 .)
891 . — Фотије , цариградски патријарх и православни светац. (* 820 .)1515 . — Алдо Мануцио , венецијански издавач и штампар. (* 1449 .)1793 . — Карло Голдони , италијански писац, реформатор италијанског позоришта. (* 1707 .)1899 . — Васо Пелагић , учитељ, публициста, револуционар и народни лекар. (* 1707.)1952 . — Џорџ VI , британски краљ. (* 1895 .)1963 . — Абд-ел-Крим , марокански војсковођа, правник и новинар (* 1882 .)1987 . — Никола Цвејић , оперски певач. (* 1896 .)1993 . — Артур Еш , амерички тенисер. (* 1943 .)2003 . — Хуан Луис Лондоно , колумбијски министар за социјална питања.2007 . —
2010 . — Дејан Обрадовић , српски историчар (* 1971 .)2011 . — Гари Мур , гитариста и певач из Северне Ирске (* 1952.)
Празници и дани сећања [ уреди ] Референце [ уреди ]
