С Википедије, слободне енциклопедије
Датум
6. фебруар је тридесет седми дан у години у Грегоријанском календару . 328 дана (329 у преступним годинама ) остаје у години после овог дана.[1]
1701 — Почео рат за шпанско наслеђе , после којег је Шпанија изгубила Гибралтар , поседе у Низоземској , Миланско војводство , Напуљско краљевство и Сардинију . Рат вођен на европском тлу и у колонијама завршен Утрехтским мировним уговором 1715 .1819 — Британски службеник Томас Стамфорд Рефлс је потписао споразум са султаном Хусеином Шахом од Џохора , чиме је основан Сингапур као трговачка станица Источноиндијске компаније .1830 — Објављен је хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства .[2] 1876 — У Србији основано Друштво Црвеног крста , непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви . Иницијатор био војни лекар Владан Ђорђевић , а за првог председника изабран митрополит београдски Михаило .1922 — Уједињено Краљевство , Француска , Јапан , Италија и САД су потписале Вашингтонски поморски споразум да би избегле поморску трку у наоружању .1958 — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед “.1993 — Представници три зараћене стране у Босни и Херцеговини одбили, на преговорима у Њујорку , мировни план копредседника Конференције о СФРЈ . Копредседници Сајрус Венс и Дејвид Овен затражили од Савета безбедности Уједињених нација да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио алтернативан план за решење босанске кризе.1994 — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској , победивши министарку одбране Елизабет Рен .1999 — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову . Југословенску делегацију предводио потпредседник Владе Србије Ратко Марковић , а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи .2000 —
2001 —
На изборима у Израелу победила десничарска партија Ликуд , а њен лидер Аријел Шарон изабран за премијера, уместо Ехуда Барака , чија је Лабуристичка партија претрпела пораз.
После 50 година, кинески брод први пут легално упловио и укотвио се на острву Чуемој, које се налазило под тајванском влашћу. 2002 — Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу , пред којим је оптужен за геноцид у Руанди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима .2004 — У експлозији воза московског метроа на станици Автозаводскаја погинуло 40 и теже повређено 250 људи. Чеченски сепаратисти оптужени.2006 — Исабел Диноир 38-годишња Францускиња којој је извршена трансплантација лица у новембру 2005 . године, обратила се јавности по први пут од операције.1664 — Мустафа II , турски султан. (прем. 1703 )1665 — Ана од Велике Британије , краљица Енглеске, Шкотске и Ирске. (прем. 1714 )[3] 1748 — Адам Вајсхаупт , немачки филозоф и оснивач реда Илумината . (прем. 1830 )1756 — Арон Бер , амерички политичар, 3. потпредседник САД . (прем. 1836 )1802 — Чарлс Витстон , енглески научник. (прем. 1875 )1903 — Клаудио Арау , чилеанско-амерички пијаниста. (прем. 1991 )[4] 1905 — Владислав Гомулка , пољски политичар. (прем. 1982 )1908 — Аминторе Фанфани , италијански политичар, премијер Италије у више наврата. (прем. 1999 )1911 — Роналд Реган , амерички глумац и политичар, 40. председник САД . (прем. 2004 )1912 — Ева Браун , супруга Адолфа Хитлера . (прем. 1945 )1914 — Роза Папо , лекарка, учесница Народноослободилачке борбе и генерал-мајор санитетске службе ЈНА . (прем. 1984 )1917 — Жа Жа Габор , мађарско-америчка глумица. (прем. 2016 )1923 — Ђула Лорант , мађарски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1981 )1932 — Камило Сјенфуегос , кубански револуционар. (прем. 1959 )1932 — Франсоа Трифо , француски редитељ, сценариста, продуцент, глумац и филмски критичар. (прем. 1984 )1937 — Даринка Матић-Маровић , српска диригенткиња и музичка педагошкиња, прва жена ректор Универзитета у Београду (прем. 2020 )1945 — Боб Марли , јамајкански музичар, један од пионира регеа. (прем. 1981 )1945 — Јожеф Каса , мађарско-српски политичар, економиста и банкар. (прем. 2016 )1949 — Мануел Орантес , шпански тенисер.1950 — Бранимир Ђокић , српски хармоникаш.1953 — Зоран Филиповић , црногорски фудбалер и фудбалски тренер.1954 — Ненад Милосављевић , српски музичар, најпознатији као фронтмен групе Галија .1962 — Ексл Роуз , амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као певач групе Guns N' Roses .1964 — Лаура Барна , српска списатељица и историчарка уметности.1964 — Андреј Звјагинцев , руски редитељ и сценариста.1965 — Јан Свјерак , чешки редитељ, сценариста и продуцент.1966 — Рик Естли , енглески музичар.1969 — Тим Шервуд , енглески фудбалер и фудбалски тренер.[5] 1971 — Радован Радаковић , српски фудбалски голман и фудбалски тренер.1973 — Мирослав Радошевић , српски кошаркаш и кошаркашки тренер.1974 — Златко Болић , српски кошаркаш и кошаркашки тренер.1982 — Бојан Ђорђић , шведски фудбалер српског порекла.1982 — Алис Ив , енглеска глумица.1986 — Дејн Дехан , амерички глумац.1986 — Ведран Ћорлука , хрватски фудбалер.1991 — Александар Катаи , српски фудбалер.1993 — Немања Радоја , српски фудбалер.1993 — Тинаше , америчка музичарка, плесачица, музичка продуценткиња и глумица.891 — Фотије , цариградски патријарх и православни светац. (рођ. 820 )1411 — Изаул де Буонделмонти , владар Епирске деспотовине.1515 — Алдо Мануцио , венецијански издавач и штампар. (рођ. 1449 )1539 — Јохан III од Клева , војвода Клева. (рођ. 1491 )1597 — Фране Петрић , венецијански филозоф, полихистор, хуманиста и учењак. (рођ. 1529 )1685 — Чарлс II Стјуарт , краљ Енглеске, Шкотске и Ирске. (рођ. 1630 )1695 — Ахмед II , турски султан. (рођ. 1643 )1740 — Папа Климент XII . (рођ. 1652 )1793 — Карло Голдони , италијански писац, реформатор италијанског позоришта. (рођ. 1707 )1804 — Џозеф Пристли , британски хемичар, писац, учитељ и политичар. (рођ. 1733 )1899 — Васо Пелагић , учитељ, публициста, револуционар и народни лекар. (рођ. 1707 )1916 — Рубен Дарио , никарагвански писац, новинар, дипломата и лиричар. (рођ. 1867 )1918 — Густав Климт , аустријски сликар. (рођ. 1862 )1929 — Марија Кристина од Аустрије , краљица Шпаније. (рођ. 1858 )1938 — Маријане фон Верефкин , руско-швајцарска сликарка. (рођ. 1860 )1952 — Џорџ VI , британски краљ. (рођ. 1895 )[6] 1963 — Абд-ел-Крим , марокански војсковођа, правник и новинар (рођ. 1882 )1987 — Никола Цвејић , оперски певач. (рођ. 1896 )1993 — Артур Еш , амерички тенисер. (рођ. 1943 )1994 — Џек Кирби , амерички илустратор, писац и уређивач стрипова. (рођ. 1917 )1998 — Фалко , аустријски музичар. (рођ. 1957 )2003 — Хуан Луис Лондоно , колумбијски министар за социјална питања.2007 — Вили Вајт , америчка атлетичарка (рођ. 1936 )2007 — Френки Лејн , амерички певач, композитор и глумац. (рођ. 1913 )2010 — Дејан Обрадовић , српски историчар (рођ. 1971 )2011 — Гари Мур , гитариста и певач из Северне Ирске (рођ. 1952 )2012 — Дејвид Розенхан , амерички психолог и академик. (рођ. 1929 )2019 — Ђуро Тошић , српски историчар и академик. (рођ. 1946 )
