6. фебруар

6. фебруар (6.02) је 37. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 328 дана (329 у преступној години).

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1701. — Почео рат за шпанско наслеђе, после којег је Шпанија изгубила Гибралтар, поседе у Низоземској, Миланско војводство, Напуљско краљевство и Сардинију. Рат вођен на европском тлу и у колонијама завршен Утрехтским мировним уговором 1715.
• 1819. — Британски службеник Томас Стамфорд Рефлс је потписао споразум са султаном Хусеином Шахом од Џохора, чиме је основан Сингапур као трговачка станица Источноиндијске компаније.
• 1830. — Објављен је хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства.
• 1876. — У Србији основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијатор био војни лекар Владан Ђорђевић, а за првог председника изабран митрополит београдски Михаило.
• 1922. — Уједињено Краљевство, Француска, Јапан, Италија и САД су потписале Вашингтонски поморски споразум да би избегле поморску трку у наоружању.
• 1958. — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“.
• 1993. — Представници три зараћене стране у Босни и Херцеговини одбили, на преговорима у Њујорку, мировни план копредседника Конференције о СФРЈ. Копредседници Сајрус Венс и Дејвид Овен затражили од Савета безбедности Уједињених нација да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио алтернативан план за решење босанске кризе.
• 1994. — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској, победивши министарку одбране Елизабет Рен.
• 1999. — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову. Југословенску делегацију предводио потпредседник Владе Србије Ратко Марковић, а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи.
• 2000. —
  • Финска добила прву жену-председника државе Тарју Халонен, дотадашњег министра иностраних послова.
  • Руска војска је заузела Грозни, натеравши владу сепаратистичке Чеченске Републике Ичкерије у игзнанство.
• 2001. —
  • На изборима у Израелу победила десничарска партија Ликуд, а њен лидер Аријел Шарон изабран за премијера, уместо Ехуда Барака, чија је Лабуристичка партија претрпела пораз.
  • После 50 година, кинески брод први пут легално упловио и укотвио се на острву Чуемој, које се налазило под тајванском влашћу.
• 2002. — Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за геноцид у Руанди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима.
• 2004. — У експлозији воза московског метроа на станици Автозаводскаја погинуло 40 и теже повређено 250 људи. Чеченски сепаратисти оптужени.
• 2006. — Исабел Диноир 38-годишња Францускиња којој је извршена трансплатација лица у новембру 2005. године, обратила се јавности по први пут од операције.

Рођења

• 1665. — Ана од Велике Британије, краљица Енглеске, Шкотске и Ирске.(† 1714.)
• 1797. — Јозеф фон Радовиц, конзервативни пруски државник и генерал, српско-мађарског порекла.(† 1853.)
• 1859. — Димитрије Путниковић оснивач Педагошког музеја у Београду. († 1910.)
• 1905. — Владислав Гомулка, пољски политичар. († 1982.)
• 1914. — Роза Папо, лекарка, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор санитетске службе ЈНА. († 1984.)
• 1917. — Жа Жа Габор, америчка глумица мађарског порекла. († 2016.)
• 1925. — Жика Живуловић-Серафим, књижевник, новинар и уредник Радио Београда. († 2001.)
• 1927. — Коста Царина, књижевник, публициста, филмски радник и преводилац. († 2007.)
• 1931. — Изабела Перон, председница Аргентине од 1974. до 1976. године. († [[]].)
• 1932. — Франсоа Трифо, француски филмски режисер. († 1984)
• 1937. — Даринка Матић-Маровић, диригент, професор Факултета музичке уметности, прва жена ректор Универзитета у Београду
• 1945. — Боб Марли, реге-музичар. († 1981.)

• Јожеф Каса политичар, економиста и банкар. († 2016.)

• 1954. — Ненад Милосављевић, певач групе "Галија".
• 1962. — Ексл Роуз, амерички рок музичар, фронтмен групе Ганс Ен Роузис.
• 1969. — Масимо Бусака, италијански фудбалски судија.
• 1971. — Радован Радаковић, српски фудбалер и тренер.
• 1984. — Катарина Томашевић, српска рукометашица.
• 1991. — Александар Катаи, српски фудбалер.

Смрти

• 891. — Фотије, цариградски патријарх и православни светац. (* 820.)
• 1515. — Алдо Мануцио, венецијански издавач и штампар. (* 1449.)
• 1793. — Карло Голдони, италијански писац, реформатор италијанског позоришта. (* 1707.)
• 1899. — Васо Пелагић, учитељ, публициста, револуционар и народни лекар. (* 1707.)
• 1952. — Џорџ VI, британски краљ. (* 1895.)
• 1963. — Абд-ел-Крим, марокански војсковођа, правник и новинар (* 1882.)
• 1987. — Никола Цвејић, оперски певач. (* 1896.)
• 1993. — Артур Еш, амерички тенисер. (* 1943.)
• 2003. — Хуан Луис Лондоно, колумбијски министар за социјална питања.
• 2007. —
  • Вили Вајт, америчка атлетичарка (* 1936.)
  • Френки Лејн (Франсис Ло Векио), амерички певач, композитор и глумац. (* 1913.)
• 2010. — Дејан Обрадовић, српски историчар (* 1971.)
• 2011. — Гари Мур, гитариста и певач из Северне Ирске (* 1952.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобну Ксенију
  • Светог мученика Вавилу - свештеника у Сицилији
  • Преподобног Македонија - сиријског пустињака
  • Преподобног Филона - епископа кипарског
  • Преподобног Дионисија Олимпијског чудотворца - игумана Филотејевског манастира

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума