Википедија:Uživo/Zagreb, 9. i 10. septembar 2006.
- U subotu, 9. septembra 2006. u klubu Aquarius u Zagrebu se održao prvi zvanični susret Vikipedijanaca Vikipedije na hrvatskom jeziku. Ta zajednica je i ranije održavala sastanke administratora, ali ovo je prvi sastanak i socijalnog karaktera. Kao gosti smo bili i Miloš i ja, a sa nama je trebao ići i Saša Stefanović, koji na žalost kako domaćina tako i gostiju, zbog porodičnih obaveza nije mogao da ide. A ovo je naravno formalni uvoz za tekst koji neće biti baš toliko formalan ;-).
Kao poznati ljubitelj Železnice, MTS-a, Pošte, Elektrodistribuciju i ostalih javnih ili „javnih“ preduzeća, ne želim da propustim ni ovu priliku da ne pomenem rad makar jedne od ovih firmi/javnih preduzeća, tako da ovom prilikom želim da se zahvalim MTS-u što sam dobar deo puta od Bačke Topole do Beograda bio nedostupan i što voz nije preterano kasnio na ovoj relaciji. Brane Jovanović <~>
Putešestvije tamo[uredi | uredi izvor]
Dakle, ja sam u Beograd stigao negde između 20:30 i 21:00 časova, uz tesno dogovaranje sa Milošem oko susretanja i rođakinjom oko dostavljanja CD-a sa izborom slobodnog softvera, budući da je Pošta, verovatno u uverenju da je CD koji se šalje u koverti garantovano fleksibilan, jedan već slomila; isto se desilo i sa DVD-jem koji mi je Filip poslao, ali to nije deo ove priče (poseban rad o (ne)fleksibilnosti optičkih medijuma je već naručen i biće uručen visokim predstavnicima Pošte Priručnom vazdušnom dostavom tzv. metodom Цигла-кроз-прозор).
Nakon par telefonskih razgovora, našao sam se sa Milošem kod Kasine, prekoputa Hotela „Moskva“, pa smo zajedno otišli do kafića gde su Miloš i Mica inače pili kafu, što sam i ja iskoristio da dopunim svoj nivo kofeina. Posle nekog vremena smo otišli do gorepomenute Kasine, pošto sam ja u to reonu trebao da izvršim predaju (takođe gorepomenutog) CD-a, a po predaji smo se umerenom brzinom uputili ka železničkoj stanici. Usput smo raspravljali o više tema, ali jedna od (makar meni) interesantnijih je uzročno-posledična veza između sastava betona na gradskim ulicama Beograda i Zagreba i vremenskih prilika/mikroklime na tim područjima. Za one koji ne znaju, Mica inače studira arhitekturu, a potiče iz građevinarske porodice, tako da ova priča nije bez glave i repa.
Elem, stigosmo tako do železničke stanice, i malo je potrajalo, ali smo se na kraju izborili sa kupovinom karata i pronalaženjem perona na kojem je voz postavljen tj. onaj njegov deo koji je stigao iz Istanbula. Tu sam u neobaveznom razgovoru saznao za uticaj nekih ljudi na razvoj interneta u Srbiji, zašto je Micu dugo pratio glas da je hakerka i kako je prijatelj Miloševih roditelja umirio iste kada je Miloš otkrio računare i počeo da se redovno vraća kući u ranim jutarnjim časovima, da puno spava preko dana i da ispoljava i druga slična (sumnjiva) ponašanja koja se mogu protumačiti na različite načine, naročito ako ste zabrinuti roditelj.
Voz je krenuo put Zagreba sa nekih jedva 15 minuta zakašnjenja, što je poslalo pozitivan, mada se kasnije pokazalo lažan, impuls da će fleksibinost reda vožnje biti više po japanskim nego po indijskim standardima. Manji deo puta smo proveli u razgovoru, a veći spavajući, što se pokazalo kao pametna odluka, pošto smo u Zagreb umesto oko 5:30 stigli u 7:10-7:30.
Subota, dan prvi[uredi | uredi izvor]
U toku noći Miloš je poslao SMS Branki, ali ga je oko 7:00 iz sna prenuo Brankin poziv. Branka je skoro zamenila mobilni telefon, a novi em ne može da se pohvali baš intuitivnim interfejsom, em mu se prethodno veče ispraznila baterija, em je Brankin budilnik otkazao poslušnost, pa je ona prespavala i bila je uverena da smo mi već stigli i da se već dobrih sat vremena motamo po stanici. Na sreću, Želeniznica ne drži preterano do voznog reda, pa niti smo mi čekali Branku, niti je Branka morala da čeka nas, i nekih pola sata kasnije smo se i našli na Glavnom kolodvoru u Zagrebu.
Posle predstavljanja/upoznavanja, Branka nas je obavestila da je već ranije, vođena znanjem da mi treba da stignemo oko 5:30 i da u to vreme, po njenim rečima, „ništa pristojno“ nije otvoreno, dogovorila da nas ujutro odvede kod Bore, njenog prijatelja još iz studentskih dana. Kod Bore smo posluženi kafom, rakijicom, doručkom, kolačima i razgovorom. Sa Borom i Brankom smo pričali o Zagrebu i Zagrebčanima; Miloš je pričao kako je prilikom prošle posete očekivao da će Zagreb više ličiti na Budimpeštu nego na Beograd, ali je Boro tvrdio da Zagreb zapravo više liči na Grac, tj. pre na austrijske nego na mađarske gradove. Sa Borom smo takođe pomenuli i (hvala Branki na podsećanju) Vikipediju u kontekstu Resavske prepisivačke škole i vožnju u kontekstu ljudi koji potiču iz ravnice.
Nakon što smo se pozdravili sa Borom, otišli smo do Branke da ostavimo stvari. Branka nam je ponudila ako želimo da odspavamo prepodne tj. pre ručka, što je Miloš drage volje prihvatio. Sa druge strane, Branka i ja smo krenuli da mi ona pokaže malo Zagreb i da napravim par (desetina) fotografija. Prvo smo krenuli do Sabora, ali tamo je parkiranje bilo apsolutno nemoguće, pa smo zbog toga produžili na Mirogoj, poznato zagrebačko groblje i park. Nakon toga smo se odvezli na obližnju Medvednicu, gde smo popili kafu i popričali, usput razgledajući panoramu Zagreba.
Nešto pre 15:00 smo probudili Miloša (što je podvig sam po sebi ;-)) i otišli na ručak - roštilj. Nakon toga smo otišli u Aquarius, pošto je susret bio zakazan za 17:00, a bilo je reči da bi neki ljudi mogli da naiđi i ranije, pa da spremimo prostor za dolazak. Međutim, što se dolaska ranije tiče, to se nije desilo.
Susret[uredi | uredi izvor]
Okupljanje je počelo oko 17:00, prvo polako, a onda sve brže - ne sećam se tačnog redosleda kojim su Vikipedijanci dolazili, pošto sam većinu upoznavao kako su došli, ali znam da su najmlađi (MayaSimFan i Luka Krstulović) bili među prvima, kao što je uostalom običaj i među Vikipedijancima Beograda i okoline (/me zvižduće). Mada smo hteli da pripremimo prostor, preovladala je spontanost, pa su stolovi spajani kako se društvo proširivalo kako je vreme odmicalo, spajali smo sve više i više stolova, a neki su stigli kada je već padao mrak.
Sam sastanak je bio prilično neobavezan, tj. prvenstveno je organizovan zbog socijalnog aspekta cele priče, i posmatrano iz tog ugla, rekao bih da je taj deo više nego uspeo - društvo se kretalo, partneri u razgovoru su se razmenjivali, diskusija, smeh i priča nisu jenjavali ni jednog trenutka. Naravno, ni onaj drugi deo nije bio zanemaren; na susretu su se našla i tri novinara - (u proizvoljnom redosledu) - glavni urednik časopisa „VIDI“, novinar časopisa „Mreža“ i novinarka Drugog programa Hrvatskog radija. Radili su fotoaparati i diktafoni, priča je tekla, naravno i Miloš je pričao o anarhiji Vikimediji.
Naravno, nismo pričali samo sa novinarima - pričali smo i sa Vikipedijancima o Vikimediji, njihovim i našim projektima, problemima, zajedničkoj saradnji, nekim našim bivšim i nekim njihovim sadašnjim saradnicima. Speedy je pričao kako napreduje digitalizacija Hrvatske enciklopedije, a sa njim, Dijxtrom i Zmajem smo pričali i o osnivanju njihovog ogranka Vikimedije, kao i kojim bi se projektima ta organizacija bavila (Dijxtra na primer razmišlja o projektu promocije Vikipedije među srednjoškolcima, radionicama i slično), trajanju autorskog prava, (ne)prelasku dela u javno vlasništvo i sličnim temama. Pričalo se i o specifičnosti sukoba na Vikipediji na engleskom jeziku, i pritiscima koje admin sa ovih prostora trpi i glupostima kojih se nagleda.
Priča o susretu ne bi bila potpuna da se ne pomene i torta za rođendan saradnika koji se na žalost nije pojavio (ali koja svejedno nije propala ;-)), i dečkić od sedam godina kojeg je majka dovela iz Splita, a koji čita Vikipediju svaki dan i zna skoro sve podatke o Africi napamet.
Naravno, ovo nisu sve teme o kojima se pričalo na sastanku; dotakli smo se i masovnog unosa (naravno, Miloš je lobirao za), ja sam pokušavao da novinaru „Mreže“ objasnim razliku između javnog vlasništva, kopilefta i autorskog prava i još mnogo što Vikipedijanskih, što neobaveznih tema. Razišli smo se negde iza ponoći, neki žureći da uhvate prevoz, neki lagano.
Nedelja, dan drugi[uredi | uredi izvor]
Drugi dan je bio zanimljiv podjednako kao i prvi - opet smo imali sastanak, ali ovaj put kamerni. Branka, Miloš i ja smo (naravno, nakon još jednog uspešnog buđenja Miloša sa nekih samo pola sata zakašnjenja) uputili ka Aquarius-u, gde su nam se malo kasnije pridružili Tina i Spidi. Pričali smo (opet) o masovnom unosu, o organizaciji, saradnji, konstelaciji snaga na NVO sceni Hrvatske i Srbije. Miloš i Spidi su nagovarali Branku na načini neke izmene u klubu, a Branka se stoički opirala ;-). U suštini, teme se nisu bitnije razlikovale od onih prethodnog dana, samo su pričane u manjem društvu i određenije.
Nešto posle 15:00 smo otišli na ručak u kineski restoran. Meni je to bilo prvo iskustvo sa kineskom hranom, i ne mogu reći da sam nezadovoljan, mada drugima baš i nije bilo pravo. Moram da pohvalim dezert - „pohovani sladoled“, koji stvarno jeste pohovan i stvarno jeste sladoled.
Nakon ručka, svratili smo i u „Mamu“, gde se Miloš ispričao sa ondašnjim prijateljima/poznanicima, dok smo Branka i ja ćaskali o neobaveznim temama, o porodicama, Brankinoj unučici (koja ima sve izglede da postane haker vrlo skoro :-)), definiciji srećne porodice i sličnim stvarima. Ovim smo lagano potrošili vreme do polaska u Brankin stan, da se spremimo za put.
Na stanici smo kupili potrepštine za put, kartu Zagreba za Micu i mali suvenir za Gorana; suvenir nažalost nije bio baš po našim željama, ali biće dovoljno da podseća Gorana na Zagreb i Hrvatsku u njegovom srcu.
Put nazad bio je manje interesantan od puta tamo, verovatno zato što smo više spavali, mada je Železnica ostala dosledna svojoj politici (ne)pridržavanja voznog reda. U Beograd smo stigli oko 8 časova, pa smo seli da Miloš popije kafu, pošto ja nisam imao vremena za istu (voz je kretao u 8:30). Miloš i ja smo se ubrzo oprostili, a ja sam krenuo na još jedno putešestvije sa odloženim dolaskom. I to bi otprilike bio kraj ovog izveštaja, uz nadu da sledeći put okolnosti neće sprečiti i Sašu da pođe, pošto je on, ako to već nisam pomenuo, bio veoma tražen.
KRAJ.--Brane Jovanović <~> 23:55, 12. septembar 2006. (CEST)