Википедија:Уживо/петак, 19. децембар 2008.

Први дан конференције је протекао прилично опуштено, можда због чињенице да је највећа српска слава, Свети Никола, пала баш на овај петак (или је први дан конференције пао баш на славу). У сваком случају, ево догађаја који су се издешавали тог дана, посматрани из моје перспективе.

Током припрема за одлазак у Београд, позвала ме је новинарка Радио Београда и са њом сам се договорио да око 1 сат свратим у редакцију како бих дао кратак интервју. У Београду, таксијем су ме покупили Невена и Никола, и сви троје смо се одвезли до зграде Радио Београда. Међутим, прекасно смо схватили да је Никола заборавио да понесе прес материјал за конференцију, тако да су се Невена и Никола вратили по материјал, док сам ја покушао да урадим нешто у радију. Пошто није било новинарке, отишао сам до Дома омладине, да проверим да ли је све спремно за конференцију. Са Драганом Амброзићем сам се договорио да се видимо касније како бисмо видели да ли је све у реду. Убрзо је дошао и Горан, али само на кратко – морао је да иде на посао. У међувремену је поново дошла Невена, са којом сам отишао до радија и, овог пута, нашао новинарку. Са њом смо (п)о(раз)говарали и попили пиће, а онда сам јој дао интервју, иако је то преко телефона учинио и Драган нешто раније. После радија, Невена и ја се упутисмо назад ка Дому омладине, где је убрзо дошла и Ана са лаптопом. Међутим, лаптоп данас није вредео много, јер није било интернета.

Убрзо су нам се придружили и први "странци", прво Александар Немет, корисник са бошњачке Википедије, а онда и Марћин Ћислак, пољски Викимедијанац. Такође је свратио и Драган, кога мало пре споменух. И тако смо седели и причали (о ко зна чему, нисам записивао) од 2 до 4 у хладним просторијама Дома омладине, очекивајући да ће се на овај свети дан појавити бар неки новинар. Али, изгледа да је акција на Радио Београду 202 била медијски максимум овога дана. Када смо видели да се нико неће појавити, одлучили смо да одемо на неко топлије место, где још и служе неко пиће. После нешто премишљања и договарања, отишли смо у Шуматовац, кафић-ресторан надомак зграде Политике, дакле у непосредној близини. На дивно чудо, тамо је било WiFi интернета, па смо се накачили и обавестили Николу где да дође. Такође смо поздравили неке људе који нису могли да присуствују, као што су Горан и Влада.

У Шуматовац је дошао и Милош у неком тренутку, а потом и Никола, па смо наставили разговоре уз повремено сурфовање на Анином (Невена, Ана и ја смо га (зло)употребљавали) и Марћиновом лаптопу. Око пола седам, неки од нас су одлучили да је време да се крене кући, па смо напустили друштванце. Како сам касније чуо од Аце из Сарајева, преостали су се нашли са Мартином из Немачке, који је такође дошао у Београд због конференције, а онда отишли у извесне просторије, пили и причали :) Толико о овом првом дану конференције. Можда се Ана (или неко други) присећа неких тема (које не укључују моје и Анине каноничке разговоре о респективним факултетима), па онда не би било лоше да се оне просто наведу овде :) --ФилиП ^_^ 01:34, 28. децембар 2008. (CET)Одговори[одговори]


Први дан конференције је био делимично радни, више организациони, јер смо се још прикупљали са свих страна да видимо како ће све технички изгледати и ко и када долази. Мени је ова конференција почела тако што ме је новинарка двестадвојке позвала и одмах преко мобилног поставила питања а одговоре употребила као интервју. Кажу да је то после ишло у некој емисији, мада ја то нисам чуо. У Дому омладине сам затекао Филипа, Невену, Николу и Ану, од домаћих, али и Драгана Амброзића и још једну девојку из Дома омладине која је била задужена за организацију, као и прве госте, Александра из Сарајева и Марћина из Пољске. Пошто је у сали било језиво хладно разговор је пошао много пријатнијим током тек кад смо се извукли до Шуматовца. Ја сам убеђен да постоји нека фотографија о овом делу сусрета.

После чаја у Шуми смо се Милош, Александар, Марћин и ја упутили у Милошево "тајно скровиште" на Дорћолу, које је он идентификовао као Илегални посластичари. Ту је било неке гомиле књига које су изазвале велико интересовање (како да не будемо заинтересовани уз онолико пиво које куписмо уз пут) свих присутних (ипак смо ми википедијанци). Убрзо се, не знам како нас је нашао, појавио и Мартин (Цајзе) који већ познаје Београд прилично добро. Милош је чак поклонио неке књиге заинтересованим гостима (он би могао да припомогне и сети се које). Веома занимљив гест, гости ће из Београда поћи са вредним књигама. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 22:52, 29. децембар 2008. (CET)Одговори[одговори]