Википедија:Уживо/субота, 21. април 2007.

Још једна међународна конференција (или, боље, састанак) у Београду. Пошто ће овај извештај бити сажетак онога што се десило данас и просто моје виђење целог првог дана састанка, позивам и све остале који су присуствовали састанку (а има их!) да дају свој допринос и увећају овај извештај. С намером ћу прескочити неке детаље, што не значи да их неко други неће уврстити у свој део извештаја ;)

Прошли пут је велика магла спречила неке од гостију да се појаве. Овог пута смо имали Београдски маратон као потешкоћу, али на крају се испоставило да то заправо ни није била потешкоћа... Пешачећи од Вуковог споменика, Булеваром, преко Трга Николе Пашића, размишљао сам о целом догађају који је требало да се одигра тог викенда... Из полусањарења ме је пробудило звоно мог мобилног телефона: баш кад сам хтео да пређем улицу како бих свратио до Теразија и видео оно шта је остало од маратона, звао ме је Бране, који се распитивао о мом времену доласка. Како је био у Дому омладине (где се цео састанак и одржавао), није ми преостало ништа него да променим путању и одем директно до ДОБ-а. У кафићу Маверик сам затекао Бранета како пије киселу и читуцка нешто. Пошто је тек било прошло подне, а програм је почињао у 3 сата, одлучили смо да се мало прошетамо (Кнез Михајлова, Обилићев Венац, Теразије). У тој шетњи смо чак видели и задихану Оливеру Јевтић, али нисмо били довољно брзи да је фотографишемо. Тад нас је негде контактирао Драган, главни организатор, обавестивши нас да је већ у трибинској сали. Дошли смо тамо и недуго потом, позвао ме је мој стриц (!). Да не дужим причу, он је, по ранијем договору, дочекао и довезао са аеродрома Делфин, нашу гошћу из Француске/Немачке. Након што сам се поздравио са обома, Делфин је затражила да замени новац, па смо то прекопута и учинили. Онда смо отишли горе да се она поздрави са Драганом и Бранетом... Након петнаестак минута, већ смо били у приземљу, у кафићу ДОБ-а, испијали пива, сок и чај (погађајте шта је ко :) ). Ту смо причали о разним темама, од којих се једино сећам оне везане за натписе на кутијама од цигарета и како се они разликују у разним земљама. Пошто је тад већ прошло два сата, отишли смо у оближњи ресторан Сунце, где смо имали резервисан ручак (посни, српски). У међувремену нам се придружио Мартин, Немац који је био на децембарској конференцији и који је познавалац и љубитељ Балкана и одлично се сналази у Србији, а посебно у Београду.

Трибинска сала, упознавање, припрема...[уреди | уреди извор]

Након ручка, са неколико минута закашњења, отишли смо у трибинску салу, где су већ били Невена, Никола, Фића и Милан, кога смо сви први пут упознали. Мислим да нема потребе рећи да се за врло кратко време скупио велики број људи: дошли су Срђан (који је коначно донео превише ишчекиване визиткарте; овим бих му се захвалио на уложеном труду), Ненад (који је, такође, први пут дошао на Википедијански састанак), Краљевић Марко, Ацо и Горан. Пошто нас је већ било превише за тадашњи распоред седења, морали смо да убацимо још један сто како би сви мање-више стали. За тили час, стигли су и Еди Бон (астрофизичар по занимању, иначе из групе Mistake Mistake која издаје своја дела под CC лиценцом), као и Пеђа Синђелић (режисер са РТС-а, преводилац Лесигове књиге "Слободна култура", ако се не варам).

... а онда је почео програм[уреди | уреди извор]

Никола Смоленски држи уводни говор
Нена већ почиње да прича а Драган и даље упорно нешто покушава да повеже
На другом крају стола Еди Бон и Пеђа су око Делфин

Након мало необавезног разговора, док се људи нису још примирили, Никола је дао уводну реч, а онда су се сви представили. Наравно, све ово је било на енглеском и мислим да се подразумева да је практично цео дан главни језик био енглески. Онда је дошла и Нена, која већ дуже време ради на локализацији Creative Commons лиценци на српски (што подразумева и превођење, али и прилагођавање српском правном систему). Она је, заправо, и отворила овај састанак кратком презентацијом свог досадашњег рада, као и презентацијом циљева Викимедије на пољу ове локализације. Затим се представио Еди, који нас је упознао са тиме како он и његов бенд користе исте лиценце у свом раду, као и то које су предности таквих лиценци у дигиталном свету. На крају нам је преко пројектора пустио музички спот који је његова група одрадила и који је у потпуности под једном од CC лиценци. После нам се представио и Пеђа, који је причао о преводу књиге човека који је међу водећима у свету у промовисању и ширењу слободне културе (Лоренс Лесиг). Такође је повукао паралелу између свог запослења и слободне културе, а "набацио" је и неколико тема које се директно тичу разних проблематика са којима се суочавамо свакодневно, а које су везане за лиценце, њихове предности, ограничења, грешке у употреби, злоупотребе и сл. Те набачене теме су произвеле врло занимљиве дискусије, или, можда је боље рећи, дебате. Око 6 сати смо решили да направимо паузу, јер смо приметили да смо поодмакли са временом, а да смо само једну тему детаљно обрадили. У току овог првог сегмента, са извесним закашњењем, пристигли су и Ђорђе, Кале и Млади филозоф, који је трећи корисник којег смо по први пут видели данас.

Током паузе, људи су причали по групицама, тако да не могу да опишем о чему се све причало, чак и да хоћу. Али, како сам успео да похватам, углавном су се бистриле актуелности на Википедији (зависност од Википедије је очигледна :) ) или давале визит-карте. У међувремену, отишли су Еди и Пеђа, али су остали били мање-више до краја. У другом сегменту састанка, опет смо причали о правном аспекту, али сада мало више везаном за Викимедију: причали смо о лиценцама, (не)подобности ГЛСД/ГФДЛ лиценце, могућностима прелиценцирања, положају Викимедије (и њених пројеката) у смислу лиценци итд. Никола је онда поставио неколико питања Делфини везана за правне проблеме Викимедије и односе са медијима (нпр. како најбоље "хендловати" ситуације са новинарима). Утом су ме позвали на телефон Роберта и Спиди Гонзалес, гости из Хрватске: чекали су испред зграде ДОБ-а да их одведем до места састанка. Логично, придружили су се састанку и упознали непознате људе, а поздравили се са онима које су упознали прошле године. У наставку, причали смо о доменима, сајтовима и о још много тога (Делфин нам је давала неке савете, а и Мартин се активно укључивао у разговоре; о "нашим" да ни не говорим :) ), али смо закључили да смо већ подоста пробили термин (било је скоро 9 сати), па смо полако почели да распремамо. Тиме смо, отприлике, завршили са званичним делом данашњег састанка. Међутим, ту је био и незванични...

Незванични део дружења[уреди | уреди извор]

Након што је Делфин попушила цигарету на улазу у ДОБ (из Македонске), попели смо се на међуспрат до Маверика, где нас је Драган Амброзић спровео, с обзиром да су људи из обезбеђења пуштали само оне који су имали карте за концерт који се касније те вечери одржао у Погону ДОБ-а. Заиста не могу да се сетим имена групе која је свирала[1]. Углавном, нас неколико који смо били тамо, уживало је у свом омиљеном пићу, музици осамдесетих и занимљивим разговорима. Пошто смо пронашли Мартина, који се на кратко изгубио јер је мислио да смо напустили ДОБ, он је раширио своју карту Београда коју је тог дана купио, па смо је мало разгледали. Врло брзо смо почели да се разилазимо: прво је отишао Ненад Бумбић, онда око пола 10 Бране, а после сат времена и Горан. Већ је било 11 сати увече када сам решио да напустим дружину (тада су само остали Драган, Роберта, Спиди, Кале, Мартин и Делфина). Како сам касније чуо, нису ни они дуго остали... То је скоро све што могу да кажем за овај први дан. :) --филип 00:40, 24. април 2007. (CEST)Одговори[одговори]

Драганов кутак[уреди | уреди извор]

Срђан Весић поред гомиле опреме на столу. Два лаптопа (са једним мишем), пројектор, микрофон, звучњак, а на пројектору...

Обзиром да сам учествовао у припреми и реализацији догађања користим прилику да се захвалим Дому Омладине Београда што је помогао у организовању овог нашег сусретања, удружењу Жене на Делу се захваљујем на позајмљеном пројектору, а мојој жени(!) и Срђану Весићу што су нам позајмили лаптоп.

Једино немам коме да се захвалим за позајмљени кабал па тако нисмо успели да спојимо лаптоп на појачало (проблем се звао "па ја немам те бананице" а не односи се на чоколадне бананице). Тако се Еди Бонова презентација завршила уз стварни ло-фај аранжман приношењем микрофона на лаптоп звучнике и свеопштим одушевљењем што се и у нашем граду коначно чуо и тај најновији изум технике - "звучњак". -- JustUser  JustTalk 01:35, 25. април 2007. (CEST)Одговори[одговори]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Те вечери се у Погону одржавао концерт групе „Супернаут“