Винова апроксимација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Винова апроксимација (позната и под називима Винов закон или Винова расподела, по физичару Вилхелму Вину) је закон класичне физике који описује расподелу енергије електромагнетног зрачења апсолутно црног тела у лимесу кратких таласних дужина. Винова апроксимација се добија као класични лимес Планковог закона зрачења за мале вредности таласних дужина тј. мале вредности фреквенција.

Винова апроксимација има облик:

Извођење[уреди]

Планков закон зрачења у функцији фреквенције ν гласи:

где је Т температура, c брзина светлости у вакууму, k Болцманова константа и h Планкова константа.

У лимесу високих фреквенција је експоненцијални члан у имениоцу доминантан у односу на јединицу, па се она може занемарити, чиме се добија следећа расподела:

што је заправо Винова апроксимација.

У функцији таласне дужине, она гласи:

Дакле, по Виновој апроксимацији, енергија зрачења апсолутно црног тела после максимума врло брзо опада са порастом фреквенције. Овај закон добро описује понашање зрачења малих таласних дужина али не и великих.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Општа астрофизика, Вукићевић-Карабин Мирјана, Атанацковић Олга. 2010. ISBN 978-86-17-16947-1. стр. 158–162., Завод за уџбенике и наставна средства