Виртуелизација

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

У рачунарству, виртуелизација означава начин стварања виртуелне верзије рачунарских ресурса. То може укључивати виртуелне рачунарске хардверске платформе, уређаје за складиштење података и рачунарске мрежне ресурсе. За корисника (човек или програм) нема разлике између стварне или виртуелне верзије.[1]

Виртуелизација је почела 1960-тих година, као метода за логичку поделу системских ресурса mainframe рачунара између различитих апликација. Од тада се значење овог термина проширило.[2]

Виртуелизација хардвера[уреди | уреди извор]

Хардверска виртуелизација или виртуелизација платформе односи се на стварање виртуелне машине која се понаша као прави рачунар са оперативним системом. Софтвер који се извршава на овим виртуелним машинама је одвојен од стварних хардверских ресурса. На пример, рачунар са оперативним системом Microsoft Windows може покренути виртуелну машину на којој ће бити инсталиран Ubuntu Линукс. На виртуелној машини која ради на Ubuntu Линуксу, све ће функционисати као да је заиста инсталиран Линукс на некој физичкој машини.[3][4]

Виртуелизација радне површине[уреди | уреди извор]

Виртуелизација радне површине је концепт одвајања логичке радне површине од физичке машине.

Виртуелна инфраструктура радне површине (VDI) може се сматрати напреднијим обликом виртуелизације хардвера. Уместо да директно комуницира са главним рачунаром преко тастатуре, миша и монитора, корисник комуницира са главним рачунаром помоћу другог рачунара или мобилног уређаја путем мрежне везе, као што су LAN, бежични LAN или интернет. Тако рачунар који покреће виртуелну машину у овом сценарију постаје серверски рачунар који може истовремено покренути више виртуелних машина за више корисника.[5]

Контејнеризација[уреди | уреди извор]

Виртуелизација на нивоу оперативног система, позната и као контејнеризација, односи се на функцију оперативног система у којој језгро омогућава постојање више изолованих инстанци корисничког простора. Такве инстанце, назване контејнери,[6] виртуелна окружења (VE) или затвори (FreeBSD затвор или chroot затвор), могу изгледати као прави рачунари са становишта програма који се у њима одвијају. Рачунарски програм који ради на стварном физичком рачунару и оперативном систему може видети све ресурсе (повезане уређаје, датотеке, снагу процесора, хардверске могућности) тог рачунара. Међутим, програми који се изводе унутар контејнера могу видети само садржај и уређаје који су додељени истом контејнеру.

Контејнеризација је постала популарна и значајна 2014. године, увођењем Докера.[7][8]

Остале врсте[уреди | уреди извор]

Софтвер
Меморија
Складиштење
Подаци
Мрежа

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Virtualizacija računala CCERT-PUBDOC-2009-12-285” (PDF). 
  2. ^ Graziano, Charles. „A performance analysis of Xen and KVM hypervisors for hosting the Xen Worlds Project”. Приступљено 29. 1. 2013. 
  3. ^ Turban, E; King, D; Lee, J; Viehland, D (2008). „Chapter 19: Building E-Commerce Applications and Infrastructure”. Electronic Commerce A Managerial Perspective. Prentice-Hall. стр. 27. 
  4. ^ „Virtualization in education” (PDF). IBM. oktobar 2007. Приступљено 6. 7. 2010. 
  5. ^ „Strategies for Embracing Consumerization” (PDF). Microsoft Corporation. april 2011. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 8. 2011. Приступљено 22. 7. 2011. 
  6. ^ Hogg, Scott (26. 5. 2014). „Software Containers: Used More Frequently than Most Realize”. Network World. Network World, Inc. Приступљено 9. 7. 2015. 
  7. ^ Vaughan-Nichols, Steven J. (21. 3. 2018). „What is Docker and why is it so darn popular?”. ZDNet. CBS Interactive. 
  8. ^ Butler, Brandon (10. 6. 2014). „Docker 101: What it is and why it’s important”. Network World. IDG. 
  9. ^ „Enterprise Systems Group White paper, Page 5” (PDF). Enterprise Strategy Group White Paper written and published on August 20, 2011 by Mark Peters. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 3. 2012. Приступљено 18. 7. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]