Гагат

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Узорак јантара
Привезак од гагата
Накит, 19. век

Гагат такође познат и као црни јантар (црни ћилибар) је врста лигнита или форма каменог угља. Широко се користи у украсне сврхе, за израду накита и модних детаља. Не спада у минерале већ спада у минералиде због свог органског порекла. Боја варира од тамнобраон, смеђе до црне.[1]

Порекло[уреди | уреди извор]

Гагат настаје фосилизацијом дрвета под екстремним притисцима, у себи може садржати комадиће угља који су медено жуте боје и дају метални одсјај.

Својства[уреди | уреди извор]

Гагат се може наћи у две форме: мека и тврда. Мека форма настаје при фосилизацији под притиском у присуству слатке воде а тврда форма настаје при фосилизацији под притиском у присуству слане воде(морске). Веома се лако обрађује и резбари али је због тога је тешко добити детаље без великог искуства у обради. По Мосовој скали гагат има тврдоћу од 2,5-4. Специфична тежина је између 1,30 и 1,34. И при додиру са ужареном иглом даје мирис угља. При трењу се наелектрише попут ћилибара

Историја[уреди | уреди извор]

Први обрађени примерци су из Немачке стари око 10 000 п. н. е. Током даље људске историје доста је коришћен за израду накита или амајлија, веровало се да штити од злих магија. А данас се осим у индустрији накита користи и у масажи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pye, K. (1985) Electron microscope analysis of zoned dolomite rhombs in the Jet Rock Formation (Lower Toarcian) of the Whitby area, U.K., Geological Magazine, volume 122, pp. 279–286, Cambridge University Press, doi:10.1017/S0016756800031496

Спољашње везе[уреди | уреди извор]