Гајеве институције

С Википедије, слободне енциклопедије
Гајеве институције
Institutes de Gaïus.png
Настанак и садржај
АуторГај
ЗемљаРимско царство
ЈезикЛатински
Жанр / врста делаУџбеник права
Издавање
Издавање161

Гајеве институције (лат Gaii Institutiones) су уџбеник римског права, који је саставио римски правник Гај око 161. године.[1] Представљају најзначајнију збирку римског права које не припада Јустинијановим институцијама. Ово је уједно и најстарији сачуван уџбеник права у историји.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Гајеве институције су подељене у четири књиге које је аутор називао "commentarii", и процењује се да су објављене 161. године.[1] Гајеве институције су у Старом риму коришћене ако уџбеник за образовање правника.[3]

Источноримски цар Теодосије II и западноримски цар Валентинијан III 426. године су донели Закон о цитирању, који је Гајева дела из још четворицу римских правника учинио правно обавезујућим за судове.[4]

Гајеве институције су извршиле велики утицај на састављање уџбеника Јустинијанове институције пар векова касније, када се комисија која је била задужена за израду користила Гајевим институцијама.[2]

Након Јустинијанових институција су изгубиле на значају, и дуго времена су се сматрале изгубљеним све док немачки историчар Нијебур у Верони 1816. године није открио сачувани примерак из касног петог века.[1]

Садржај[уреди | уреди извор]

У Гајевим институцијама је извршена систематска подела права по принципу трипартиције, где је право подељено на оно које се односи на лица, ствари и тужбе (лат personae-res-actiones).[1] Принцип трипартиције је прихваћен као основа за излагање правне материје у раним буржоаским кодификацијама права.[3] Овај принцип поделе права је и данас у употреби у многим правним уџбеницима.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Berger, Adolf (1953). Encyclopedic Dictionary of Roman Law. стр. 504. 
  2. ^ а б Kovačević, Danijela (2019). PRAVO - teorija i praksa, Zakonsko nasleđivanje prema zakonu XII tablica. Novi Sad: Univerzitet Privredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe. стр. 33. 
  3. ^ а б Станковић, Емилија; Владетић, Срђан (2014). Римско право. Крагујевац: Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Институт за правне и друштвене науке. стр. 67. 
  4. ^ Станковић, Емилија; Владетић, Срђан (2014). Римско право. Крагујевац: Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Институт за правне и друштвене науке. стр. 86.