Генетичка структура популације

Из Википедије, слободне енциклопедије

Генетичка структура популације представља учесталост гена (јединки које их садрже) у тој популацији. Да би се утврдила учесталост гена (њихових алела) или њихових комбинација (генотипова) прате се фенотипске особине јединки које чине неку популацију.

Особине које се прате и служе за утврђивање генетичке структуре неке популације могу да буду:

  • морфолошко-анатомске: облик, величина, боја неког телесног дела;
  • физиолошко-биохемијске. различите форме неког протеина, ензима;
  • особине у понашању јединки.

У одређивању генетичке структуре хуманих популација неопходно је да се задовоње одређени критеријуми:

Популација је у равнотежи ако се њена генетичка структура одржава непромењеном из генерације у генерацију.

Генетичку структуру популације одређују:

  • фактори који одржавају њену генетичку равнотежу
  • фактори који ту равнотежу ремете.

Међусобно дејство ових фактора одређује стабилност популације која није статична већ динамична:

  • када се у популацији учесталост гена не би никада мењала, тј. не би реметила њена равнотежа, не би долазило ни до еволуције.

Фактори који ремете генетичку равнотежу популације су истовремено и фактори еволуције и припадају им:

Види још[уреди]

Генетичка равнотежа популације


Спољашње везе[уреди]