Глатконошка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Глатконошка
Boletus erythropus 2010 G3.jpg
N. luridiformis, Germany
Таксономија
Царство: Fungi
Одељак: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Boletales
Породица: Boletaceae
Род: Neoboletus
Врста: N. luridiformis
Биномијална номенклатура
Neoboletus luridiformis
(Rostk.) Gelardi, Simonini & Vizzini (2014)
Синоними
  • Boletus luridiformis Rostk. (1844)
  • Suillus luridiformis (Rostk.) Kuntze (1898)

Глатконошка (лат. Boletus erythropus) је велика и веома укусна гљива. Ова гљива је прилагођена свакојаким стаништима (козмополит), тако да је једна од најмасовнијих врста гљива. Расте у периоду између маја и новембра.

Клобук[уреди]

Клобук глатконошке је величине од 5 до 20 центиметара. Има полулоптаст облик, често дубоко усечен и подељен на једнака крила. Кожица је прстенаста и сува, без сјаја. Боја клобука је смеђа,најтамнија од свих Boletus-a; готово црна. Према ивици прелази у наранџасту и светло-смеђу боју.

Цевчице[уреди]

Цевчице глатконошке у себи имају усечене дубоке канале. Дужина цевчице од 10 до 30 центиметара, жућкасте боје.

Поре[уреди]

Поре су ситне, величине око 0,8 милиметара, округластог облика. У младости оне су жуте боје, у току старења попримају тамније нијансе боје, а када их стиснемо поплаве.

Отрусина[уреди]

Отрусина глатконошке је тамно-маслинасте боје.

Стручак[уреди]

Стручак глатконошке је од 5 до 18 центиметара и од 2 до 7 центиметара ширине. Ваљкастог и лоптастог облика, задебљан. При врху је златне боје, надоле је црвенкаст. На притисак поплави. Веома је чврст, сув и пун.

Месо[уреди]

Месо глатконошке је дебело и тврдо. У стручку је влакнасто, а у бази дрвенасто. Боја меса је жута која прелази у плаву, а касније и у зеленкасту. Благог је укуса и без мириса.

Хемијске реакције[уреди]

Глатконошка реагује на KOH и FeSO4.

Микроскопија[уреди]

Споре жућкасте, облика елипсе.

Сличне врсте[уреди]

Глатконошки су слични: славонски вргањ (лат. Boletus queletii), црвена глатконошка (лат. Boletus erythropus ssp. discolor) и ковар (лат. Boletus luridus).

Литература[уреди]

  • Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO Naprijed; Zagreb 1986.