Глигорије Горча Петровић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Глигорије - Горча Петровић је био један од првих и најзаслужнијих неимара лесковачке текстилне индустрије.

Биографија[уреди]

Родио се у Лесковцу 1857. г. Врло рано је остао без родитеља, те га је прихватио лесковачки богаташ Димитрије Трандафиловић, деда Боре Пиксле. Кад је поодрастао, послуживао је у кући свога хранитеља и неко време учио школу. Потом је три године провео као слура Антонија Поповића, да би се оспособио за трговца, а касније, иако још врло млад, ступио је у ортаклук са Проком Митићем и трговао. Одвојивши се од Поке, Горча је осам година радио сам разносећи по Србији ужарију, кудељу, гајтан, сукно, паприку, клинце, па и виле, лопате и остало.

Прилично имућан, Горча је био један од оснивача друге лесковачке гајтанаре у селу Козару, у заједници са Костом Мумџијом, Миком Јанковићем и Бугарином Маноилом Илијевим, а касније и један од оснивача прве лесковачке фабрике за израду сукна, шајка и војничке чоје (1895/96. г.). После смрти свога последњег ортака Петра К. Илића (1927. г.), Горча је постао једини сопственик те фабрике, која се сматра расадником лесковачке текстилне индустрије.

Горча Петровић био је одличан познавалац производње вуненог текстила и до последњих дана свога живота задржао је јак интерес за рад у свом предузећу и за друге привредне послове. Умро је 6. августа 1931. г., напрасно, као „стари но још увек пун енергије и воље за рад, један од најбољих домаћих текстилаца", и као један од најбогатијих људи у Лесковцу.

После Горчине смрти око његовог имања, које се није састојало само из старе лесковачке штофаре, настала је отимачина, којој нису могли да се одупру његова удовица и син.[1]

Референце[уреди]

  1. Д. Трајковић, О почецима лесковачке текстилне индустрије, Лесковачки зборник 7, 168 страна , Лесковац, 1967