Козара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили национални парк, погледајте чланак Национални парк Козара.
За друга значења, погледајте Козара (вишезначна одредница).
Козара
Lisina.jpg
Лисина
Највиша тачка
Највиша тачка Лисина
Надморска висина 978[1] m
Координате 44°58′00″ СГШ; 16°55′00″ ИГД / 44.9666666667° СГШ; 16.9166666667° ИГД / 44.9666666667; 16.9166666667 Координате: 44°58′00″ СГШ; 16°55′00″ ИГД / 44.9666666667° СГШ; 16.9166666667° ИГД / 44.9666666667; 16.9166666667
Географија
Козара на мапи Босне и Херцеговине
Козара
Републике Република Српска РС,  БиХ

Козара је планина у сјеверозападном дијелу Републике Српске, БиХ.[1]

Козара се простире у дужину од 70 km и ширину од 20 до 30 km.[1] Омеђена је ријекама Савом на сјеверу, Врбасом на истоку, Саном на југу, Уном на западу и Гомјеницом.[1] Највиши врх Козаре је Лисина (978 m нмв.).[1] Козара се протеже у правцу сјеверозапад-југоисток на подручју 7 општина: Нови Град, Костајница, Козарска Дубица, Градишка, Лакташи, Бања Лука и Приједор.[1]


Рељеф[уреди]

Рељеф сваког предјела је резултат његове морфогенезе, тј.резултат дјеловања ендогених и егзогених геоморфолошких процеса. Козара је острвска планина чији се основни, тектонски, рељеф формирао у дугом периоду млађег кенозоика издизањем дијела копна под утицајем орогених покрета у Земљиној кори и отицањем Панонског мора. Најзначајнији период тектонског уобличавања масива Козаре је вријеме алпске орогенезе, крајем мезозоика и почетком терцијара. Највиши врхови су се издигли из Панонског мора средином старијег терцијара (еоцен).

Потом Козара прво постаје полуострво, а крајем терцијара, након отицања панонског залива Паратетиса, дио ширег компактног копна. Даље уобличавање рељефа се одвијало под утицајем егзогених сила тј. деструкције површине Земље процесом ерозије. Припада Динарском систему планина.

И поред тога што је Козара стара-громадна планина и релативно мале надморске висине, она посједује велики број стрмих страна, стјеновитих предјела, увала, завала.

У средишњем дијелу планине, смјером исток-запад, уздиже се врх Мраковица (804 m), а смјером сјеверозапад, у подножју Мраковице извире поток Мала Мљечаница, који се даљим током, остављајући са своје десне стране веома стрму страну, Витловску косу, спаја са рјечицом Грачаницом, на мјесту Саставци.

Биљни и животињски свијет[уреди]

Вертикална стратификација биљног система планине изгледа овако: на пашњаке у плодном Поткозарју наслања се спрат листопадних шума, углавном граба, букве и храста, изнад њега црногоричне шуме смреке, јеле и бора, из којих извирују камене литице козарачких врхова: Лисине, Козарачкго камена, Зечјег камена...

Хоризонтални распоред шума: на сјеверу доминирају високе јелове и букове шуме а у јужном дијелу су површине обрасле ниским шумама храста и културама четинара- црни бор, бијели бор и смријека (смрча).

Када би се код Лакташа у близини Бањалуке ушло у козарачке шуме, седамдесет километара би се могло непрекидно пролазити кроз шуме, а настављајући даље од хрватске границе, и много дуже.

Козара има и велики број љековитог биља: нана, камилица, мајчина душица, зова...

Поред великог броја отровних гљива има и огроман број јестивих гљива: вргањи, лисичице, смрчци, рудњаче, пухаре, пупавке... Богата је сваковрсном ловном дивљачи: срном, дивљом свињом, дивљом мачком, лисицом, зецом, потом фазаном, дивљом патком, јаребицом, у вријеме великих поплава ријеке Саве, бјежећи од поводња у Козари нађу уточиште и јелени, што све заједно чини ловни резерват риједак у овоме дијелу Балкана. Овом богатству дивљачи доприноси и чињеница да је тотово свих 70 км дужине и 20 км ширине планина прекривена шумама.

Индустријски потенцијали[уреди]

Непрегледне шуме, уз домаћински однос према њима и нама, су непресушни извор блага од здравља до индустрије. Премудра и намјерна Аустроугарска царевина је, још крајем 19. вијека, по цијелој Козари изградила ускотрачну пругу којом је лакше и брже одвозила наше шуме у своје фабрике. (Остаци пруге су и сада видљиви по планини).

Туризам, лов, планинарење на Козари[уреди]

Природне љепоте Козаре и њени разнолики предјели честа су одредница многих планинарских и ловачких друштава из околних градова, Приједора, Козарске Дубице, Бање Луке и Градишке.

Лов је на Козари стар колико и човјек. На њој се организовано лови од времена оснивања првог ловачког друштва 1906. године. На нижим надморским висинама има јаребице, препелице и фазана. Како се висина повећава тако се мијења и састав дивљачи у ловишту. Следе зец, лисица, срнећа дивљач, дивља свиња, дивља мачка...

Посебно активна друштва на подручју Козаре су Планинарско алпинистички клуб Паук-Приједор, Планинарско друштво Клековача из Приједора као и планинарско друштво Превија из Бање Луке.

Када се ове дјелатности у пракси не би дијелиле, и када би им се организовано приступало с намјером да се синхронизују и примјере јена другој, ефекти би могли бити и у финансијском погледу много значајнији.

Предајник[уреди]

На Козари је 2. октобра 2011. пуштен у рад предајник Радио-телевизије Републике Српске, односно антенски стуб и систем.[2] Антенски систем који је висок 84 метра је заједнички пројекат Владе Републике Српске и Радио-телевизије Републике Српске.[2] Предајник сигналом Јавног сервиса Републике Српске покрива подручје од Посавине до Западне Крајине, те рејон Шипова и Мркоњић Града.[2]


Козара и историја[уреди]

Козара је питома планина. Није висока, али су све остале њене димензије, и географске и оне друге, грандиозне. На њој, по Витловској има прашумских простора по којима још није крочила људска нога. Није ова планина безазлена, у њој се лако може и лутати и залутати, а да није таква зар би се по њој током вијекова тражила збјежишта што су чувала главе за сва наша сјећања. Огромна пространства шума, многобројне косе, висови, јарци и пропланци, изобиље дивљачи, рибе и јестивог биља, љековито биље, много дрвета, силни бивци, на хиљаде извора питка воде, пружало је довољно заклона и сигурности у овим вјетровитим многонационалним и многоконфесионалним, па зато увијек ризичним, просторима. Од праисторије, преко историје новог вијека, многобројних буна и погрома, из времена Турака, Аустроугара и Нијемаца, Петра Поповића- Пеције и др Младена Стојановића, националних ратова аутохтоних Муслимана и Срба, ножа хрватских усташа, па до најновијег времена Козари је синоним живот. У њој су збјегови и збјежишта кроз историју. Нема овдје мјеста никаквом политичком ни идеолошком разлогу. У Козару су Срби долазили „главом без обзира“ да би са домаћим Србима по њој спашавали сопствене главе. Козара је и једна од тачака у којој је извојевана побједа у Дугом свјетском рату против Њемаца и домаћих квислинга на територији тадашњне Краљевине Југославије, потом ФНРЈ-е и СФРЈ-е. У Козари су се дизали устанци и буне. Она је породилиште и гробница. Козара је зато митска планина.

На једном од врхова планине Козаре, на вису Мраковица, подигнут је монументални споменик палим за слободу у Другом светском рату, рад вајара Душана Џамоње, са меморијалним зидом на коме је уписано 9921 име страдалих партизана и народа.

Други свјетски рат[уреди]

Један наредник домобранац хвалио се у возу како је у једној кући на планини Козари, у Босни убио прво једног старца „а затим бацио бомбу међу четири његова унучета која их је све разнела.

Последња ноћ пробоја - сећање Мире Шиник Станков[уреди]

Последња ноћ пробоја на Козари је остало доста бораца и неколико пута више жена, деце и стараца, а непријатељ је све више стезао обруч око Козаре, сећа се Мира Шиник Станков.

Ваљало је покушати још јеном пробој да би се спасао народ и борци. Ноћ. Тишина. Дуга колона бораца, народа и рањеника кретала се према месту пробоја на цести Приједор – Босанска Дубица „Тишина!“ Говоре. Чује се пригушени плач деце, лупа коњских копита и пад неког предмета са коња. Колона је бесконачна. Појављује се после дугог хода и застајкивања, бела трака цесте. Све је напето. Мора да буде највећа тишина, јер је непријатељ близу. Прелази се цеста. Шумарак. Плотун по нама. Наши повици напријед! Други трећи плотун. Борба жестока. Ври као у котлу. Понегде јауци и стењање. Командир једне чете на коњу рањен, командује. Непријатељ измиче до других ровова и још снажније туче. Шири се вест долазе тенкови од Босанске Дубице. Даље се не може. „Мора се назад“, гласи команда. Свиће зора. Повлачимо се споро исцрпљени, гладни носећи рањенике и нејаку децу. Непријатељ је за петама. Да не би пала у руке непријатељу Бранка Бјеловук се убија пиштољем. Талас авиона сипа бомбе. Плач и лелек рањеника и деце. Једна мисао свих је што дубље у Козару, у заклон далеко од цесте од непријатеља. Негде око подне сви смо на окупу, у хладовини столетних букава, храстова и јелика. Закључено је. У пробој се више не може.

Ратни дописник немачке 714 дивизије Курт Нехер[уреди]

Ево како је ту битку на живот и смрт описао ратни дописник немачке 714 дивизије Курт Нехер.

Густа помрачина притискала је наше положаје када нам је свима застао дах. Две беле ракете синуле су изнад наших глава. Први талас нападача привукао се кроз густу траву и жбуње до наших редова. Партизани су хватани за цеви наших митраљеза пре него што су могли да опале и један метак. Појавили су се нечујно као мачке са ножевима у зубима. И тада је отпочело оно најсташније што је свакоме од нас ледило крв у жилама.

Немачки војник наставио је овај извештај:

Мушкарци, жене и деца са несхватљивом упорношћу насрнули на наш положај. Био је то прави пакао и чудим се како смо то издржали. Патизани су чак и на борна кола ишли са бомбама и пушкама. Управо као мрави су надирали.

Курт Нехер чуди се како су издржали а однос је био 3600 Партизана на 45 000 Немаца и усташа. Ипак ни толика солдатеска није успела да добије битку на Козари. Обруч је пробијен и тада почиње други чин страшне козарачке драме. Сав бес Немци и усташе су почели да искаљују на недужном и беспомоћном народу Поткозаре.

Врхови Козаре[уреди]

Ријеке и потоци Козаре[уреди]

Остали топоними Козаре[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Козара: вјечито поносна и легендарна планина, аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007), pp. 5
  2. 2,0 2,1 2,2 „Нови предајник на Козари” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 2. 10. 2011. Приступљено 3. 10. 2011. 

Литература[уреди]

  • Марјановић Н. Тенис у Приједору, Србоштампа, Београд, 1999.

Спољашње везе[уреди]