Чакор
| Чакор | |
|---|---|
 | |
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 2.058 m |
| Координате | 42° 40′ 07″ С; 20° 00′ 27″ И / 42.668611° С; 20.0075° И 42° 40′ 07″ С; 20° 00′ 27″ И / 42.668611° С; 20.0075° И |
| Географија | |
  Чакор | |
| Државе |  Црна Гора |
Чакор је планина у Црној Гори на граници са Србијом у делу према Косову и Метохији, висине 2.058 m. Припада селу Велика и наставак је Проклетија и чини вододелницу између Лима и Пећке Бистрице. Састављен је од палеозојских шкриљаца и тријаских доломитских кречњака.
Чакор је обрастао четинарским шумама и пашњацима. Позната је по природним лепотама. Преко превоја Чакор (1.849 m), води пут између Андријевице и Пећи изграђен 1926. године, који представља најкраћу везу Македоније и великог дела Србије са Јадранским морем (прелазак првог аутомобила је забележен 31. августа 1925,[1] свечано отварање пута је обележено заједно са рођенданом престолонаследника Петра[2]). Због великих снежних наноса и честих лавина саобраћај се у зимским месецима редовно обуставља - тако је било још пре Другог светског рата.[3] Била је то најтежа и последња изграђена деоница пута Београд–Котор, преко Крагујевца, Краљева, Рашке и Митровице. За Црну Гору је била значајна јер ју је повезивала са житницом у Метохији.[4]
- ^ „Пећ—Андрејевица”, Политика, 1. сеп. 1925, стр. 6
- ^ „Пут преко Чакора”, Политика, 9. сеп. 1925, стр. 6
- ^ "Време", 1. јан. 1939
- ^ „Пут Београд–Котор”, Политика, 7. јул 1925, стр. 5