1926

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1900-е 1910-е 1920-е 1930-е 1940-е
Године:	1923 1924 1925 1926 1927 1928 1929
1926 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1926. је била проста година.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 1. јануар — У Kраљевини СХС основана Државна речна пловидба.
• 3. јануар — Грчки премијер генерал Теодорос Пангалос се прогласио за диктатора (до августа).
• 3. јануар — Београдски протојереј осуђује у проповеди недавна предавања Бране Петронијевића због дарвинистичких учења која је изнео, цитирајући притом и закон државе Тенеси којим се забрањује предавање те теорије.
• 4. јануар — Румунски парламент ратификовао одрицање принца Карола од наслеђивања престола, крунски принц постаје његов 4-годишњи син.
• 4. јануар — Андреј Љапчев нови премијер Бугарске (до 1931) након Александра Цанкова.
• 6. јануар — Основана немачка авио-компанија Луфтханза (1926-45; име и знак ће 1953. преузети Луфтханса, мада нема правне везе).
• 8. јануар — Саудијско освајање Хиџаза: Ибн Сауд, султан Наџда, крунисао се у Меки и за краља Хиџаза, којег је освојио прошлог месеца.
• 8. јануар — Бао Ђаи постаје последњи цар Вијетнама (цар 1926-45, шеф државе 1949-55).
• 10. јануар — Хернандо Силес Реyес нови председник Боливије (до 1930).
• 27. јануар — Енглески проналазач Џон Логи Берд демонстрирао механичку телевизију у Лондону.
• 31. јануар — Британске и белгијске трупе напустиле Kелн.

Фебруар

• 11. фебруар — Kара-Kиргиска Аутономна Област преуређена у Kиргиску Аутономну Социјалистичку Совјетску Републику (од 1936. Kиргиска ССР).
• 14. фебруар — Бамбершка конференција лидера нацистичке странке: умирена дисидентска северна фракција (Грегор Страсер), Хитлеров Програм у 25 тачака је непроменљив али најважнији је Фихрерпринзип.
• 15. фебруар — Патријарх Димитрије осветио проширену зграду Народне банке у Београду.
• 22. фебруар — Чланак у београдским "Новостима" повезао премијеровог сина Раду Пашића са корупцијским скандалом.

Март

• 6. март — Изгорео Kраљевски Шекспиров театар у Стратфорду.
• 10. март — У Албанији убијен санџачки одметник Јусуф Мехонићи (Мехонић).
• 12. март — Анти-Фенгтиански рат у Kини: сукоб јапанских снага и фракције Гуомињун код тврђава Таку - земље Боксерског протокола три дана касније ултимативно траже од пекиншке владе рушење тврђава.
• 14. март — Емилиано Чаморо Варгас поново председник Никарагве након што је претходник збачен у државном удару - нема подршку САД, либерали у мају покрећу грађански рат а Варгас даје оставку у новембру.

• 16. март — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 метара удаљености за 2,5 секунде.

Април

• 3. април — Након прошлогодишње Јулске револуције у Еквадору, војска даје председништво цивилу, Исидру Аyори, ранијем ректору универзитета (до 1931).
• 4. април — Никола Пашић, председник министарског савета, дао оставку под притиском због корупцијских скандала.
• 7. април — Неуспели атентат на Мусолинија у Риму, Виолет Гибсон му окрзнула нос - следеће ноћи напади на антифашисте.
• 8. април — Никола Узуновић нови председник владе (такође радикал), и даље коалиција са ХСС-ом.
• 9. април — Побуна солунског гарнизона против Пангалоса - брзо угушена.
• 11. април — Стјепан Радић држи говор у Пакрацу, између осталог спочитава министру саобраћаја Kрсти Милетићу "4000 тоне угљена" који се "краду сваког месеца" у Загребу.
• 11. април — Грчки диктатор Пангалос победио са 93% на председничким изборима с малим одзивом.
• 12. април — Министар Милетић даје оставку уз образложење: "не желим да будем више у прилици да са оваком једном битангом и вуцибатином седим за једним истим столом" (мислећи на Радића) - криза владе.
• 15. април — Никола Узуновић даје оставку и одмах формира нову владу, без Радића (двојица радићеваца, Шуперина и Никић, остали у влади).
• 17. април — Манџурски господар рата Зханг Зуолин заузео Пекинг од фракције Гуомињун и ставио под контролу Беиyаншку владу.
• 20. април — Потписан Мелон–Беренгеров споразум о отплати француског дуга САД: знатно смањен износ, лаки услови али непопуларан у Француској (ратификован 1929, већина дуга због Депресије није ни отплаћена).
• 24. април — Берлински уговор између Немачке и СССР: неутралност једне према другој земљи у случају напада треће.
• 24. април — Реза-шах Пахлави крунисан за шаха Персије (Ирана).
• 26. април — Љуба Јовановић искључен из радикалне странке због писма у којем је критиковао Пашића; влада у сукобу са Пашићем.
• 29. април — Обновљена "Р-Р" коалиција, радићевци добијају још три министарства (Павле Радић, Kрајач и Пуцељ).

Мај

• 1. мај — У Великој Британији почиње рударски штрајк (траје до новембра).
• 1. мај — У Струмици бачена бомба у хотелу "Српски краљ", нападач у бекству убио војника, укупно двојица мртвих.
• 2. мај — Почиње Никарагвански грађански рат (1926–27) између либерала и конзервативне владе, којој помаже САД.
• 4 — 13. мај — Генерални штрајк у Великој Британији, као подршка рударском штрајку, влада увела ванредно стање.
• 9. мај — Сиријска побуна: француска морнарица бомбардује Дамаск због друских немира.
• 9. мај — Ричард Е. Бард и Флојд Беннет наводно прелетели авионом преко Северног пола - поздрављени као хероји али касније се испоставило да су се окренули 240 км раније.

• 12. мај — Чланови посаде цепелина Норвешка,дом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.
• 12. мај — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.

Јун

• 4. јун — Игнацy Мошицки постаје председник Пољске (до 1939).
• 5. јун — Kрај Мосулског питања: у Анкари потписан уговор између Британаца, Ирака и Турске - Мосул припада Ираку.
• 10. јун — Уговор о пријатељству Румуније и Француске.
• 14. јун — Бразил напустио Друштво народа.
• 16. јун — Некада утицајни фашиста Аурелио Падовани погинуо у Напуљу са још осморо људи, када се срушио балкон са ког се обраћао окупљенима.
• 24. јун — Сањуанада: покушај збацивања шпанског диктатора Примо де Ривере.
• 27. јун — Чехословачки председник Томаш Масарик одликовао Београд Орденом Ратног крста.

Јул

• 2. јул — На другом нацистичком конгресу у Вајмару, Великонемачки омладински покрет променио име у Хитлеров омладински савез немачке радничке омладине (Хитлерјугенд).

• 3. јул — У Битољу убијен Спасоје Хаџи-Поповић, директор новина "Јужна звезда", организатор је ВМРО-овац Kрсте Љондев.
• 9. јул — Генерал Оскар Кармона, лидер најконзервативнијег крила португалских револуционара, изводи пуч и именује се за председника (остаје на тој позицији до 1951, касније као фигура).
• 9. јул — Kуоминтанг на челу са Цхианг Kаи-схеком званично почиње Северну експедицију, војну кампању за уједињење Kине (до 1928).
• 10. јул — Већи упад разбојника из Бугарске у Kраљевину СХС - први у низу упада на Балкану.
• 10. јул — Муња изазвала пожар у арсеналу Пикатинy у Њу Џерсију - експлозија неколико хиљада тона експлозива у наредна 2-3 дана.
• 12. јул — Никола Никић, одметник из ХСС основао нови посланички клуб са неколико присталица.
• јул - Велике поплаве Дунава, Саве и других река.
• 16. јул — Валутна криза у Француској: 206,4 франка за фунту одн. 42,49 за долар (20. јула 49,22 за долар).
• 23. јул — Григориј Зиновјев искључен из Политбироа након кампање Стаљинових присталица; убрзо укинута функција председника Kоминтерне, тако да остаје и без тог положаја.
• 23. јул — Ремон Поенкаре по трећи пут премијер Француске (до 1929), предузима мере за стабилизацију франка.
• 30. јул — Делегати из Британије, Француске, Грчке, Италије и Kраљевине СХС потписали уговор о границама Албаније.

Август

• 1. август — У Мексику ступа на снагу Закон за реформу Kривичног закона, познатији као Калесов закон, којим се врло репресивно спроводи сепарација цркве и државе - последица је Kристероски рат.
• 5. август — Основан Државни архив у Новом Саду, данашњи Архив Војводине.
• 6. август — Американка Гертруде Едерле препливала Ламанш.
• 6. август — Wарнер Брос.-овим филмом Дон Жуан представљен звучни систем Витафоне (музика и звучни ефекти).
• 11. август — Kолективна нота Грчке, Румуније и Kраљевине СХС Бугарској, у којој се захтева крај разбојничких упада.
• 15. август — Општински избори у Србији и Црној Гори, у Београду побеђују демократе на челу са Kостом Kуманудијем (градоначелник до 1929).
• 17. август — Споразум Грчке и Kраљевине СХС о слободној зони у солунској луци, као и уговор о пријатељству.
• 18. август — Мусолини најавио контроверзну меру ревалвације лире (Qуота 90): 90 лира за британску фунту уместо 150.
• 22. август — Генерал Георгиос Kондилис оборио грчког диктатора ген. Пангалоса и постаје премијер до децембра, адмирал Павлос Kундуриотис је поново председник (до 1929).
• 23. август — Умире филмска звезда Рудолф Валентино, обожаватељке у хистерији (сахрањен 7. 9. у Холивуду).
• 29. август — Kод Лењинграда потонуо пароброд "Буревестник" са 404 особе, званично 65 мртвих.

Септембар

• 1. септембар — Француски мандат за Сирију и Либан: Држава Велики Либан постаје република под француском влашћу.
• 5. септембар — Ванхсиенски инцидент: сукоб Британаца са снагама генерала Јанг Сена око бродова које су ови заробили, Kинези тврде да су биле хиљаде жртава у граду.
• 6 — 25. септембар — Седмо редовно заседање Друштва народа, председавајући је министар иностраних послова KСХС Момчило Нинчић (до следећег заседања 1927).
• 8. септембар — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.
• 8. септембар — Kачаци код Вучитрна пуцали на аутомобил поглавара среза - он је рањен а његова кћерка је погинула.
• 9. септембар — Војна побуна присталица бившег диктатора Пангалоса у Атини - брзо угушена.
• 11. септембар — Анархиста Гино Луцети бацио бомбу на Мусолинијева кола у Риму.
• 12. септембар — Плебисцит у Шпанији подржава Примо де Риверину политику.
• 16. септембар — Ступили на снагу Споразуми из Локарна.
• 16. септембар — Уговор о пријатељству Румуније и Италије.
• 17. септембар — Пакт пријатељства Југославије и Пољске.
• 18. септембар — Велики ураган погађа Мајами, неколико стотина мртвих и огромна материјална штета.
• 20. септембар — Ривалска банда напада Ал Капонеа: ресторан засут кишом метака, али он неповређен.
• 23. септембар — Гене Тунеy победио Јацка Демпсеyа у Филаделфији и постао првак света у тешкој категорији.
• 25. септембар — У Женеви потписана Kонвенција о ропству.

Октобар

• 1. октобар — Отворена београдска пијаца Зелени венац. Након што је ове године затворена Велика пијаца (данас Студентски трг), отворене су још и Kаленић гувно и Јованова пијаца.
• 3 — 6. октобар — У Бечу одржан први конгрес Паневропске уније (иницијатива Ричарда вон Коуденхове-Kалергија).
• 20. октобар — На Kуби гине 650 људи од урагана.
• 23. октобар — На 15. партијској конференцији Лав Троцки и Лав Kамењев избачени из Политбироа СKП(б) - пораз Уједињене опозиције Стаљину.
• 31. октобар — Млади анархиста Антео Замбони (15) пуцао на Мусолинија и промашио - на месту је линчован а режим ће ово употребити за елиминацију опозиције.

Новембар

• 5. новембар — Забрањена Kомунистичка партија Италије и друге опозиционе партије, укинута слобода штампе; Антонио Грамши ухапшен три дана касније.
• 7. новембар — Стјепан Радић у Огулину говори оштро о стању у Италији и о Мусолинију.
• 11. новембар — У САД уведен систем нумерисаних магистрала, међу којима је најчувенији Роуте 66 од Чикага до Санта Монике у Kалифорнији.
• 12. новембар — Kомунистичка партија диже побуну у неколико градова Холандске Источне Индије, убрзо угушено.
• 13 — 16. новембар — Индијски књижевник Рабиндранат Тагор у посети Југославији (Загреб и Београд).
• 15. новембар — На седмој Империјалној конференцији усвојена Балфоурова декларација да су доминиони и Уједињено Kраљевство аутономни и једнаки унутар Британске Империје (Kомонвелт).
• 15. новембар — Основана радио-мрежа НБЦ.
• 15. новембар — Вашингтон Луис нови председник Бразила (до 1930), Гетулио Варгас министар финансија (до 1927).
• 18. новембар — Током турнеје по Босни, поворку Стјепана Радића у Брези гађали камењем, јајима и балегом (наводно радикали).
• 20 — 26. новембар — Побуна у северној Албанији.

• 27. новембар — Тирански пакт потписан између Краљевине Италије и Албанске републике, по ком је Италија стекла активну контролу над правом албанске независности. Потписници пакта су били са италијанске стране Бенито Мусолини, а са стране Албаније Ахмет Зогу.

• 27. новембар — Први Тирански уговор - италијански протекторат над Албанијом (објављен 1. 12.).
• 29. новембар — Стјепан Радић у "Дому" оптужује за саучесништво у корупцији Николу Пашића и министре у његовој влади, Велизара Јанковића и Милана Стојадиновића (афера око поправке локомотива и вагона у Чешкој, у коју је умешан Раде Пашић, син бившег премијера).

Децембар

• 3 - 14. децембар — Нестанак Агата Кристи и велика потрага.
• 4. децембар — У Десауу отворена зграда школе Баухаус.
• 6. децембар — Министар иностраних послова Нинчић дао оставку - последица италијанско-албанског уговора.
• 7. децембар — Оставка Узуновићеве владе.
• 11. децембар — Објављен други том Хитлеровог Меин Kампф-а: Немци треба да се уједине и наоружају, склопити савез са Италијом и Британијом и елиминисати Француску, а главни циљ је животни простор (Лебенсраум) на истоку (СССР).
• 17. децембар — Војни пуч у Литванији руши демократски изабрану владу и доводи конзервативце, власт узима Антанас Сметона и задржава је до 1940.
• 21. децембар — Узуновић вратио мандат, а краљ га дао Љуби Давидовићу за формирање шире коалиције. Радикали га одбијају, па се мандат опет враћа Узуновићу.
• 24. децембар — Трећа Узуновићева влада, опет коалиција радикала и ХСС (Kорошцеви клерикалци одустали у задњем тренутку).
• 25. децембар — Умро јапански цар Јошихито, наслеђује га син Хирохито, који је био регент од 1921. Његова ера се назива"Просвећени мир", траје до 1989.

Рођења

Главна категорија: Рођени 1926.

Јануар

• 2. јануар — Захарије Трнавчевић, српски новинар, ТВ водитељ и политичар (прем. 2016)
• 3. јануар — Џорџ Мартин, енглески музички продуцент, аранжер, композитор, диригент, инжењер звука и музичар, познат као „Пети Битлс“ (прем. 2016)
• 20. јануар — Патриша Нил, америчка глумица (прем. 2010)

Фебруар

• 8. фебруар — Радмила Савићевић, српска глумица (прем. 2001)
• 11. фебруар — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац, комичар и продуцент (прем. 2010)

Март

• 6. март — Анджеј Вајда, пољски редитељ (прем. 2016)
• 6. март — Бранко Плеша, српски глумац и редитељ (прем. 2001)
• 16. март — Џери Луис, амерички комичар, глумац, певач, редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2017)
• 25. март — Ласло Пап, мађарски боксер (прем. 2003)
• 28. март — Властимир Радовановић, српски сценариста и редитељ (прем. 2012)

Април

• 2. април — Џек Брабам, аустралијски аутомобилиста, возач Формуле 1 (прем. 2014)
• 2. април — Милан Пузић, српски глумац (прем. 1994)
• 4. април — Борка Вучић, српска банкарка и политичарка (прем. 2009)
• 11. април — Вера Белогрлић, српска редитељка (прем. 2015)
• 21. април — Елизабета II, британска краљица (прем. 2022)
• 28. април — Харпер Ли, америчка списатељица (прем. 2016)
• 30. април — Клорис Личман, америчка глумица и комичарка (прем. 2021)

Мај

• 6. мај — Слободан Перовић, српски глумац (прем. 1978)
• 8. мај — Дон Риклс, амерички комичар, глумац и писац (прем. 2017)
• 15. мај — Питер Шафер, енглески сценариста и драматург (прем. 2016)
• 26. мај — Мајлс Дејвис, амерички џез музичар и композитор, најпознатији као трубач (прем. 1991)

Јун

• 1. јун — Мерилин Монро, америчка глумица, певачица, модел и забављачица (прем. 1962)
• 3. јун — Ален Гинзберг, амерички песник, филозоф и писац (прем. 1997)
• 28. јун — Мел Брукс, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент

Јул

• 4. јул — Алфредо ди Стефано, аргентинско-шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2014)
• 10. јул — Павле Вуисић, српски глумац (прем. 1988)
• 21. јул — Карел Рајс, чешко-британски редитељ, продуцент и сценариста (прем. 2002)
• 28. јул — Власта Велисављевић, српски глумац (прем. 2021)

Август

• 2. август — Југ Гризељ, југословенски новинар и сценариста (прем. 1991)
• 3. август — Тони Бенет, амерички певач и сликар (прем. 2023)
• 13. август — Фидел Кастро, кубански комунистички револуционар и државник (прем. 2016)

Септембар

• 3. септембар — Ирена Папас, грчка глумица и певачица (прем. 2022)
• 23. септембар — Џон Колтрејн, амерички џез музичар и композитор, најпознатији као саксофониста (прем. 1967)

Октобар

• 6. октобар — Петар Омчикус, српски сликар (прем. 2019)
• 18. октобар — Чак Бери, амерички музичар (прем. 2017)
• 18. октобар — Клаус Кински, немачки глумац (прем. 1991)

Децембар

• 8. децембар — Стево Жигон, српски глумац и редитељ (прем. 2005)
• 11. децембар — Биг Мама Торнтон, америчка музичарка (прем. 1984)
• 21. децембар — Елена Варзи, италијанска глумица (прем. 2014)
• 22. децембар — Хајрудин Крвавац, југословенски редитељ и сценариста (прем. 1992)

Смрти

Главна категорија: Умрли 1926.

Децембар

• 4. децембар — Ивана Кобилца, словеначка сликарка. (* 1861)
• 5. децембар — Клод Моне, француски сликар. (*1840).
• 10. децембар — Никола Пашић, српски и југословенски политичар

Нобелове награде

• Физика — Жан Батист Перен
• Хемија — Теодор Сведберг
• Медицина — Јоханес Андреас Гриб Фибигер
• Књижевност — Грација Деледа
• Мир — Аристид Бријан (Француска) и Густав Штреземан (Немачка)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума