Македонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Македонија (вишезначна одредница).
Македонија
HistMacSrb.gif
Савремену географску регију Македонију није званично дефинисала било која међународна организације или држава. У неким контекстима, простире се преко пет независних држава: Републике Македоније, Србије, Грчке, Бугарске и Албаније.
Македонија према Димитрију Чуповском

Македонија је историјски и географски регион на Балкану, административно подељен између Републике Македоније (Вардарска Македонија), Грчке (Егејска Македонија), Бугарске (Пиринска Македонија), те незнатним делом Албаније и Србије (део Вардарске Македоније).

Географија Македоније[уреди]

Македонија је претежно планинска регија прошарана котлински равницама смештеним уз велике речне токове са већим равницама на њеном југу, уз Егејско море. Њену северну границу чини вододелница Црног и Егејског мора. Западну границу чини вододелница Јадранског и Егејског мора на северу односно горњи ток Бистрице на југу. Јужну границу Македоније чини Олимп односно Егејско море, док источну границу чини река Места.

Историја[уреди]

По Константину Порфирогениту, у Македонији су, за владе цара Ираклија, али после доласка Јужних Словена, боравили једно време и западнословенски закарпатски Срби. Само што они нису ту дошли насилно, него са Ираклијевим одобрењем. Ираклије их је населио у јужној Македонији, око каснијег града Србице, који је и добио то име од Срба. Према томе би Македонија била прва српска домовина на Балкану. Међутим Срби су се по Порфирогениту, касније покајали, што су ставили своја закарпатска огњишта, па су са царевим пристанком пошли натраг старој кући. По прелазу преко Дунава, они су се опет предомислили, те су преко византијског команданта у Београду, замолили Ираклија за друга нова станишта у Византији.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]