Густав Холст
Густав Холст | |
---|---|
Пуно име | Густав Теодор Холст |
Датум рођења | 21. септембар 1874. |
Место рођења | Челтнам, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 25. мај 1934.59 год.) ( |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Густав Теодор Холст (енгл. Gustav Theodore Holst; Челтнам, 21. септембар 1874 — Лондон, 25. мај 1934) био је енглески композитор.
Рођен је у музичкој породици (отац - оргуљаш, мајка - пијанисткиња).[1] Од младости ради као оргуљаш у цркви, а водио је једно време црквени хор. Студирао је на Лондонском колеџу за музику и неколико година свира тромбон у оркестрима. У периоду од 1919. до 1923. предавао је композицију на Лондонском колеџу за музику.[2]
Компоновао је чувену седмоставачну свиту Планете у време када је у Европи беснео Први светски рат.[3][4] Најпознатија композиција је Јупитер, планета радости.
Имао је значајан утицај на један број млађих енглеских композитора, укључујући и Едмунда Рубру, Мајкла Типета и Бенџамина Бритна.
Астероид 3590 Холст назван је по овом композитору.[5]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Младост
[уреди | уреди извор]Породично порекло
[уреди | уреди извор]Холст је рођен у Челтнаму, Глостершир, као старији од двоје деце Адолфа фон Холста, професионалног музичара, и његове супруге, Кларе Кокс, рођене Ледијард. Она је била углавном британског порекла,[n 1] ћерка угледног сајренчестерског адвоката;[7] Холстова породица била је мешовитог шведског, летонског и немачког порекла, са најмање једним професионалним музичарем у свакој од претходне три генерације.[8]
Један од Холстових прадеда, Матија Холст, рођен у Риги у Летонији, био је немачког порекла; он је служио као композитор и учитељ харфе на царском руском двору у Санкт Петербургу.[9] Матијин син Густавус, који се са родитељима као дете преселио у Енглеску 1802. године,[10] био је композитор музике у салонском стилу и познати учитељ харфе. Он је присвојио аристократски префикс „фон“ и додао га породичном имену у нади да ће стећи већи углед и привући ученике.[n 2]
Холстов отац, Адолф фон Холст, постао је оргуљаш и зборовођа у Цркви свих светаца, Челтнам;[12] такође је предавао и држао клавирске рецитале.[12] Његова супруга, Клара, бивша ученица, била је талентована певачица и пијанисткиња. Имали су два сина; Густавов млађи брат, Емил Готфрид, постао је познат као Ернест Косарт, успешан глумац у Вест Енду у Њујорку и у Холивуду.[13] Клара је умрла у фебруару 1882, а породица се преселила у другу кућу у Челтнаму,[n 3] где је Адолпх регрутовао своју сестру Нину да му помогне у одгајању дечака. Густав је поштовао њену преданост породици и посветио јој је неколико својих раних композиција.[7] Године 1885, Адолф се оженио са Мари Торлеј Стоун, још једном од његових ученица. Имали су два сина, Матију (познатог као „Мак”) и Евелина („Торлија”).[16] Мари фон Холст је била заокупљена теозофијом и није је много занимала за домаћа питања. Сва четири Адолфова сина били су подложни ономе што један биограф назива „бенигним занемаривањем“,[16] а посебно Густав „није био оптерећен пажњом или разумевањем, са слабим видом и слабим плућима, оба незбринута - био је 'мизеран и уплашен'."[17]
Композиције - Планете
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Clara had a Spanish great-grandmother, who eloped and lived with an Irish peer; Imogen Holst speculates whether this family scandal may have mitigated the Lediard family's disapproval of Clara's marrying a musician.[6]
- ^ Imogen Holst records, "A second cousin in the eighteenth century had been honoured by the German Emperor for a neat piece of work in international diplomacy, and the unscrupulous Matthias had calmly borrowed the 'von' in the hopes that it might bring in a few more piano pupils."[11]
- ^ Adolph moved the family from 4 Pittville Terrace (named today Clarence Road) to 1 Vittoria Walk.[14][15]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Mitchell, Jon C (2001). A Comprehensive Biography of Composer Gustav Holst, with Correspondence and Diary Excerpts. Lewiston, N Y: E Mellen Press. ISBN 0-7734-7522-2.
- ^ A Biography of Gustav Holst, Приступљено 28. 12. 2013.
- ^ RTS:Gustav Holst, Приступљено 28. 12. 2013.
- ^ Planete » Moj svet muzike
- ^ Lutz D. Schmadel, International Astronomical Union Dictionary of Minor Planet Names. — 5-th Edition. — Berlin Heidelberg New-York: Springer-Verlag, 2003. — 992 с. —. ISBN 978-3-540-00238-3.
- ^ Holst 1969, стр. 6
- ^ а б Mitchell 2001, стр. 3 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMitchell2001 (help)
- ^ Mitchell 2001, стр. 2 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMitchell2001 (help)
- ^ Matthews, Colin. „Holst, Gustav”. Grove Music Online. Архивирано из оригинала 31. 5. 2020. г. Приступљено 22. 3. 2013.(потребна претплата)
- ^ Short 1990, стр. 9 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFShort1990 (help)
- ^ Holst 1969, стр. 52
- ^ а б Short 1990, стр. 10 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFShort1990 (help)
- ^ Short, стр. 476 ; "The Theatres", The Times, 16 May 1929, p. 1; Atkinson, Brooks. "Over the Coffee Cups", The New York Times, 5 April 1932 (потребна претплата) „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2014. г. Приступљено 06. 09. 2021. ; and Jones, Idwal. "Buttling a Way to Fame", The New York Times, 7 November 1937 (потребна претплата)
- ^ Warrack, John (јануар 2011). „Holst, Gustav Theodore”. Oxford Dictionary of National Biography Online edition. Архивирано из оригинала 20. 6. 2021. г. Приступљено 4. 4. 2013.(потребна претплата)
- ^ Short, стр. 11
- ^ а б Mitchell, стр. 3–4
- ^ Dickinson 1957, стр. 135
Литература
[уреди | уреди извор]- Boult, Adrian (1973). My Own Trumpet. London: Hamish Hamilton. ISBN 0-241-02445-5.
- Boult, Adrian (1979). Music and Friends. London: Hamish Hamilton. ISBN 0-241-10178-6.
- Dickinson, Alan Edgar Frederic (1995). Alan Gibbs, ур. Holst's Music—A Guide. London: Thames. ISBN 0-905210-45-X.
- Dickinson, A E F (1957). „Gustav Holst”. Ур.: Alfred Louis Bacharach. The Music Masters IV: The Twentieth Century. Harmondsworth: Penguin. OCLC 26234192.
- Gibbs, Alan (2000). Holst Among Friends. London: Thames Publishing. ISBN 978-0-905210-59-9.
- Holmes, Paul (1998). Holst. Illustrated Lives of the Great Composers. London: Omnibus Press. OCLC 650194212.
- Holst, Gustav (1974). Letters to W. G. Whittaker. University of Glasgow Press. ISBN 0-85261-106-4.
- Holst, Imogen (1969). Gustav Holst (second изд.). London and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-315417-X.
- Holst, Imogen (1974). A Thematic Catalogue of Gustav Holst's Music. London: Faber and Faber. ISBN 0-571-10004-X.
- Holst, Imogen (1980). „Holst, Gustavus Theodore von”. Ур.: Stanley Sadie. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 8. London: Macmillan. ISBN 0-333-23111-2.
- Holst, Imogen (1981). The Great Composers: Holst (second изд.). London: Faber and Faber. ISBN 0-571-09967-X.
- Holst, Imogen (1986). The Music of Gustav Holst (third изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-315458-7.
- Hughes, Gervase (1960). The Music of Arthur Sullivan. London: Macmillan. OCLC 16739230.
- Hughes, Gervase; Herbert Van Thal (1971). The Music Lover's Companion. London: Eyre and Spottiswoode. ISBN 0-413-27920-0.
- Kennedy, Michael (1970). Elgar: Orchestral Music. London: BBC. OCLC 252020259.
- March, Ivan, ур. (2007). The Penguin Guide to Recorded Classical Music, 2008. London: Penguin. ISBN 0-14-103336-3.
- Mitchell, Jon C (2001). A Comprehensive Biography of Composer Gustav Holst, with Correspondence and Diary Excerpts. Lewiston, N Y: E Mellen Press. ISBN 0-7734-7522-2.
- Moore, Jerrold Northrop (1992). Vaughan Williams—A Life in Photographs. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-816296-0.
- Rodmell, Paul (2002). Charles Villiers Stanford. Aldershot: Scolar Press. ISBN 1-85928-198-2.
- Rubbra, Edmund; Stephen Lloyd, ур. (1974). Gustav Holst. London: Triad Press. ISBN 0-902070-12-6.
- Sackville-West, Edward; Desmond Shawe-Taylor (1955). The Record Guide. London: Collins. OCLC 500373060.
- Short, Michael (1990). Gustav Holst: The Man and his Music. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-314154-X.
- Tippett, Michael (1991). Those Twentieth Century Blues. London: Pimlico. ISBN 0-7126-6059-3.
- Vaughan Williams, Ralph (2008). Hugh Cobbe, ур. Letters of Ralph Vaughan Williams. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-925797-3.
- Bax, Clifford (1936). Ideas and People. London: Lovat Dickson. OCLC 9302579.
- Boult, Adrian (1973). My Own Trumpet. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-24-102445-4.
- Boult, Adrian (1979). Music and Friends. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-24-110178-0.
- Greene, Richard (1995). Holst: The Planets. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52-145000-3.
- Holst, Gustav (1921). The Planets: Suite for Large Orchestra. London: Boosey & Hawkes. OCLC 873691404.
- Holst, Imogen (1974). A Thematic Catalogue of Gustav Holst's Music. London: Faber & Faber. ISBN 978-0-57-110004-0.
- Holst, Imogen (1981). Holst. London: Faber & Faber. ISBN 978-0-57-118032-5.
- Holst, Imogen (1986). The Music of Gustav Holst. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-315458-2.
- Holst, Imogen (2008) [1969]. Gustav Holst: A Biography (second изд.). London: Faber & Faber. ISBN 978-0-571-24199-6.
- Kennedy, Michael (1987). Adrian Boult. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-33-348752-5.
- Leo, Alan (1905). What is a Horoscope and How is it Cast? (second изд.). London: Modern Astrology. OCLC 561872689.
- Short, Michael (1990). Gustav Holst: The Man and his Music. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-314154-4.
- Vaughan Williams, Ursula (1964). RVW: A Biography of Ralph Vaughan Williams. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-315411-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Gustav Holst archive at the Britten-Pears Foundation
- Густав Холст на сајту IMDb (језик: енглески)
- Free scores by Густав Холст in the Choral Public Domain Library (ChoralWiki)
- Gustav Holst (бесплатне песме за субјекат) на сајту IMSLP (језик: енглески)
- The Gustav Holst Website (unofficial)
- Gustav Holst: The Lost Films (BBC production from the late 1970s, discovered 2009. Extracts)
- Turn back, O man (Op. 36a) – live recording by the Choir of Somerville College, Oxford (2012) на сајту YouTube
- Густав Холст на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Густав Холст на сајту LibriVox (језик: енглески)