Давид II Шкотски
| Давид II Шкотски | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 5. март 1324. |
| Место рођења | Данфермлин |
| Датум смрти | 22. фебруар 1371. (46 год.) |
| Место смрти | Дворац Единбург |
| Династија | Брус |
| Отац | Роберт Брус |
| Мајка | Елизабет де Бург |
| Супружник | Joan of The Tower, Margaret Drummond, Queen of Scotland |
| Краљ Шкотске | |
| Претходник | Роберт Брус |
| Наследник | Роберт II Шкотски |
Давид II Шкотски (Данфермлајн, 5. март 1324 — Дворац Единбург, 22. фебруар 1371) био је краљ Шкотске из династије Брус. Био је син Роберта Бруса и Елизабет де Бург.
Биографија[уреди | уреди извор]
У складу с англо-шкотским Споразумом из Нортхемтона,[1][2][3][4] тада четворогодишњи Давид је 17. јула 1328. ожењен за Јоану, сестру енглеског краља Едварда III.[5] Још као мало дете — 7. јуна 1329, наследио је свог оца Роберта Бруса на шкотском трону.[5] Првих година његове владавине, док је још био дете, владали су као регенти Томас Рендолф, Домнхал од Мара и Арчибалд Даглас (регент од 1332),[6] али након што је он побеђен од стране Едвардове војске у Бици код Хелидон Хила код Нортамберленда 19. јула 1333. ствари су по Давида кренуле лоше. Едварду III, коме је независност Шкотске ианако ишла на живце, сметао је Давид, па је уместо њега поставио на шкотски трон свог фаворита — Едварда Бејлиола (кога већина Шкота није сматрала својим владарем).[5]
Али како није имао куд, побегао је 1334. у Француску,[7] где га је великодушно уздржавао краљ Филип VI. Давид се за њега између 1339. и 1340. борио у неуспешним походима против Едварда III. Коначно се 1341. вратио у Шкотску, али је мало тога урадио као нови-стари монарх, осим неколико јалових напада на север Енглеске. У време француске опсаде Кала покушао је да поновно помогне Филипу напавши Енглезе са севера, али је поражен, рањен и заробљен у бици код Невил Кроса код Дарама 17. октобра 1346.[5][8]
Након тога је 11 година провео у енглеском заробљеништву. Ослобођен је 1357. уз обећање да ће његова Шкотска платити високу откупнину, али је то ипак испало пуно више него што је Шкотска могла да прикупи. Ипак до 1363. изгладио је односе са Едвардом, који су чак постали срдачни, па је чак понудио да син енглеског краља постане шкотски суверен, у замену за остатак дуга од његове откупнине. Тај предлог донео му је непријатељe у властитој кући, јер су против њега устали Шкотски парламент и његов наследник и нећак Роберт II.[5]
И последње године своје владавине Давид је провео у тешким свађама са парламентом и опозицијом која се противила његовим претераним трошковима.[5]
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 16. Роберт де Брус | ||||||||||||||||
| 8. Роберт де Брус, 5. лорд од Анандејла | ||||||||||||||||
| 17. Isobel of Huntingdon | ||||||||||||||||
| 4. Роберт де Брус, 6. лорд од Анандејла | ||||||||||||||||
| 18. Gilbert de Clare, 5th Earl of Hertford and Gloucester | ||||||||||||||||
| 9. Isabella of Gloucester and Hertford | ||||||||||||||||
| 19. Изабел Маршал | ||||||||||||||||
| 2. Роберт Брус | ||||||||||||||||
| 20. Donnchadh, Earl of Carrick | ||||||||||||||||
| 10. Níall of Carrick | ||||||||||||||||
| 5. Марџори, грофица од Карика | ||||||||||||||||
| 22. Walter Steward of Dundonald | ||||||||||||||||
| 11. Маргарет Стјуарт | ||||||||||||||||
| 23. Bethóc of Angus | ||||||||||||||||
| 1. Давид II Шкотски | ||||||||||||||||
| 24. Ричард Мор де Бург | ||||||||||||||||
| 12. Walter de Burgh, 1st Earl of Ulster | ||||||||||||||||
| 25. Egidia de Lacy | ||||||||||||||||
| 6. Richard Óg de Burgh, 2nd Earl of Ulster | ||||||||||||||||
| 26. John Fitzgeoffrey | ||||||||||||||||
| 13. Isabel FitzJohn | ||||||||||||||||
| 27. Isabel Bigod | ||||||||||||||||
| 3. Елизабет де Бург | ||||||||||||||||
| 28. Hubert de Burgh, 1st Earl of Kent | ||||||||||||||||
| 14. Џон де Бург | ||||||||||||||||
| 29. Beatrice de Warrenne | ||||||||||||||||
| 7. Маргарит де Бург | ||||||||||||||||
| 30. William III de Lanvaley | ||||||||||||||||
| 15. Hawise de Lanvaley | ||||||||||||||||
| 31. Maud Peche | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Andrew of Wyntoun, The orygynale cronykil of Scotland, edited by D. Laing (Edinburgh, 1872–1879)
- ^ John of Fordun, Chronica gentis Scotorum, edited by W. F. Skene (Edinburgh, 1871–1872)
- ^ J. H. Burton, History of Scotland, vol. ii. (Edinburgh, 1905)
- ^ A. Lang, History of Scotland, vol. i. (Edinburgh, 1900)
- ^ а б в г д ђ „David II” (на језику: енглески). Encyclopædia Britannica. Приступљено 22. 11. 2014.
- ^ Dunbar (1899). p. 147.–9
- ^ Dunbar 1899, стр. 150.
- ^ Dunbar 1899, стр. 152.
Литература[уреди | уреди извор]
- Dunbar, Archibald H. (1899). Scottish Kings — A Revised Chronology of Scottish History 1005–1625. Edinburgh.
- David Nash Ford (2004). Royal Berkshire History: David II, King of Scots (1324—1371).
- John of Fordun (1871–72). Chronica gentis Scotorum, edited by W. F. Skene. Edinburgh.
- John Hill Burton. (1905). History of Scotland, vol. ii. Edinburgh.
- Andrew Lang. (1900). History of Scotland, vol. i. Edinburgh.
- Nield, Jonathan (1968). A Guide to the Best Historical Novels and Tales. Ayer Publishing. ISBN 978-0-8337-2509-7.
- Shattock, Joanne (2000). The Cambridge Bibliography of English Literature, Volume 4; Volumes 1800-1900. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39100-9.
- Andrew of Wyntoun. (1872–79). The orygynale cronykil of Scotland, edited by D. Laing Edinburgh.
