Дагеротипија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Најпознатија слика писца Едгара Алана Поа из 1848.

Дагеротипија је једна од првих врста слике у историји фотографије. Развио ју је Луј Дагер, по коме и носи име.

Ова техника је развијена након првих слика Нисефора Нијепса и била је у употреби око 20 година, од 1839., до око 1860..

Техника дагеротипије[уреди]

Уметнички атеље, дагеротипија из 1838.

Код дагеротипије нема негатива, слика се прави директно на посребреној плочи (дагеротипији) када се ова у мраку изложи јодној пари. Тада на њеној површини настаје светлосно осетљиви сребро-јодид. Плоча се даље осветљује у камери званој камера опскура. Након чега на њој настаје латентна слика, још увек невидљива. Тада се плоча изложи пари живог сребра и фиксира у раствору сумпор-диоксида (SO_2).

Таква слика била је врло осетљива, па се премазивала златом и хлором ради заштите и бољег контраста.

Због природе слике, репродукција није била могућа, па је свака дагеротипија оригинал.

Дагеротипија у Србији[уреди]

Прву дагеротипију у Србији је направио пионир и први српски фотограф Димитрије Новаковић 1840. Технику је усвојио за време боравка у Паризу, 1839., од самог инвентора - Луја Дагера. Наводно је 1841. Анастас Јовановић сликао кнеза Михајла, али дагеротипија није успела. Убрзо су се у Србији појавили и страни дагеротиписти.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дагеротипија