Пређи на садржај

Жозеф Нисефор Нијепс

С Википедије, слободне енциклопедије
Жозеф Нисефор Нијепс
Жозеф Нијепс, пионир фотографије
Лични подаци
Датум рођења(1765-03-07)7. март 1765.
Место рођењаШалон сир Саон, Француска
Датум смрти5. јул 1833.(1833-07-05) (68 год.)
Место смртиСен Лу де Варен, Француска
Научни рад
Пољехемија, фотографија

Потписpotpis_alt}}}

Жозеф Нисефор Нијепс (фр. Joseph Nicéphore Niépce, погрешно је Нићифор Нипс; Шалон сир Саон, 7. март 1765Сен Лу де Варен, 5. јул 1833) био је француски хемичар аматер и пионир фотографије.[1] Усавршавајући литографију од 1813. до 1820, први у свету успео да фиксира слику добијену у мрачној комори помоћу плоче прекривене на светлост осетљивим слојем асфалтног лака.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Жозеф Нисефор Нијепс родио се 7. марта 1765. године у Шалон сир Саону у Француској.

Прва фотографија, сликана око 1826/27. године
Младић води коње у шталу 1825..

Није знао да наслика слике које су настале помоћу камере опскуре како је то било популарно међу сликарима из његовог доба и трудио се да овакве слике учини трајним. Експериментисао је са литографијом и то га је довело до тога да се трудио да слике које су добијене помоћу ове камере учини трајним. Нијепс је такође експериментисао са сребрним бромидом али се на крају одлучио за експериментисање са смолом (јудејски битумен) коју је код својих првих експеримената растварао у лавандином уљу и тим раствором прекривао плочицу од цинка коју је касније оставио у камери опскури. После 8 часова експонирања ју је извадио и помоћу лавандиног уља одстранио неекспониране делове смоле.

Почео је експериментисање са стварањем слике које су му после одређеног времена увек избледиле. Прву сталну фотографију је израдио вероватно 1824. године. Најстарија његова позната фотографија која је била стална створена је 1826. године или 1827. године (према различитим изворима). Он је свој процес назвао хелиографија.

Око 1826. године он је створио прву фотографију која је сачувана у свету. Ова фотографија је била створена помоћу камере опскуре време експозиције у трајању од 8 часова. Сунце је за то доба прелазило пут од истока на запад и осветлило је обе стране надворија.

Како није поседовао цртачки таленат Нијепсе је одлучио да развије фотохемијски поступак којим би преносио бакрорезе на литографски камен. Знао је да одређена врста асфалта тзв. јудејски битумен стврдне под утицајем светлости. Тај афвалт је отопио у лавандулином уљу који је користио за фирнисе и њиме премазао комад цинковог лима. На премазану површину је положио цртеж који је претходно науљио и учинио га провидним и пустио да сунце делује на лим. Асфалт се под утицајем светлости стврднуо а затим је испрао плочу уљем. Оне делове који су одговарали црним је очистио до глатког метала а затим нагризао киселином. Тај поступак је назвао „хелиогравура“. Једну од асфалтних плоча учврстио је у камери опскури и сочиво управио у двориште и оставио читав дан. На слици се након испирања могла препознати слика дворишта. Експериментисао је и са бакарним плочана премазаним сребром.

Од 1829. године је почео да ради на усавршевању свога проналазка и почео је сарадњу са Лујем Дагером. Партнерство је трајало све до његове смрти. Дагер је даље радио на пројекту и свој процес је назвао дагеротипија. Много година Нијепс није имао никаква признања за дело и проналазак који је у ствари он учинио. Његов син се борио да би се изборио за признање дела свога оца али његово име није никада било тако славно као Дагера.

2002. године је нађена најстарија фотографија коју је створио Нијепс у збирци француског скупљача и утврђено је да потиче из 1825. године што значи да је старија од снимка надворија и била је то слика гравуре где младић води коња у шталу и ова фотографија је затим била продата на аукцији за 450.000 евра.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nicephore Niepce | Biography, Inventions, Heliography, Contributions to Photography, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Velika knjiga o fotografiji, Time-Life, prevod M. Hausler Prosveta Zagreb 1980.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]