Даниел Сич
Изглед
Овај чланак се у великој мери или у потпуности ослања на један извор. |
| Даниел Сич | |
|---|---|
Мало позориште "Душко Радовић", Београд, "Момо", 2005, фото Ђорђе Томић - Данијел Сич, Дамјан Кецојевић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Даниел Сич |
| Датум рођења | 23. јул 1973. |
| Место рођења | Рума, СФР Југославија |
| Занимање | глумац |
| Рад | |
| Активни период | 1996—данас |
| Битне улоге | Монтевидео, Бог те видео! — Добросав Мирис кише на Балкану — Душан Антић Последња аудијенција — Александар Карађорђевић Света Петка — Крст у пустињи — Петкин брат Јевтимије Закопане тајне — Угљеша Затезало |
| Веза до IMDb-а | |
Даниел Сич (Рума, 23. јул 1973) српски је глумац.

Биографија
[уреди | уреди извор]Даниел Сич рођен је 23. јула 1973. године у Руми. Дипломирао је глуму 1999. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића и Бранислава Мићуновића. Стални је члан Београдског драмског позоришта од 2008. године. Добитник је глумачке Награде Љубинка Бобић Удружења драмских уметника Србије 2011. године. Добитник је Годишњих награда БДП-а за уметнички допринос као члан ансамбла представа „Не играј на Енглезе“ (2008) и „Буђење пролећа“ (2011).[1] Такође се бави синхронизацијом цртаних филмова на српски језик у студијима Блу хаус, Призор, Лаудворкс, Облакодер и Синкер медија као и за Тик Так Аудио и Земља чуда.
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1996. | Беспризори | |
| 1997. | The Wave | |
| 1999. | Породично благо | Хулиган |
| 2000. | Стари врускавац | Милош |
| 2002. | Џил и Дон | Дон Бејкер |
| 2002. | Глад | |
| 2007–2008. | Љубав и мржња | Лука |
| 2007. | Позориште у кући | Момчило |
| 2008–2015. | Улица липа | Драган |
| 2008. | Последња аудијенција | Александар Карађорђевић |
| 2009. | Туга | Војник |
| 2010. | Куку, Васа | |
| 2010. | Монтевидео, Бог те видео! | Добросав |
| 2011. | Мирис кише на Балкану | Душан Антић |
| 2012. | Бела лађа (ТВ серија) | глас тата Трифуна |
| 2012. | Монтевидео, Бог те видео! | Добросав |
| 2014. | Српска штампа | Новинар |
| 2016. | Вере и завере | Мита Гардиновачки |
| 2016. | Андрија и Анђелка | Порески инспектор |
| 2018. | Жигосани у рекету | Небојша |
| 2019. | Државни службеник | Лекар |
| 2019. | Јунаци нашег доба | Панајотовић |
| 2020. | Југословенка | |
| 2021–2022. | Камионџије д. о. о. | Пера |
| 2021. | Тајне винове лозе | Ђурић |
| 2021. | Не играј на Енглезе | Паун |
| 2021. | Време зла | Мирко Чекић |
| 2022. | Либерта — рађање града | |
| 2022. | Света Петка — Крст у пустињи | Јевтимије |
| 2022. | Мој мали пони: Нова генерација | Арџил |
| 2022. | Зафари | Антонио |
| 2022. | Рејнбоу хај | Колин |
| 2022. | Акедо | |
| 2023 - у току | Закопане тајне | Угљеша Затезало |
| 2023. | Пет Палс | |
| 2023. | Што се боре мисли моје |
Улоге у позоришту
[уреди | уреди извор]- „Човек је човек” (1996)
- „Ципеле од кенгурове коже” (1999)
- „Господин Фока” (2002)
- „24 Зида” (2003)
- „Creeps (Наказе)” (2004)
- „Крила од олова” (2004)
- „Разнесени” (2005)
- „Малајско лудило” (2005)
- „Лет изнад кукавичјег гнезда” (2005)
- „Живот бр.2” (2006)
- „Дисхармонија” (2007)
- „Лака коњица” (2007)
- „Не играј на Енглезе” (2007)
- „Романса” (2008)
- „У пола цене” (2008)
- „Фалсификатор” (2009)
- „Буђење пролећа” (2010)
- „Све о мојој мајци” (2011)
- „Смрт трговачког путника” (2012)
- „Кад су цветале тикве” (2014)
- „Три класе и госпођа Нушић” (2014)
- „Тероризам” (2016)
- „Јазавац пред судом” (2017)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Даниел Сич”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 15. 09. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Даниел Сич на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Sič, Daniel Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности