Београдско драмско позориште

Београдско драмско позориште
	Главни улаз Београдског драмског позоришта
Бивши називи	Градско позориште (1947—1959); Савремено позориште (1959—1975)
Локација	Милешевска 64а; Београд (Врачар);
Координате	44° 47′ 50.6″ N 20° 29′ 08.2″ E / 44.797389° С; 20.485611° И
Тип	Позориште (Драма)
Макс. број гледалаца	495
Конструкција
Отворено	20. фебруар 1948.
Период активности	1947—данас
Реновирано/обновљено	2003.
Власник	Град Београд
Директор	Југ Радивојевић
Веб-сајт
	bdp.rs

Београдско драмско позориште (БДП) је позориште у Београду, Србији. Основано је августа 1947. године као Градско позориште и било је прво позориште основано у Београду након Другог светског рата. Налази се на Црвеном крсту, у општини Врачар.

Историја

Оснивање

Позориште на Црвеном крсту било је предвиђено Генералним планом Београда из 1923. године.^[2]

Основано је августа 1947. као Градско позориште. Прва премијера, „Младост отаца“ Бориса Горбатова у режији Петра С. Петровића, изведена је 20. фебруара 1948. у сали Народног позоришта.^[3]

Зграда на Црвеном крсту, у којој се позориште и данас налази (Милешевска 64а), отворена је у сезони 1948/49. Прва премијера на овој сцени била је „Сумњиво лице“ Бранислава Нушића, у режији Салка Репака, 20. марта 1949.

Интеграција са Позориштем на Теразијама

У периоду од 1959. до 1975. године, Београдско драмско позориште било је спојено са Београдском комедијом (данашње Позориште на Теразијама) у једну позоришну кућу под именом „Савремено позориште“. У децембру 1975. институција се поново раздваја и позориште наставља рад под данашњим именом, Београдско драмско позориште.

"Златни период"

Средином педесетих и почетком шездесетих година 20. века, БДП је доживело свој „златни период“, пре свега захваљујући изузетно успешним извођењима дела савремених америчких драмских писаца. Легендарне представе попут Смрт трговачког путника, Мачка на усијаном лименом крову, Стаклена менажерија, Мајка Храброст и Поглед с моста остале су у сећању генерација гледалаца.

Овај период обележила је плејада врсних глумаца, редитеља, сценографа и костимографа који су својим талентом прославили сцену на Црвеном крсту.

Савремено доба

БДП данас ради са сталним уметничким ансамблом и наставља традицију створену извођењем класичне и авангардне драмске литературе, чиме је створио и одржао свој препознатљив стил и уметнички израз.

У пролеће 2003. године завршена је темељна реконструкција зграде позоришта, чиме је она доведена на ниво високих европских стандарда.^[3] Данас позориште има салу капацитета 495 места.^[1]

Галерија

Види још

Референце

^ ^а ^б „POZORIŠNA PUBLIKA U SRBIJI” (PDF). zaprokul.org.rs. ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA. Приступљено 31. март 2019.
^ Вуксановић-Мацура. Генерални план Београда 1923: Компарација планираног и оствареног, стр. 244 (пдф стр. 256). phaidrabg.bg.ac.rs 2014
^ ^а ^б Ćirić, Sonja (29. 5. 2003). „U novom ruhu”. vreme.com. Приступљено 31. 3. 2019.

Спољашње везе

Званични веб-сајт
„Београдско драмско позориште”. PORT.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.

[2010data-1] а ^б „POZORIŠNA PUBLIKA U SRBIJI” (PDF). zaprokul.org.rs. ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA. Приступљено 31. март 2019.

[2] Вуксановић-Мацура. Генерални план Београда 1923: Компарација планираног и оствареног, стр. 244 (пдф стр. 256). phaidrabg.bg.ac.rs 2014

[Vreme2003-3] а ^б Ćirić, Sonja (29. 5. 2003). „U novom ruhu”. vreme.com. Приступљено 31. 3. 2019.

[1]

[2]

[3]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Сједињене Државе

п р у Статуета Јоаким Вујић
СФР Југославија (1985–1992)	Народно позориште у Београду, Љуба Тадић, Мија Алексић, Мира Ступица, Бора Глишић и Стеријино позорје (1985) Мира Бањац и Мирослав Беловић (1986) Душан Ковачевић и Милош Жутић (1987) Мира Траиловић и Љубомир Ковачевић (1988) Љиљана Крстић и Дејан Мијач (1989) Данило Бата Стојковић и Јован Ћирилов (1990) Александар Поповић и Љубомир Убавкић Пендула (1991) Бранко Плеша и Бранислав Цига Јеринић (1992)
СР Југославија (1992—2003)	Није додељена (1993) Стево Жигон и Петар Краљ (1994) Сава Барачков, Музеј позоришне уметности, Српско народно позориште, Светлана Бојковић и Дејан Пенчић Пољански (1995) Лазар Ристовски и Милосав Буца Мирковић (1996) Бора Тодоровић и Фестивал Дани комедије у Јагодини (1997) Стеван Шалајић (1998) Ружица Сокић (1999) Оливера Марковић (2000) Вида Огњеновић (2001) Милева Жикић (2002) Београдско драмско позориште (2003)
Србија и Црна Гора (2003—2006)	Предраг Ејдус (2004) Раде Марковић и Егон Савин (2005) Војислав Воки Костић (2006)
Србија (2006—)	Биљана Србљановић (2007) Народно позориште Ниш (2008) Мирко Бабић (2009) Миодраг Табачки (2010) Боро Драшковић (2011) Властимир Ђуза Стојиљковић (2012) Милена Дравић (2013) Андраш Урбан (2014) Дара Џокић и Факултет драмских уметности (2015) Нада Јуришић (2016) Рената Улмански (2017) Михаило Јанкетић (2018) Герослав Зарић (2019) Миланка Берберовић (2020) Светозар Рапајић (2021) Бранка Петрић (2022) Радомир З. Путник (2023) Војислав Брајовић (2024)

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Сједињене Државе