Дарданија

Дарданија је назив античке регије на централном Балкану, коју су насељавали Дарданци.

Историја[уреди | уреди извор]

Пре римског освајања, Дарданија је била независна краљевина. Након пада под римску власт, подручје Дарданије је укључено у провинцију Мезију, да би Римљани касније формирали посебну провинцију Дарданију. Поделом Римског царства, ова провинција ће наставити да постоји у оквиру Византије, све до словенског насељавања на Балкан у 6–7. веку.^[1]

Све до тридесетих година 3. века п. н. е. нема значајнијих помена Дарданаца, након чега почиње период њихових сталних ратова са Македонцима. Појавом Римљана у Илирику 200. п. н. е. Дарданци стају на њихову страну и заузимањем Пеоније знатно ојачавају своје позиције према Македонији.

Након Персејевог пораза 168. п. н. е. Македонија губи независност и потпада под римску власт чиме су Дарданци били лишени пљачкашких похода на рачун јужног суседа чиме су губили знатна средства. Убрзо након тога улазе у сукоб са Римом. Након тога почињу борбе дарданаца и римљана. Римско освајање Дарданије је био дуг процес, а њихово коначно покоравање везује се за почетак Августове владавине, а административно сједињавање Царству формирањем провинције Мезије 15. п. н. е, да би касније, у време Домицијана територија Дарданије ушла у састав новоформиране провинције Горње Мезије.^[2]

Први градски центри са ограниченом самоуправом се формирају постепеном романизацијом, односно планским насељавањем римских грађана у поједине области, а сама романизација је била условљена потребама римљана за рудама, чиме је ова област била богата.

Ова провинција је постајала сразмерно кратко време у односу на друге римске провинције (од 86. до 272. године).