Дарданија (римска провинција)

Римска провинција Дарданија и суседне области након 395. године

Дарданија (лат. Dardania, грч. Δαρδανία) је била римска, а потом и византијска провинција, која је постојала у периоду од краја 3. до почетка 7. века. Настала је поделом провинције Горње Мезије (лат. Mesia Superior), за време владавине цара Диоклецијана (284-305). Првобитно је припадала царској Дијецези Мезији, а потом новоформираној Дијецези Дакији, у оквиру Префектуре Илирика. Назив је добила по некадашњој Краљевини Дарданији. Обухватала је просторе горњег Повардарја, Косова, Метохије и Рашке. Седиште провинцијске управе био је град Скупи (лат. Scupi, код данашњег Скопља), а међу значајнијим урбаним центрима на подручју ове провинције била је и Улпијана (лат. Ulpiana, код данашњег Липљана). Провинција је постојала све до почетка 7. века, када је пропала под налетом Авара и Словена, односно Срба, који су се настанили на подручју ове покрајине.

Историја

Византијска провинција Дарданија и суседне области у 6. веку

Име Дарданија потиче од древних Дарданаца, народа који у време Филипа II Македонског признао врховну македонску власт. Да би се касније отргли македонској власти и постали стална претња античкој Македонији. Значајније помињање Дарданаца у изворима везано је за велику келтску најезду 279. године пре Христа и продор бројних племена кроз дарданску земљу, у пљачкашком походу ка богатим ризницама грчких храмова.

Завладавши овим подручјем, Римљани су простор Дарданије укључили у провинцију Мезију, касније Горњу Мезију. Најзначајнији градови из римског периода ове области били су Наисус ( lat. Naissus),данашњи Ниш, Медијана (lat.Mediana), резиденцијално предграђе удаљено 3 км од Наисуса, Скупи (lat.Skupi) данашње Скопље и Улпијана ( lat.Ulpiana), између данашње Приштине и Липљана, Ремезијана (lat. Remesiana), у близини данашње Беле Паланке. Током римског периода област је била позната по рударским центрима у Дарданији.

Поделом Римског царста 395. године, Дарданија као и цела провинција Горња Мезија потпада под Источно римско царство (Византија), у оквиру којег ће дочекати долазак и насељавања Словена на Балкан.

Види још

• Дарданци
• Краљевина Дарданија
• Рударски центри у Дарданији
• Дијецеза Мезија
• Дијецеза Дакија
• Префектура Илирик

Литература

• Bulić, Dejan (2013). „The Fortifications of the Late Antiquity and the Early Byzantine Period on the Later Territory of the South-Slavic Principalities, and their re-occupation”. The World of the Slavs: Studies of the East, West and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD). Belgrade: The Institute for History. стр. 137—234. 
• Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт. 
• Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124. 
• Мирковић, Мирослава (1981). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105. 
• Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Papazoglu, Fanula (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. 
• Papazoglu, Fanula (1978). The Central Balkan Tribes in pre-Roman Times: Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians. Amsterdam: Hakkert. 
• Петровић, Владимир П. (2007). Дарданија у римским итинерарима: Градови и насеља (PDF). Београд: Балканолошки институт САНУ. 
• Petrović, Vladimir P. (2007). „Pre-Roman and Roman Dardania: Historical and Geographical Considerations” (PDF). Balcanica. 37: 7—23. 
• Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500–700. Cambridge: Cambridge University Press. 

Спољашње везе

• Мапа
• Мапа