Дворац Грипсхолм

С Википедије, слободне енциклопедије
Дворац Грипсхолм
Информације
Локација Шведска, Маријефред, Шведска
Статус краљевска палата, музеј
Саграђена 1537 - 1709.

Дворац Грипсхолм (швед. Gripsholms slott) је замак у Маријефреду, Седерманланд, у Шведској. Налази се поред језера Меларен на југу централне Шведске, у општини Стренгнас, око 60 км западно од Стокхолма.[1] Од Густава Васе, Грипсхолм је припадао шведској краљевској породици и коришћен је као једна од њихових резиденција до 18. века. Сада је музеј, али се и даље сматра палатом којом располаже краљ и као таква је део Крунских палата у Шведској.

Историја[уреди | уреди извор]

Катарина Јагелонска и њен син Сигисмунд у затвору Грипсхолм (Народни музеј у Варшави).

Рана историја[уреди | уреди извор]

Бо Јонсон Грип је на том месту 1370-их саградио тврђаву. Продата је краљици Маргарети I 1404. и остала је у власништву круне све док је 1472. није стекао Стен Стуре старији, регент, разменом земљишних поседа, чиме је постао приватна, наследна земља алодијалног статуса, која припада породици регента Стена. Стен је поклонио ово место на коришћење картезијанском манастиру 1498. године, а имање Грипсхолм је функционисало као посед манастира скоро 30 година.

1526. године, манастир је распустио краљ Густав I током шведске реформације, а имање је враћено његовом наследном власнику, наследнику покојног Стена Стуреа Старијег. Краљ је срушио манастирске зграде и стари замак и саградио утврђени замак са кружним угаоним кулама и зидом, за потребе одбране. Од првобитне средњовековне тврђаве остала је само фасада зида. Као приватно породично наслеђе регента Стена Стуреа Старијег, краљевска породица Васа је веома ценила Грипсхолм, као подсетник на порекло краљевске породице од ранијих владара, и често је користила то место.

Краљевска резиденција[уреди | уреди извор]

Краљ Густав га је изградио да служи као једна од главних резиденција краљевске куће. Замак је саграђен између 1537. и 1545. године и често је служио као резиденција краљевског двора: током рата Дакеа, на пример, тамо су била смештена краљевска деца.

Између 1563. и 1567. године, краљ Ерик XIV је затворио свог брата Јуана и његову супругу Катарину Јагелонску у замак. У дворцу је 20. јуна 1566. рођен Јуанов син Сигисмунд III Васа, касније краљ Пољске и Шведске.[2] Када је Јуан свргнуо Ерика XIV, замак Грипсхолм је постао један од замкова у којима је Јуан затворио Ерика. Свргнути краљ Ерик је овде био заточен од 1571. до 1573. године.

Позориште Густава III

Краљевска породица је наставила да користи замак Грипсхолм током 17. века. Била је то резиденција удовице Густафа Адолфа из Шведске,[3] Марије Елеоноре од Бранденбурга, која је овде живела од 1636. до 1640.[4] Између 1654. и 1715. године, замак Грипсхолм је био део мираза краљице Хедвиге Елеоноре, која је ту често живела са својим двором и пре него што је остала удовица 1660. године, и која га је обновила и проширила на неколико начина.[5] Међутим, након њене смрти, дворац је неко време био напуштен од стране двора. У периоду током 18. века коришћен је као затвор.

Године 1773. замак Грипсхолм је обновио краљ Густав III,[6] у име своје супруге Софије Магдалене. Дворац је често користио краљевски двор за време владавине Густава III, који га је фаворизовао и тамо је проводио неколико месеци сваке године. Можда најпознатији додатак замку током његове владавине било је позориште, које је дограђено у једној од кула замка. Била је то позорница и за аматерско позориште краљевског двора, као и за Француско позориште Густава III од 1781–1792.

Након државног удара 1809. године, Густаф IV Адолф и његова породица[7] су такође били затворени у замку након његовог свргавања са престола. Тамо је морао да потпише документ о абдикацији.

Музеј[уреди | уреди извор]

Поглед на предњу страну дворца

Године 1822. у згради је смештена Национална галерија портрета (Шведска), која је 1860-их стављена под надзор Националног музеја.

Између 1889. и 1894. године, замак је прошао тешку и контроверзну рестаурацију коју је извршио архитекта Фредрик Лиљеквист током које су многе измене из 17. и 18. века уклоњене.[8] Највећа промена била је доградња трећег спрата; до планираног рушења једног крила није дошло.

Сада је дворац музеј који је отворен за јавност, садржи слике и уметничка дела. У делу замка се налази Национална галерија портрета, једна од најстаријих колекција портрета на свету.[9] Музеј укључује лоше пуњеног лава који је постао озлоглашен последњих година. Лав је значајан пример лоше таксидермије, има комично деформисано лице.[10]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

  • Suecia Antiqua et Hodierna, око 1700
    Suecia Antiqua et Hodierna, око 1700
  • Дворац Грипсхолм, литографија, 1850
    Дворац Грипсхолм, литографија, 1850
  • Унутрашње двориште
    Унутрашње двориште
  • Руски топови из краја 16. века
    Руски топови из краја 16. века
  • Цртеж Фрица фон Дардела, 1845
    Цртеж Фрица фон Дардела, 1845
  • Слика Фердинанда Рихарта, 1869
    Слика Фердинанда Рихарта, 1869
  • Фотографија Јана Нормана, 26. септембар 1997.
    Фотографија Јана Нормана, 26. септембар 1997.
  • Цртеж Фердинанда Бобера, између 1915. и 1924.
    Цртеж Фердинанда Бобера, између 1915. и 1924.
  • Стаклена башта
    Стаклена башта

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Gripsholm Slott, (The Kingdom of Sweden)”. Members.shaw.ca. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2014-06-28. 
  2. ^ „Gripsholm i Mariefred (Bengans historiasidor)”. Wadbring.com. 2008-11-05. Архивирано из оригинала 2015-08-12. г. Приступљено 2014-06-28. 
  3. ^ „Gustavus II. Adolphus”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911. 
  4. ^ Moa Matthis: Maria Eleonora – Drottningen som sa nej, Bonniers 2010
  5. ^ Nanna Lundh-Eriksson (1947). Hedvig Eleonora. Stockholm: Wahlström & Widstrand
  6. ^ „Gustavus III.”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911. 
  7. ^ „Gustavus IV.”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911. 
  8. ^ Hall, Melanie (2011). Towards World Heritage: International Origins of the Preservation Movement, 1870-1930. Ashgate Publishing. стр. 205. ISBN 978-1409407720. 
  9. ^ „About the Gripsholm Castle ( Stockholm Museums of Palaces and Castles)”. Stockholmmuseum.com. Архивирано из оригинала 2015-06-26. г. Приступљено 2014-06-28. 
  10. ^ „The Lion of Gripsholm Castle”. Mentalfloss. 12. 4. 2011. Архивирано из оригинала 5. 3. 2014. г. Приступљено 22. 2. 2014. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дворац_Грипсхолм&oldid=26864723”