Сигисмунд III Васа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сигисмунд III Васа
Zygmunt III Waza.jpg
Сигисмунд III Васа, рад Јана Матејка
Пуно име Сигисмунд Јуансон Васа
Датум рођења (1566-06-20)20. јун 1566.
Место рођења Грипсхолм
Шведска
Датум смрти 30. април 1632.(1632-04-30) (65 год.)
Место смрти Варшава
Државна заједница Пољске и Литваније
Династија Васа
Отац Јуан III Шведски
Мајка Каталин Јагелон
Вероисповест Лутеранство
Супружник Anne of Austria, Queen of Poland, Констанца од Аустрије
Потомство Владислав IV Васа, Јан II Казимир, John Albert Vasa, Karol Ferdynand Vasa, Alexander Charles Vasa, Anna Catherine Constance Vasa, Anna Maria Wazówna
краљ Шведске
Период 1592 - 1604.
Претходник Јуан III Шведски
Наследник Карл IX Шведски
краљ Пољске
Период 1587 - 1632.
Претходник Стефан Батори
Наследник Владислав IV Васа
Потпис Sigismundus III Rex - signature.png
Coat of arms of Vasa kings of Poland.svg

Сигисмунд III Васа, Жигмунд III Васа, Зигмунд III Васа, Сигимунд III Васа, Сигизмунд III Васа или Сигмунд III Васа [1] [2] (швед. Sigismund, пољ. Zygmunt III Waza, литв. Žygimantas Vaza; 20. јун 1566, Грипсхолм - 30. април 1632, Варшава) је био шведски (1592—1604) и изборни [3] пољско-литвански краљ (1587—1632 [1]) из династије Васа. Био је син Јуана III Васе [1] и његове супруге Каталин Јагелон.

Године 1587. његов отац шведски краљ Јуан III га је довео на престо Државне заједнице Пољске и Литваније [1], а после очеве смрти, 1592. године, постао је и краљ Шведске.

У време је његове владавине постојало једно политичко питање, које се тицало не само Шведске, већ и свих суседних земаља и које је доста допринело ступању Швеђана на широко поприште опште европске политике. То је било питање о господарству над Балтичким морем, које је при крају средњег века постало од великог трговачког значаја. Шведска је тада јавно испољила своју намеру да ово море учини својим језером, тј. да по могућности завлада свим његовим обалама. Да би постигла то, потребно јој је било ратовати са свим народима, који су живели око тог мора.

Сигисмунд је био васпитан језуитски и ревносно је радио да обе земље у којима је владао врати у крило католичке цркве, те су језуити за његове владе достигли велики значај у Пољској. Он је из Кракова, где је било доста протестаната, пренео своју престолицу у Варшаву, главни град католичке Мазовске и као треће седиште католичке реакције. Покушавао је и да у Шведској врати католичанство [1], али га је у томе спречио стриц Карл Васа, који га је 1604. године збацио с шведског престола.

Угледао на шпанског краља Филипа II Хабзбуршког, а био је такав присталица хабзбуршке политике, да би радо и Пољску потчинио Хабзбуршкој монархији, само када би му Хабзбурзи помогли да завлада Шведском и да тамо поврати католичанство. Што пак он у ово време не указа помоћи аустриским Хабзбурговцима, једини је узрок његово мешање у руске послове, на што га је гонила жеља да добије руски престо, прво за сина па потом и за себе, и то све у смеру потчињавања нових земаља папи. За његове су владе католици предузели потчињавање православне цркве папи у руским крајевима под Пољском (црквена унија 1596). И спољашња је политика овога краља била у духу католичке реакције: покушавао је да утврди римску цркву у Шведској и Русији [1].

За време његове владавине стваралачка снага Пољске на културном пољу у епоси Обнове показала се изградњом академије у Замошћу (1595) и у Кијеву (1615) [3].

Сигисмунд је био љубазан човек, стасит, великог чела, великог носа, али дуге браде, великих и нежних очију.

Порекло[уреди]

Сигисмунд је рођен 20. јуна 1566. године у Грипсхолму као син финског кнеза Јуана, будућег краља Шведске Јуана III, и Катарине, ћерке пољског краља Сигисмунда I.

Пољско-литвански краљ[уреди]

Од 2. до 9. марта 1587. године сејм је заседао под управом Станислава Уханског у циљу избора новог краља Пољско-литванске уније. Овим заседањем се ништа није решило, па је сејм поново засео 30. јуна под управом Каспера Дебинског и Павла Ореховског. Међу кандидатима за титулу краља, поред Сигисмунда били су:

19. августа, после великог дипломатског напора краљице Ане Јагелонске, Сигисмунд је изабран за краља Пољске. Три дана касније за краља је такође изабран и Максимилијан Хабзбуршки, кога је посебно помагала аристократија предвођена породицом Зборовски. Овим се завршило сазивање сејма.

Потом долази до једног правог рата између Сигисмунда и Максимилијана. Сигисмундов војсковођа Јан Замојски 8. септембра заузима Краков да би заштитио симболе краљевске власти. Недуго потом, да би осигурао победу, Сигисмунд склапа са својим оцем уговор у Калмару, којим је регулисао односе између Уније и Шведске. Са друге стране Максимилијан је 27. септембра положио заклетву pacta conveta у Оломоуцу и већ 5. октобра кренуо на Пољску. Његова војска 14. новембра опседа Краков и бива поражена шест дана касније. у међувремену, Сигисмунд стиже у Пољску, у Гдањск, 7. октобра, где је такође положио заклетву pacta conveta, оповргавајући Максимилијанову. 4. новембра он се састаје са Аном Јагелонском у Пиотркову и већ 9. децембра стиже у Краков, где се већ сутра сазива сејм, под управом Јана Гајевског, поводом свог избора за краља. Током тог заседања Сигисмунд обећава опроштај свима који су помогли његовим узурпаторима, усваја продужење мира са Русима у Јам-Запољском и био крунисан за краља 27. децембра у Вавелској катедрали. Заседање сејма наставља и следеће године. Литванци су током тог заседања 27. јануара 1588. године коначно признали Сигисмунда за свог краља, а већ сутра Сигисмунд усваја трећи Литвански статут којим реформише законе Великог војводства Литваније. Заседање сејма се завршило 30. јануара. Надвојвода Максимилијан не губи време, већ, користивши ово заседање сејма, креће у напад на Пољску. Његову војску је 24. јануара до ногу потукао Јан Замојски у бици код Бичине. У овој бици је заробљен и сам надвојвода и утамничен у Красниставу.

Брак и породица[уреди]

Сигисмунд се женио два пута. Први пут 31. маја 1592. године, са деветнаестогодишњом Аном од Аустрије, ћерком аустријског надвојводе Карла II Штајерског, која је у исто време била и праунука Казимира IV Јагелонца. Свадба је одржана у Краковској катедрали. Из овог брака родило се петоро деце:

  • Ана Марија (23. мај 1593 - 9. март 1600),
  • Катарина (9. април 1594 - 16. мај 1594),
  • Владислав IV (9. јун 1595 - 20. мај 1648),
  • Катарина (септембар 1596 - 2. јун 1597),
  • Кристоф (10. фебруар 1598).

Марија је умрла на порођају 10. фебруара 1598. године. 11. децембра 1605. године Сигисмунд се, такође у Краковској катедрали, жени седамнаестогодишњом Маријином сестром Констанцом. Са њом је имао седморо деце:

  • Јан Казимира (26. јул 1607 - 9. јануар 1608),
  • Јан Казимира (22. март 1609 - 16. децембар 1672),
  • Јан Олбрехт (Алберт) (25. јун 1612 - 29. децембар 1634),
  • Карол Фердинанд (3. октобар 1613 - 9. мај 1655),
  • Александар Карол (14. новембар 1614 - 19. новембар 1634),
  • Ана Констанца (20. јануар 1616 - 24. мај 1616),
  • Ана Катарина Констанца (7. август 1619 - 8. октобар 1651).

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Johan Kristiernsson Vasa
 
 
 
 
 
 
 
8. Ерик Јохансон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Birgitta Gustavsdotter Sture
 
 
 
 
 
 
 
4. Густав Васа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Måns Karlsson Eka
 
 
 
 
 
 
 
9. Сесилија Монсдотер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Sigrid Eskilsdotter Banér
 
 
 
 
 
 
 
2. Јуан III Шведски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Abraham Kristiernsson Leijonhuvud
 
 
 
 
 
 
 
10. Erik Abrahamsson Leijonhufvud
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Birgitta Månsdotter Natt och Dag
 
 
 
 
 
 
 
5. Маргарет Лејонхуфвуд
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Erik Karlsson Vasa
 
 
 
 
 
 
 
11. Ebba Eriksdotter Vasa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Anna Karlsdotter Vinstorpa
 
 
 
 
 
 
 
1. Сигисмунд III Васа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Владислав II Јагело
 
 
 
 
 
 
 
12. Казимир IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Софија Халшанска
 
 
 
 
 
 
 
6. Жигмунд Пољски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Алберт II Немачки
 
 
 
 
 
 
 
13. Елизабета Хабзбуршка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елизабета Луксембуршка
 
 
 
 
 
 
 
3. Каталин Јагелон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Галеацо Марија Сфорца
 
 
 
 
 
 
 
14. Ђан Галеацо Сфорца
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Bona of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
7. Бона Сфорца
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Алфонсо II Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
15. Изабела Напуљска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Иполита Марија Сфорца
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Зрнић, Лука (1927). Историја новога века. Београд. 
  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Павела Миљукова, која је у јавном власништву. (линк ка делу)

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Стефан Батори
Пољски краљеви
1586-1632
Наследник:
Владислав IV Васа
Претходник:
Јуан III Шведски
Шведски краљеви
1592-1604
Наследник:
Карл IX Васа