Дежевски споразум

Дежевски споразум је договор по којем је Милутин преузео српски престо 1282. године. Споразум је склопљен у Дежеви, месту у рашкој жупи где се налазио један од двораца Немањића, на који је очувана успомена и у народној песми (Код Дежеве стријех дворова).

Кад је краљ Драгутин 1282. године код оближњег града Јелеча пао с коња и сломио ногу, повукао се с власти и предао престо у Дежеви млађем брату Милутину. Околности и услови под којима је предаја извршена мало су познати. Архиепископ Данило казује да је несрећа изазвала „велику забуну“ у земљи и страх од напада „суседних царева“, те је вероватно краљ под притиском догађаја, на државном сабору, одлучио да се повуче и преда брату знаке владарског достојанства, „свите многоценске царске, коња свога и оружје које сам носаше.“

Према споразуму Милутин је требало да влада доживотно, с тим да после његове смрти престо заузме један од Драгутинових синова.

Драгутин је задржао део српских земаља око Рудника, Ариља и доњег Лима.

Дежевски споразум се није одржао и доцније је био узрок дужег сукоба између браће, с тешким последицама по Србију.

Литература

• Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа. 
• Љ. Андрејевић, Српски краљевски престо и питање о његовом наследству од оставке краље Стефана Драгутина до победе краља Стефана Уроша III. над краљем Владиславом II. Београд 1898;
• В Ћоровић, Подела власти између краљева Драгутин и Милутина 1282—1284. Глас СА 1929 CXXXVI;
• М. Динић, Област краља Драгутина после Дежева, Глас СА 1951 CCIII;
• М Динић, Уз расправу „Област краља Драхутина после Дежева“ Историјски часопис 1951/52.
• Текст др Михајла Ј. Динића академика САНУ и АНУБИХ професора Филозофског факултета у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1984.